Saune više nisu rezervisane samo za spa i velnes centre, sve češće mogu da se vide u stanovima i kućama. Iako se prvo pomisli da su one privilegija samo bogatih, najjeftinija može da se napravi za 2.000 evra, dok najskuplji projekti koštaju i više od 16.000 evra.
Stoga, nije ni čudo što je u našoj zemlji primetan porast gradnje sauna, gde taj trend ide samo uzlaznom putanjom, što potvrđuje Milan Delić, zaposlen u kompaniji koja se bavi i ugrađivanjem sauna.
- Preduslov za saunu u stanu ili kući je postojanje izlaza za ventilaciju i dovoljan napon struje. Gabariti stana i kuće nisu presudni za saunu, a proces izgradnje je zahtevan samo ako se ona radi u kosim delovima - objašnjava Delić.
Zbog savetovanja naizmeničnog tuširanja prilikom korišćenja nekih vrsta sauna, prednost je da postoji kupatilo ili tuš kabina u blizini. Milan napominje da u kuće može da se ugradi bilo koja sauna, od finske, preko bio, do IC saune.
Finska sauna je prostorija od drveta, poznata i kao suva sauna, sa temperaturom vazduha oko 90 stepeni i sa niskom vlažnošću vazduha, koja iznosi od 10 do 15 odsto. Zagreva se pomoću grejača na struju, koji je okružen vulkanskim kamenjem.
Bio sauna se smatra modernom zamenom za finsku i dizajnirana je tako da prija ljudima koji ne podnose visoke temperature.
Infracrvenu saunu karakterišu nešto niže temperature, do 50 stepeni, u kojoj izvor toplote nije toplo kamenje, već toplotne ploče i šipke, koje emituju infracrvene zrake, a koje se nalaze unutar drvenih zidova u sauni. Ovakve saune se preporučuju za stan, jer se brzo zagrevaju i koriste manje električne energije, u odnosu na tradicionalne.
Parno kupatilo je zahtevnije
- Minimalne mere za finsku, bio ili kobi saunu su 160x150, a za IC saunu 150x100. Parno kupatilo zahteva mnogo više ulaganja i tehničkih stvari. Cena ugradnje saune ili parnog kupatila zavisi od izbora materijala i opreme, lokacija i drugih faktora. Najpovoljnija sauna se kreće oko 250.000 dinara, dok najskuplja može da ide i do 2.000.000. Sauna se održava brisanjem sedalnih delova ASEPSOL sredstvom i na dve godine se premaže danskim uljem. Ceo trošak održavanja je 12.000 dinara - kaže Delić.
Nije retkost da u pojedinim delovima sveta stanovi poseduju saunu, čak i oni skromniji. Po određenim statistikama trećina sauna na svetu nalazi se u Finskoj. Takođe, saune su popularne i u ostalim skandinavskim zemljama, a kod nas je shvatanje o pogodnostima saune sve prisutnije, primećuje Delić.
- Generalno se sauna vezuje za ljude sa dubljim džepom, ali nije samo privilegija bogatih. Radili smo saune za osobe koje rade u pogonima, ali znaju koji efekat dobijaju korišćenjem saune – zaključuje Milan Delić.
kurir.rs/eKapija
NE PROPUSTITE
