NEĆU DA ŠTAMPAM PARE! ON JE SPASAO JUGOSLAVIJU ALI SE SLOBI GRDNO ZAMERIO! Deda Avram uveo SUPERDINAR, narod ga slavio kao heroja

Svi ga pamte po šeširu i cegeru! Godine 1993. godine za svežanj najvrednijih novčanica od 500 milijardi dinara mogla je da se kupi gumica sa kosu?! A onda je Deda uveo novi dinar koji je vredeo koliko i jedna nemačka marka

Podsetimo, Avramović je 24. januara 1994. godine, kao novi guverner Narodne banke SRJ predstavio novi dinar, i prekinuo geometrijsku progresiju hiperinflacije, koja je od svih građana napravila "milijardere".

Monetarna politika od tada se dosta promenila, ali centralna banka još nije uspela da do kraja povrati poverenje u domaću valutu koje je tada prokokcano.

Te 1993. godine za svežanj najvrednijih novčanica od 500 milijardi dinara mogla je da se kupi gumica sa kosu. Što je bilo više nula na novčanicama, to su one manje vredele, a često su mogle da se vide bačene na ulici.

"Vi ste imali jednu kadu u koju je neprekidno tekla prljava voda, i ona se prelivala i potopila je čitavu zemlju. On (Avramović) je onda došao, izvukao čep, pustio da voda isteče, stavio čep i pustio emisiju novog novca", slikovito je tadašnje stanje za RTS opisao urednik časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" Stojan Stamenković.

Nastanak Avramovog superdinara

Novi dinar postao je "superdinar", a Avramović je imao nepodeljenu podršku naroda. Ljudi su prestali da očekuju da će cene svakog sekunda rasti, a država je mogla da odahne, jer je počela da prikuplja poreze.

Bivša guvernerka NBS Kori Udovički izjavila je jednom prilikom da je Avramović stavio pritisak na dugmad da bi se presekla dva začarana kruga - "inflatorna očekivanja i to što više ne možete da pokrivate ni najosnovnije troškove, jer vam se prihodi devalviraju pre nego što dođe do naplate".

Omiljen u narodu, ali ne i kod tadašnje vlasti Slobodana Miloševića koja mu je uručila “vruć krompir” hiperinflacije, Dragoslav Avramović upamćen je kao veliki ekonomski stručnjak ali i kao skroman i netipičan državni službenik za balkanske prilike.

"Neću da štampam pare!“ - bila je rečenica sa kojom je otišao u legendu, posle smene sa mesta guvernera u maju 1996. godine. Smenio ga je tadašnji saziv Skupštine SRJ, prema Miloševićevom nalogu – sve po protokolu: Avramovićevo izlaganje, napadi na njega od strane poslanika SPS-a, pa glasanje i – smena.

Zašto su ga oterali

Pravi razlog Avramovićeve smene bila je njegova velika popularnost i poverenje naroda koje je stekao kao istinski spasilac od hiperinflacije. Sve ankete su pokazivale da ugrožava Miloševićevu popularnost.

Drugi razlog Avramovićevog pada bio je upravo u rečenici „Neću da štampam pare“, jer su bili sve veći pritisci vrhovne vlasti za pojačanom primarnom emisijom bez pokrića, čime se opet ulazilo u inflatorni krug. Posle Avramovićeve smene, pare su opet štampane po volji vlasti, pisali su pre nekoliko godina Radio Slobodna Evropa i beogradska štampa.

Zbog oštre kritike odnosa vlasti prema medjunarodnim finansijskim institucijama sa mesta guvernera smenjen je 96. godine, posle čega nacionalna valuta počinje da slabi i da se vraća “divljem kursu”. Već 98. jedna marka vredela je šest dinara, a iduće godine čak 30 na crnom tržištu.

Svi ga pamte po šeširiću i cegeru

Rođen je 14. oktobra 1919. u Skoplju gde je završio gimnaziju 1937, godine diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1941. godine. Doktorat ekonomskih nauka stekao je 1956. godine. Bio je savetnik NBJ od 1951. do 1953, rukovodilac stručnog tima za mobilizaciju inostranih sredstava od 1946. do 1951.

Od 1953. do 1977. godine radio je kao ekonomista u Svetskoj banci. U Svetskoj banci je od šefa Odeljenja za opšte studije napredovao do mesta direktora. Bio je savetnik generalnog sekretara Konferencije UN za trgovinu i razvoj UNCTAD za pitanja ekonomske saradnje zemalja u razvoju i za opšta pitanja (Ženeva, 1980 — 1984); ekonomski savetnik Banke za trgovinu i razvoj (Vašington, 1984 — 1988).

Sa pokojnim Vladanom Batićem

Krajem 1993. SRJ je ušla u hiperinflaciju i prema procenama Dragoslava Avramovića u novembru 1993. dnevna inflacija je bila skoro 18%, a u januaru 1994. dnevna inflacija je bila skoro 62%. U to vreme, prema dogovoru predsednika Srbije Slobodana Miloševića i predsednika Vlade Srbije Nikole Šainovića ekonomisti predvođeni Dragoslavom Avramovićem napravili su plan zaustavljanja inflacije, koji se primenjivao od 24. januara 1994. i zaustavio je hiperinflaciju, a dinar je menjan u odnosu 1:1 za nemačku marku. To je postigao tako što je uveo novi dinar.

Dragoslav Avramović postao je simbol stabilnosti dinara posle hiperinflacije iz 1993. i postavljeni je 2. marta 1994. za guvernera Narodne Banke Jugoslavije,a na tom mestu ostao je do 15. maja 1996. godine. Bio je i glavni koordinator priprema Ekonomskog, socijalnog i finansijskog programa 1995–1997.

Rekao je u maju 1996: „Totalnom blokadom pregovora sa međunarodnim finansijskim organizacijama savezna vlada nas gura u propast“ i potom je smenjen sa funkcije guvernera Narodne banke Jugoslavije.

Sa Milanom Panićem čija je uzrečica na engleskom bila "So..."

Posle je bio izabran za lidera opozicione liste „Zajedno“, jer je imao veliku popularnost u narodu posle zaustavljanja hiperinflacije, koja je bila protivnik koalicije SPS-JUL-ND, koju je predvodio Slobodan Milošević na izborima u novembru 1996. godine, ali sredinom oktobra 1996. Avramović se iz „zdravstvenih razloga” povukao iz izbornog takmičenja.

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 27. oktobra 1994. godine. Preminuo je 26. februara 2001. godine u Rokvilu kod Vašingtona i sahranjen na Novom groblju u Beogradu.

Njegov citat koji se prepričava

„Moje divljenje za inventivnost naših ljudi nema granica, ali sada su sa isplatom penzija u bonovima za struju prevazišli sami sebe. Isplaćuju vam dug dajući vam bon za robu koja ne postoji. Ajde da su dali bonove za lubenice, to bih još mogao da shvatim“, rekao je svojevremeno za Blic, može se pročitati na Vikipediji.

Kurir.rs