Pre nekoliko meseci pričalo se da se Rusi polako "povlače" iz Beograda. Međutim, od toga izgleda nema ništa, i ne samo to. Stiže nam još jedna seoba, Rusa, ali ovoga puta iz Crne Gore.
Koliko je tačno ruskih državljana stiglo do Srbije, ali i koliko ih se zadržalo, skoro je nemoguće utvrditi. Ono što je sigurno, prema zvaničnim podacima, Rusima je samo u 2023. godini izdato skoro 20.000 novih radnih dozvola, blizu polovine svih stranaca koji su dobili posao u našoj zemlji.
A prema podacima koje je nedavno obelodanila organizacija Ri:Raša, procena je da se nakon februara 2022. godine doselilo 150.000 državljana Rusije, čime je Srbija uz Kazahstan postala glavna destinacija za ruske emigrante. Na sajtu ove organizacije se navodi da je do 15. maja 2023. godine 30.000 Rusa imalo boravišnu dozvolu u Srbiji, pozivajući se na podatke srpskog Ministarstva unutrašnjih poslova.
Na trećem mestu po broju ruskih emigranata se nalazi Jermenija - 110.000, sledi Crna Gora između 65.000 i 85.000, te Turska u koju je došlo njih između 90.000 i 100.000.
Štede pare, ali pitaju za Vračar
Sve ove brojke, ipak, treba uzeti sa rezervom, ali su neke činjenice nepobitne. Pre svega da su Rusi i dalje masovno prisutni u Srbiji, a posebno Beogradu, da se deo njih vratio u domovinu ili preselio u neku drugu državu, ali isto tako i da su ruski građani nastavili, u nešto manjem broju da pristižu, ponajviše oni koji su prvobitno bili nastanjeni u regionu ili čiji su se članovi porodice već skućili na našim prostorima.
- Tačno je da više nema one navale za iznajmljivanje stanova kao na početku rata, kada su kirije otišle u nebesa, ali Rusi i dalje dolaze, interesuju se, samo što se više ne razbacuju parama, već pokušavaju da prođu što jeftinije mogu pošto su svesni da bi ovaj rat mogao da potraje godinama. I ovi što sada dolaze dobro su obavešteni, kako o cenama, tako i o lokacijama, pa se prvo raspituju za Vračar i okolinu, dakle centar Beograda - kaže agent nekretnina iz p
restonice.
Sve češće dolaze i iz Crne Gore
Takođe, nije mali broj ruskih građana koji su odustali od života u velegradu poput Beograda i potražili utočište u unutrašnjosti, pre svega zbog manjih troškova života. Baš kao što je kod Rusa koji planiraju privremeno preseljenje u ove krajeve prisutna dilema: Srbija ili Crna Gora?
Kako se može videti po društvenim mrežama, odnosno grupama koje okupljaju više desetina hiljada ruskih građana u regionu, dosta je i onih koji se raspituju za preseljenje iz Budve ili Podgorice u Beograd.
“Zdravo, planiram da se preselim iz Crne Gore u Srbiju. Da li to ima smisla”, napisao je u popularnoj Fejsbuk grupi Anton B. a komentari ruskih emigranata su počeli da se ređaju kao na filmskoj traci.
- Preselio sam se prošlog proleća iz Budve u Beograd. Hteo sam jednostavno u veći grad. Ni trena se nisam pokajao - rekao je Mihail I.
“Više posla, direktni let za Rusiju...”
Sličnog mišljenja je bila i Evgenija D. koja je starosedelac na ovim prostorima.
- Posle devet godina provedenih u Crnoj Gori došli smo u Srbiju. Veća zemlja, više šansi. Standard i kvalitet života su značajno porasli. More? Dobro, ima ga i u Grčkoj, Italiji, Albaniji. Možda sam subjektivna, ali znam da se mnogi naši zemljaci masovno sele iz Crne Gore u Srbiju.
Sličan je primer i Angeline M.
- Skoro 100 posto mojih poznanika se preselilo iz Budve u Beograd i redom su srećni i zadovoljni. I mi se konačno selimo i svima preporučujemo.
Kao pluseve za život u Beogradu Rusi mahom ističu lakše pronalaženje posla, veću rusku zajednicu, više kulturnih dešavanja, direktne letove do Rusije, dok kao minuse navode zagađenje, saobraćaj, inflaciju i visoke cene za najam stanova.
Razvili više od 9.000 biznisa u Srbiji
Priče Rusa koji žive u našoj zemlji su različite, neki su Srbiju videli kao tranzitnu zemlju, a mnogi su odlučili da ostanu jer su ovde dobro uklopili i zbog toga što ovde imaju perspektivu. Mnogi su biznise zatvorili i otišli. Neki su se vratili u Rusiju, neki otišli u neke druge zemlje.
U Srbiji je prošle godine registrovano 9.000 individualnih ruskih preduzetnika i firmi s ruskim učešćem, pokazuju podaci lokalnih poslovnih konsultanata koje je preneo “Komersant”. Prema rečima ruskih preduzetnika, proces registracije preduzeća ili individualnog preduzetnika sličan je ruskom, ali traje duže, oko dva meseca.
Suvlasnik lanca popularnih ruskih kafića u Beogradu Anatolij Pobožev je izjavio da mu se početno ulaganje od oko 10.000 evra vratilo za osam meseci, ali se požalio na probleme sa nabavkom materijala, slične probleme koje prijavljuju i ruski saloni lepote.
IT firme, ali i restorani, razne agencije
U Registru privrednih subjekata, sa stanjem s kraja novembra 2023, ukupno su 2.192 aktivna privredna društva i 7.773 preduzetnika, čiji su osnivači, odnosno vlasnici udela iz Rusije. Od toga, kako navode u APR-u, od početka sukoba u Ukrajini, 24. februara 2022. godine, registrovano je osnivanje 1.612 društava i 7.511 preduzetnika, čiji su osnivači, odnosno vlasnici iz Ruske Federacije.
Škole u Crnoj Gori pune Rusa i Ukrajinaca
Kada je Crna Gora u pitanju nezvanične procene govore da je kod njih skoro 100.000 Rusa, Ukrajinaca i Belorusa. Što je velika cifra za zemlju od tek nešto više od 600.000 stanovnika. Izvesno je da oni imaju pozitivan uticaj na crnogorski BDP, ali su udar zbog ovako velikog priliva stranaca najviše pretrpeli podstanari zbog visokih kirija, dok prepune škole u Budvi, Baru, Herceg Novom, govore da oni najrađe biraju primorje koje je već neuporedivo više naseljeno nego sever Crne Gore.
Ruski državljani donose svoj kapital i investiraju u Crnu Goru. Da je tako, pokazuje i podatak da je Crna Gora za period januar-jun 2023. izdala 21.500 radnih dozvola strancima, od čega državljanima Rusije 7.410 ili 34,3%. Rusi su i glavni investitori u Crnoj Gori sa 52,5 miliona evra u istom periodu, dok su na drugom mestu građani Srbije.
Put do srpskog pasoša (još) nije olakšan
Predlog izmena i dopuna Zakona o državljanstvu Srbije, kojima bi se olakšala procedura po kojoj bi strani državljani mogli doći do srpskog pasoša nakon tri godine stalnog boravka, povučen je iz skupštinske procedure krajem oktobra prošle godine.
“Predlog zakona je povučen usled potrebe da se obave dodatne konsultacije o pitanjima koja su predmet njegovog uređenja”, navodi se u odgovoru koji je RSE dobila od MUP-a Srbije.
Kurir.rs / Blic
NE PROPUSTITE
Bonus video:
