Prosečni troškovi rada po satu u celoj privredi u 2023. godini procenjeni su na 31,8 evra u EU i 35,6 evra u evrozoni, što je više u poređenju sa 30,2 i 34 evra u 2022. godini.
Od zemlje do zemlje postoje značajne razlike troškova radnog sata, a najniži su bili u u Bugarskoj (9,3 evra), Rumuniji (11,0 evra) i Mađarskoj (12,8 evra), dok su najviši u Luksemburgu (53,9 evra), Danskoj (48,1 evra) i Belgiji (47,1 evro), pokazuju podaci Eurostata.
Troškovi rada po satu u industriji iznosili su 32,2 evra u EU i 38,0 evra u evrozoni. U građevinarstvu su iznosili od 28,5 evra do 31,9 evra. U uslugama, troškovi rada po satu varirali su između 31,8 evra u EU i 34,8 evra u evrozoni. U pretežno neproizvodnoj privredi (isključujući javnu upravu) iznosili su 32,4 evra i 35,7 evra.
Dve glavne komponente troškova rada su plate i dnevnice i troškovi koji nisu povezani sa platama (npr. socijalni doprinosi poslodavaca). Učešće troškova van plata u ukupnim troškovima rada za celu privredu iznosilo je 24,7 odsto u EU i 25,5 procenata u evrozoni. Najmanje učešće troškova koji se ne odnose na zarade zabeleženo je na Malti (1,4%), Rumuniji (5,0%) i Litvaniji (5,4%), a najveće u Švedskoj (32,2%) i Francuskoj (31,9%).
Troškovi rada po satu između 2022. i 2023. godine porasli su za 5,3 procenta u EU. U 2023. godini u poređenju sa 2022. troškovi rada po satu na nivou cele privrede izraženi u evrima porasli su za 5,3 odsto u EU i za 4,8 procenata u evrozoni.
Unutar evrozone, troškovi rada po satu su porasli u svim zemljama. Najveći rast zabilježen je u Hrvatskoj (+14,2%), Litvaniji (+12,4%) i Estoniji (+11,7%).
Za zemlje EU van evrozone, troškovi rada po satu izraženi u nacionalnoj valuti porasli su 2023. godine u svim zemljama, a najveći rast zabeležen je u Mađarskoj (+17,0%), Rumuniji (+16,5%), Bugarskoj (+14,0%) i Poljskoj (+12,4%). Najmanje su porasli u Danskoj (+2,7%).
NE PROPUSTITE
