Glavni postulati ekonomskog programa Srbije su "očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti", a podršku tom cilju dao je i MMF stendbaj aranžmanom vrednim 2,4 milijarde evra još krajem 2022. U martu ove godine izneli su pozitivne prognoze za domaću ekonomiju, ali i pretpostavili niz mera koja bi naša zemlja trebalo da ispuni kako bi ostvarila zacrtan put ka boljitku. Osam meseci nakon toga podvlačimo crtu - šta će zateći nova misija MMF-a 19. oktobra?
Dolazak misije MMF-a u Srbiju je najavio potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali prilikom učešća na godišnjoj skupštini Svetske banke i MMF-a u Maroku, koji je bio održan od 9. do 15. oktobra.
- Već narednog četvrtka Misija MMF-a dolazi u Beograd, ostaće dve nedelje da vidimo šta smo sve uradili po pitanju ciljeva koje smo definisali i koji nam je plan za dalje - izjavio je ministar Mali nakon sastanka sa potpredsednikom MMF-a Bo Lijem sa kojim je u Marakešu razgovarao o reformama, saradnji i globalnoj ekonomskoj situaciji.
Prethodni dolazak predstavnika ove finansijske institucije u Srbiju desio se krajem marta ove godine i tada su definisani ključni zahtevi koje je Srbija mora da ispuni. Kako je ministar Mali tada izjavio, MMF je veoma pozitivno ocenio sve što je Srbija dotad uradila, kao i reforme koje sprovodi. MMF je izneo prognoze da će ekonomija Srbije ove godine porasti za 2 odsto, a da će sledeće ubrzati rast na 3 odsto.
Šta je traženo, a šta urađeno?
Izreka da teška vremena zahtevaju teške odluke mogla bi se primeniti kao opis ključnih zahteva MMF-a, kako fisklanih tako i energetskih. Ključna tri zahteva odnosila su se na poskupljenje električne energije od 8 odsto i gasa za 10 odsto, kao i na "proširenje i centralizovanje centralnog elektronskog registra plata i zaposlenih u sektoru obrazovanja".
Energetski sektor se nalazio u fokusu i bio je označen kao prioritetan, pa su se takozvane strukturalne tačke aranžmana odnosile najpre na transformaciju Elektroprivrede Srbije (EPS) u akcionarsko drštvo. Iako ne u predviđenom roku, ova tačka je ispunjena s tim što je ostalo još da se reši pitanje Plana o restrukturiranju EPS-a, što je jedina od 7 tačaka predviđennih za sektor energetike koja nije ispunjena.
EPS je od 4. aprila upisom akcija u Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti zvanično promenio status u akcionarsko društvo. Osnivač i jedini akcionar EPS AD je Republika Srbija, a prava osnivača ima Vlada Srbije, saopšteno je tada. Ovo akcionarsko društvo još nema direktora, a konkurs za ovu poziciju je završen 15. septembra. Prema zvaničnim podacima, prijavljeno je skoro 40 kandidata.
Pored toga, biće ispunjeno i dodatno, treće po redu ove godine, povećanje cene električne energije od 1. novembra, te će građanima stizati računi uvećani za 8 odsto, odnosno od 340 do 1.500 dinara. Kilovat-sat struje za domaćinstva i male kupce koštaće 10,26 dinara, a sa PDV-om 14,29 dinara. Još jedna ispunjena stavka aranžmana odnosila se na takozvani Zakon o javnim preduzećima koji je usvojen prošlog meseca.
Kako se navodi u izveštaju na zvaničnoj stranici MMF-a, ostali cilljevi vezani za fiskalnu politiku Srbije su još i:
Čvrsta monetarna i fiskalna politika za kontrolu inflacije i pružanje podrške stabilizovanom deviznom kursu
Dalja fiskalna transparentnost i budžetske reforme za podršku fiskalnoj disciplini i efektivnoj primeni novog fiskalnog pravila.
Šta je stendbaj aranžman?
MMF je Srbiji odobrio stendbaj aranžman u decembru 2022. godine vredan 2,4 milijarde evra. Taj aranžman podrazumeva iznos od 290 odsto kvote naše zemlje u MMF-u, što je oko 1,89 milijardi takozvanih specijalnih prava vučenja.
Tom prilikom je još saopšteno da ovaj aranžman predstavlja podršku dogovorenom ekonomskom programu Srbije u naredne dve godine i da će deo od ukupnog iznosa sredstava biti povučen tokom 2022. i 2023. godine, dok će se preostali deo tretirati kao sredstva iz predostrožnosti.
Teorijski gledano, standbaj aranžman (SBA) pruža kratkoročnu finansijsku pomoć zemljama koje se suočavaju sa problemima platnog bilansa. Istorijski, to je bio instrument kreditiranja MMF-a koji su najviše koristile napredne zemlje i zemlje sa tržištima u razvoju. Tokom godina, SBA je unapređen da bude fleksibilniji i da odgovara potrebama zemalja, navodi se na zvaničnoj stranici MMF-a.
Kurir.rs/Blic
NE PROPUSTITE
