Države koje su ograničile cenu ruske nafte i naftnih derivata susrešće se sa kontra merom Moskve. Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz kojim se tim zemljama isporuka nafte zabranjuje!
Odluka stupa na snagu 1. februara i trajaće do 1. jula naredne godine. Tome je, inače, prethodila odluka EU i zemalja G7 i Australije da uspostave embargo na uvoz ruske nafte koja se transportuje morem i da ograniče cenu od 60 dolara po barelu.
Koliko je EU oslonjena na ruske energente govori podatak da je pre uvođenja sankcija, koristila za 40 odsto svojih potreba gasa iz Rusije. Zbog ekstremnog povećanja cena i bojkota, danas se vodeće zemlje EU, pre svega Nemačka, suočavaju sa nezapamćenom energetskom krizom.
Situacija je do te mere osetljiva da se mogu pročitati naslovi poput "Nemačka u nokautu zbog energenata". Ta energetska kriza prelila se i na sve druge delatnosti - dolazi do slabljenja privrede i poremećaja lanca snabdevanja, pa samim tim i do opšteg poskupljenja.
Gosti Usijanja bili su Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije i Miodrag Kapor, stručnjak za energetsku politiku.
Oni su se dotakli ove nove kontra mere Vladimira Putina, ali i toga koliko je zapravo ova odluka imala efekta.
- Nije imao Putin naročitog izbora. Mogao je naftu da prodaje ispod berzanske ili tržišne cene i time bi napravio problem i ostalim proizvođačima sirove nafte ili da je ograniči. Iako on to nije u potpunosti ograničio u smislu da nije rekao da će to biti mera koja će trajati neprekidno, nego tamo do leta - naveo je Atanacković.
- Ruska nafta se prodavala 1 do 2 dolara po barelu jeftinije nego američka. Sada je ruska nafta od kada je počela agresija skoro 20 do 30 dolara jeftinija. Drugim rečima te sankcije imaju već efekat na cenu ruske nafte. Da li su efikasne te sankcije Zapada? Ruski budžet za sledeću godinu je planiran sa cenom nafte od oko 70 dolara. Tako da ovih 60 dolara neće uticati toliko na ruski budžet i finansiranje ratnih operacija u Ukrajini. Te sankcije imaju efekta i na Rusiju, ali i na Zapadne saveznike - istakao je Kapor.
Voditeljku Silviju Slamnig interesovalo je da li može doči do još veće ekonomske krize zbog ove dve promene.
- Mi već na neki način imamo krizu odnosno ni ovde nije situacija nije optimalna. Sa ovom cenom relativno niskom, potrošači i privreda trpi. Da li ćemo imati veće cene nego što sami imamo? To zavisi od mnogo faktora. Ako se Kina bude oporavila ekonomski, to će automatski povećati tražnju za sirovom naftom i naftnim derivatima. To će izvršiti pritisak na cene energenata i upašćemo u malo veću energetsku krizu. Mada sa benefitom da Kina gura celu globalnu ekonomiju, tako da ćemo i imati neke pozitivne efekte. Tako da nije to sve tako crna bela priča - rekao je Kapor.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
