Vrednost Euribora, ključne kamatne stope za bankarsko tržište u Evropi od početka godine skočila je za gotovo 30 odsto. To je uslovilo da rate kredita ponovo drastično porastu, a najteže je onima koji su se nedavno pozajmili kod banke kako bi rešili stambeno pitanje. Njima su mesečna zaduženja u poslednjih nekoliko meseci veća i za više od 100 evra.
Biljana I. iz Zemuna je već na početku otplate stambenog zajma osetila sve mane pozajmice - samo jednu ratu kredita platila je 300 evra, a već sledeća je bila 390.
- Podigla sam kredit u decembru, a pošto je vezan za šetomesečni Euribor, prvo sledeće zaduženje skočilo je za 90 evra - priča ona. - U stan koji sam platila 64.000 evra se još nisam ni uselila, pošto je novogradnja i investitor još nije priključio struju. Sada plaćam i podstanarsku kiriju i ratu za stan u koji neću moći da se uselim još par meseci.
STABILIZACIJA SREDINOM GODINE
Ekonomisti smatraju da će Evropska centralna banka (ECB) najverovatnije nastaviti da povećava kamatne stope bar do sredine 2023. To će uticati i na dodatno poskupljenje kredita, odnosno rast mesečnih rata, jer će skakati kamate po kojoj grupa evropskih banaka jedna drugoj pozajmljuju novac. Stručnjaci najavljuju da do sredine godine možemo da očekujemo stabilizaciju.
Beograđanin Nikola S. je stambeni kredit uzeo 2006. godine i tvrdi da mu se u poslednje vreme rate menjaju na mesečnom nivou.
- Sve po evro, dva, tri i sada mi je rata na zaduženje veća već za 14 evra. Umesto 178 evra koliko sam izdvajao pre nekoliko meseci, sada plaćam 192. Koliko li će biti u narednih osam godina do kada bi trebalo da otplatim dug? Taj iznos je i dalje niži od prvog koji sam izdvojio. U prve dve godine otplate, kada je Euribor takođe rastao iz meseca u mesec, mesečno zaduženje je dostiglo i 265 evra - priča naš sagovornik.
Nikola se zadužio 31.500 evra za stan od 50 kvadratnih metara, koji je pre 17 godina koštao 45.000 evra. Imao je, kaže, sreće da dobije subvenciju države, pa je kamata bila povoljnija nego inače. Sada za taj novac ne bi mogao da kupi ni polovinu stana u naselju u kome živi.
U daleko nepovoljnijoj situaciji su, tvrde ekonomisti, građani koji su nedavno počeli da otplaćuju svoje kredite. Među njima je Jelena Ž. iz Beograda koja je svojih 70 kvadratnih metara stana platila 67.000 evra. Srećna je, kaže, što je u poslednjem trenutku uspela da obezbedi svojoj porodici krov nad glavom po, kako se vrlo brzo pokazalo, dosta povoljnijoj ceni:
- Kvadrat sam plaćala ispod 1.000 evra, a sada se u istoj zgradi prodaje po 1.600 do čak 1.800. Prva rata u avgustu 2019. iznosila je 212 evra, a sa svim dosadašnjim povećanjima je 301. Strepim svakog meseca od poruke koja stiže iz banke, pošto se zaduženje menja čini mi se vrlo često. A, treba izdržati još 22 godine.
Nišlijka Marija O. danas mesečno za ratu stambenog kredita izdvaja 26,86 evra više nego 1. januara 2022. godine. Novac od banke je uzela 2012. sa kamatom od 4,5 procenta plus šestomesečni Euribor, što znači da joj se iznos otplate menja na svakih pola godine. U januaru prošle godine plaćala je 112, da bi u julu skočila na 118, a sada je dostigla 139 evra.
- Za nešto više od 3.000 dinara koliko mi se uvećala rata mogla sam da platim još i račune za struju i telefon - priča naša sagovornica.
Povećanje kamatne stope, nažalost, ne utiče samo na rast mesečne obaveze, već menja i strukturu otplate, pa glavnica sporije opada, a udeo ukupne kamate koja se plaća stalno raste.
kurir.rs/ J. Ž. S.
NE PROPUSTITE
