U svim državama sveta kompanije i preduzetnici dužni su da dostavljaju svoje osnivačke, a potom i redovne periodične poslovne podatke nacionalnim finansijskim agencijama i registrima. Dinamika i obim dostavljanja tih izveštaja mogu varirati u odnosu na različite zemlje, ali ne mogu puno odstupati od međunarodno priznatih standarda, odavno usvojenih u finansijskom svetu.
Iako postoji nekoliko različitih izveštaja koji se mogu dostavljati na globalnom nivou ili koje kompanije same komuniciraju kroz svoja saopštenja (kvartalni izveštaji, EBITDA, karta imovine…), godišnji finansijski izveštaji – u velikoj većini slučajeva vezani za trajanje jedne kalendarske godine, osim ako se ne naznači drugačije – glavni su pokazatelj ostvarenih rezultata i dokument koji obično najkasnije tri meseca po isteku posmatranog perioda, kompanija mora da dostavi nacionalnom finansijskom telu.
U Srbiji te podatke prikuplja Agencija za privredne registre do 31. marta za prethodnu godinu, osim ako fiskalna godina preduzeća ne prati drugačiju dinamiku, što je najčešće slučaj sa predstavništvima stranih kompanija.
Prema Pravilniku o uslovima i načinu javnog objavljivanja finansijskih izveštaja i vođenju registra finansijskih izveštaja koji je objavila Vlada Srbije, obveznik izveštaja dužan je da proveri informacije iz svojih izveštaja pre slanja APR-u, dok je državna agencija s druge strane u obavezi da te podatke javno objavi na svom portalu zbog transparentnosti i uvida javnosti u funkcionisanje privrednih subjekata u zemlji.
Privredna društva koja ne dostave u roku svoje godišnje izveštaje biće prijavljene i novčano kažnjene. Isti princip odnosi se na sve evropske države, gde je ova regulativa gotovo u potpunosti usaglašena.
Godišnji konsolidovani finansijski izveštaji sastoje se iz nekoliko celina: bilansa uspeha, bilansa stanja, izveštaja o promenama kapitala, izveštaja o tokovima gotovine, izveštaja o ostalom rezultatu, kao i od eventualnih napomena koje mogu biti tekstualne forme i ne moraju da prate strogu takstavinu uslovljenost finansijskih parametara.
Ovi podaci su državi bitni zbog evidentiranja rezultata cele privrede – ostvarenih prihoda, plaćenih doprinosa, realizovanih uvoza i izvoza, zaduženosti, kao i postignute dobiti. Osim toga, na taj način strukturira se čitava privreda prema broju preduzeća u određenim delatnostima, veličini i broju zaposlenih, pa je lakše uočiti uspešne ili neuspešne industrijske segmente, potencijalnu tražnju na tržištu rada, zastoje u potraživanjima…
Međutim, osim krovnih državnih institucija kao što su Narodna banka, Ministarstvo finansija, Poreska uprava ili Republički zavod za statistiku, čitav korpus kompanijskih izveštaja kao klijenti Agencije za privredne registre kupuju velike analitičke i bonitetne kuće, kako bi kreirale mnogobrojne uporedne analize preduzeća koje državne institucije nisu u obavezi niti mogu da naprave, ili pojedinačne temeljne studije poslovanja uz korišćenje obimnih baza podataka iz prethodnih godina.
Pošto su finansijski izveštaji predmet javne objave, osim na portalu nacionalnog registra, mogu biti publikovani po želji korisnika, odnosno obveznika u njegovom glasilu. Nasuprot tome, svi godišnji finansijski izveštaji koje bonitetne kuće preuzimaju u paketu od strane nacionalnog registra podležu autorskim pravima, to jest mogu se koristiti jedino u svrhe koje su naznačene prilikom sklapanja ugovora o saradnji sa registrom. Samim tim, celokupni paketi podataka preuzeti od nacionalnih registara ne smeju se bez dozvole objavljivati.
Važno je sagledati “celu sliku”
Pitali smo predstavnike bonitetne kuće CompanyWall da podrobnije objasne dinamiku, obim i važnost analize kompanijskih izveštaja, kao i da li na našim prostorima raste interesovanje za naprednom finansijskom statistikom.
Zašto je u tumačenju poslovnih rezultata pojedinačnih kompanija, ali i cele privrede, važno sagledati “celu sliku”, odnosno više različitih podataka u međusobnom odnosu i u poređenju sa rezultatima od prethodnih godina?
Skup različitih podataka jedne kompanije koji su u relaciji jedni sa drugima ili sa podacima iz konkurentskih firmi, ili pak u odnosu prema informacijama iz prethodnih godina, mogu da nam pruže mnogo bolji uvid u realno stanje stvari nego tek nekoliko izdvojenih statističkih rezultata. Ko želi uz pomoć napredne statistike da zauzme najbolju “pol poziciju” za razumevanje bespoštedne tržišne utakmice mora da konsultuje ove takozvane dubinske analize.
Koliko CompanyWall košta nabavljanje i strukturisanje godišnjih izveštaja za sve zemlje regiona na godišnjem nivou? Koliki su troškove kreiranje sveobuhvatne komparativne analize za nekoliko godina unazad?
Recimo da je za ozbiljniju analizu poslovanja cele privrede potrebno sagledati rezultate iz poslednjih pet godina. U proseku, paketi godišnjih kompanijskih rezultata za celu srpsku privredu koštaju oko 40.000 evra na godišnjem nivou, što znači približno 200.000 evra za pomenuti period. Cene ovih paketa kreću se na sličnom nivou i za ostale zemlje regiona, s tim da u Bosni i Hercegovini moraju da se potražuju od tri entiteta, pa koštaju više.
Koje su specifične statističke razlike (ne računajući obime prihoda i broj zaposlenih) između velikih i srednjih preduzeća s jedne strane, u malih i mikro s druge?
U celini gledano, velika i srednja preduzeća imaju veće tokove gotovine i spremnije su za upravljanje obavezama, kako kratkoročnim tako i dugoročnim. Takođe, velika preduzeća u svojoj imovini neretko poseduju i hartije od vrednosti.
Međutim, to nije generalno pravilo, a upravo se preduzeća koja odskaču od proseka mogu analizirati kao interesantna za posmatranje. U principu, koliko ima kompanija, toliko ima i različitih startegija njihovog upravljanja.
Da li iz posmatranja finansijskih izveštaja za nekoliko godina mogu lako da se uoče razlozi za (ne)uspeh nekog preduzeća?
Apsolutno. Za pažljive posmatrače, odnosno finansijske analitičare, svaki podatak može biti važan, a u podnetim godišnjim izveštajima i dokumentima koji idu uz njih kriju se razlozi uspeha ili neuspeha, i oni zaista mogu biti raznorodni.
|
“Poslovni korinici u našem regionu odavno su uhvatili korak sa razvijenim zemljama u domenu finansijskih usluga, pa i te kako razumeju potrebu za korišćenjem redovne biznis analitike. U tom smislu, nema bitnijih razlika. S druge strane, primetna je sve veća tražnja za ovakvom analitikom. Naša jedinstvena baza informacija sa višegodišnjim poslovanjem kompanija u svakoj zemlji ponaosob, strukturirana je tako da korisnicima pruži precizan uvid u poslovne rezultate, uz dodatnu uslugu napredne pretrage koja omogućava lakše pronalaženje relevantnih aktuelnih podataka. Zahvaljujući ovom servisu, kreiranje uporednih analiza posmatranih kompanija jednostavno je čak i za one korisnike koji inače nisu ranije bili vični čitanju finansijskih izveštaja”, objašnjava Klemen Kljun, direktor kompanije CompanyWall ltd.
|
Promo tekst
