NEMCI POMOGLI IZGRADNJU SOLARNE ELEKTRANE U NOVOM SADU: Pokrivaće godišnju potrošnju struje Centra za nestalu i zlostavljanu decu
Fotonaponska solarna elektrana na Centru za nestalu i zlostavljanu decu u Novom Sadu, koju je na inicijativu Ministarstva rudarstva i energetike ovoj ustanovi donirao GIZ u okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje otvorila je Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike.
- Donacija ove solarne elektrane je primer odgovornog ponašanja prema zajednici, kao i partnerstva srpskih i nemačkih institucija koje doprinosi boljitku društva, a posebno podršci ranjivim grupama kao što su deca sa problemima u ponašanju. Ova elektrana pokriće godišnju potrošnju električne energije Centra, smanjiće potrošnju i emisije CO2 gasova, ali će predstavljati i pokazatelj brige za najmlađe koju treba da im obezbede svi pojedinci i institucije - rekla je ministarka.
Đedović Handanović je ukazala da Ministarstvo rudarstva i energetike i GIZ sarađuju na unapređenju zakonodavnog okvira za oblasti kupaca-proizvođača električne energije.
- Trenutno je registrovano oko 2.700 prozjumera, ukupna instalisana snage ovih elektrana je 42 MW. Broj je u konstantnom porastu, kao i interesovanje građana, jer se sopstvena proizvodnja električne energije iz sunčeve energije ekonomski i ekološki isplati. U narednom periodu radićemo zajedno na sprovođenju mera energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije u domaćinstvima, stambenim i javnim zgradama - rekla je ona.
Ministarka je rekla da se energetska tranzicija tiče se svih nas, i svi možemo da utičemo na smanjenje potrošnje, kod kuće, na poslu, u javnim ustanovama i zahvalila GIZU na stabilnom partnerstvu na putu dekarbonizacije energetskog sektora.
Daniela Funke, direktorka GIZ-a u Srbiji, rekla je da ta organizacija podržava projekte koji razvijaju upotrebu solarne energije.
- Veliko mi je zadovoljstvo što smo posetili zajednički projekat Ministarstva i nemačko-srpske saradnje i jedan od prvih pilot projekata integrisanih rešenja. Pilot projekat se realizuje u Centru za nestalu i zlostavljanu decu u Novom Sadu. Za GIZ je važno da pokaže tehničku i finansijsku izvodljivost ovakvih projekata, prednosti koje proizilaze iz postavljanja solarnih elektrana, kako bismo podstakli i druge zainteresovane privredne subjekte da se uključe. Osim ove elektrane, podržavamo i razvoj prozjumera u domaćinstvima, stambenim zajednicama i privatnom sektoru. Instalisana solarna elektrana u Centru ima kapacitet od 6 kW i proizvodiće oko 7.400 kWh električne energije godišnje. Očekivana ušteda emisije gasova staklene bašte za vek trajanja elektrane od 25 godine iznosi oko 200 tona CO2 ekvivalenta, što je jednako oko 17 hektara drveća - rekla je ona.
Igor Jurić, osnivač fondacije „Tijana Jurić'', istakao je značaj okupljanja organizacija i institucija u projektima koji pružaju podršku zlostavljenoj deci.
- Zahvalan sam GIZ-u i Ministarstvu rudarstva i energetike, posebno ministarki Đedović Handanović što su nam izašli u susret, što su nas podržali i pomogli nam da ovaj objekat gde ćemo se baviti problemom nasilja nad decom i među decom bude i energetski efikasan. Ono što mi želimo, jeste da se naša saradnja ovde ne završi. Mi kao organizacija, osim što smo okupili izuzetno stručan tim, koji će se baviti decom, oko sebe želimo da okupimo i veliki broj institucija, organizacija, kompanija i pojedinaca, koji će podržati ovu ideju i zajedno sa nama raditi na rešavanju ovog gorućeg problema u društvu - rekao je on.
Jurić je dodao da je ideja da ovaj koncept rada uz pomoć države zaživi na teritoriji cele zemlje i da je siguran da će tako i biti.
- Razgovarao sam sa ljudima koji vode ovu zemlju, i oni su spremni da podrže našu borbu, kako bi se stopa nasilja nad decom i među decom smanjila na što niži nivo. Želeli bismo da produbimo ovu saradnju, da imamo Ministarstvo rudarstva i energetika kao partnera, jer ovaj gorući problem u društvu ne može da reši samo jedna organizacija ili pojedinac, već je potrebno da svi preuzmu odgovornost - rekao je Jurić.
"VAŽNO JE DA SE POVEZUJEMO" Vučićev govor na Sajmu "Vinska vizija Otvorenog Balkana": Malo koji deo naše privrede je snažno napredovao kao vinarska industrija