Velike nemačke kompanije, vodeće u automobilskoj, hemijskoj, mašinskoj, farmaceutskoj i industriji informacionih tehnologija, otpustiće više od 10.000 radnika, među kojima će biti i visokoobrazovani.
Razlog su hitne promene koje su odlagali, a na koje su sada prisiljeni - manja potražnja, visoke cene energenata, niži profiti, zastarela struktura odlučivanja i posebno, nakon rasta ključnih kamata, skupi krediti.
Ako je 2022. bila odlična godina za prodaju hladnjaka, mašina za pranje veša i ostalih kućnih aparata, prošle godine smernice su se preokrenule. Stoga, porodična kompanija Miele planira da smanji broj zaposlenih za 2.700, a Boschev BSH, koji ima fabriku i u Sloveniji, do kraja 2027. godine za 3.500, od čega je 450 u upravi, piše RTV Slovenije.
Zašto sada?
Pre nije bilo potrebe. Proteklih godina su zbog niskih kamata kompanije dobijale praktično besplatne kredite, država je sufinansirala plate tokom pandemije, a potražnja za koronavirusom bila je velika. Sada su druga vremena. Karakteriše ih žestoka konkurencija iz inostranstva, visoke domaće cene energenata, veća cena rada i upad veštačke inteligencije.
Hemijski div BASF sa sedištem u Ludwigshavenu "hitno mora preduzeti odlučne i duboke mere kako bi osigurao kontinuiranu konkurentnost", prema šefu Martinu Brudermuelleru. To, takođe, znači ukidanje 2.600 radnih mesta.
Farmaceut Bayer postavlja nove procese odlučivanja, pa će smanjiti srednji menadžment. Dobavljač automobila ZF mogao bi da otpusti čak 12.000 ljudi. Prelaz na električne automobile smanjuje potrebu za zaposlenima za pola, čak ni inženjeri ili programeri nisu zaštićeni od promena. Sve je veći jaz između kvalifikacija zaposlenih i potrebe za novim veštinama.
Nezaposlenost u Nemačkoj iznosi 6,1 odsto i ove godine će rasti.
kurir.rs/SEEbiz
NE PROPUSTITE
