Narodna banka Srbije upozorava građane da obrate pažnju ako dobiju SMS sa nepoznatih brojeva telefona (u poslednje vreme u pitanju pozivni broj +33), u kojima se pošiljalac predstavlja kao pružalac određenih usluga (Netflix, Pošta Srbije, DHL i sl.)

U takvim porukama se obično od korisnika zahteva da izvrše određena plaćanja platnom karticom poput poštanskih troškova, pretplate, preko sajta, za koji se daje link, a koji vizuelno podseća na originalne sajtove kredibilnih kompanija.

- Zapravo se radi o lažnim internet stranicama koje su pod kontrolom kriminalaca. U uverenju da plaćaju određene manje iznose korisnici unose podatke sa kartice na tom sajtu. Zatim, već naviknuti na to da se prilikom plaćanja na internetu mora uneti jednokratna lozinka (kod), automatski unose i tu lozinku na sajt, iako im u SMS-u u kom im je taj kod dostavljen od njihove banke, jasno piše da je to kod za aktivaciju platnog servisa (npr. ApplePay), a ne radi plaćanja usluga za koje oni drže da ih plaćaju - kažu iz NBS.

PLAĆANJE SE NE MOŽE PONIŠTITI

Кorisnici moraju da znaju da to što je kartica blokirana nakon što su njihovom karticom izvršene transakcije kupovine određenih proizvoda od strane kriminalaca, i to što su ta sredstva još uvek „samo“ rezervisana ne znači da se ona mogu „zaustaviti“ odnosno vratiti korisniku. Кod kartičnih transakcija ona se ne mogu voljom banke izdavaoca kartice vratiti platiocu, bez saglasnosti trgovca i njegove banke. To posebno važi u slučaju kada je transakcija autorizovana jednokratnom lozinkom, pa se zato u skladu sa pravilima kartičnih šema i ne može uopšte pokretati reklamacioni postupak.

Takođe, u Centralnoj banci naglašavaju da korisnici ne obraćaju pažnju ni kada dobiju SMS da su uspešno aktivirali platnu aplikaciju, iako imaju još dovoljno vremena za blokadu kartice pre njene zloupotrebe.

- Кada jednom smeste karticu u svoj elektronski mobilni novčanik, hakeri je zatim koriste za plaćanja na internetu i fizičkim prodajnim mestima, jer takvi platni servisi funkcionišu na način da dalja autentifikacija pojedinačnih transakcija nije potrebna, pri čemu omogućava korišćenje jedne kartice na više uređaja. Кorisnici shvataju da se nešto dešava tek nakon što kriminalci izvrše nekoliko transakcija - navode u banci.

Zakon o platnim uslugama kao i kartična pravila svih kartičnih brendova u ovakvim slučajevima propisuju da gubitak mogu i u potpunosti da snose korisnici zbog odavanja jednokratne lozinke sa grubom nepažnjom. Drugim rečima, korisnici često moraju sami da snose posledice prevare, posebno u onim slučajevima gde se oceni da se ne radi o visokosofisticiranim oblicima prevara.

- Кorisnici treba da znaju da kredibilni pružaoci usluga svojim korisnicima SMS dostavljaju tako što korisnik ne vidi broj telefona sa kojeg se šalje poruka, nego stoji naziv pošiljaoca (pogledajte SMS-ove koje ste dobili od banke). Naime, kredibilni pošiljaoci ovih poruka su kod mobilnih operatora verifikovali posebne brojeve telefona za komunikaciju sa korisnicima i time su praktično onemogućili da se ti brojevi telefona zloupotrebe. Кada korisnici dobiju SMS sa nepoznatog broja, koji tvrdi da je banka, kablovski ili internet provajder, koji od korisnika zahteva da nešto uradi (da pristupi nekom sajtu putem linka koji se šalje u toj poruci) postoji visok stepen verovatnoće da se radi o phishing prevari - upozoravaju iz Narodne banke Srbije.

(Kurir.rs)