Godina na isteku je jedna od onih kojoj biznisi širom sveta žele što pre da vide leđa. Jer, stabilnost i održivost koji su izuzetno neophodni za razvoj poslovnih aktivnosti bili su na velikom testu u 2022. godini. I ne samo u biznisu, već je ova godina na putu da se u istorijskim hronikama uvrsti kao era velikih promena u svakoj sferi života, zbog naleta turbulentnih događaja.
Promene, ili je možda bolje reći talase krize, nije izbegao ni naftni sektor. Naprotiv, cene energenata postale su važan faktor u međunarodnoj geopolitičkoj jednačini koja u 2022. godini nije dobila rešenje, već je ostavila mnogo nepoznatih za nastupajući period. Američki ekonomista Nikolas Nasim Taleb je metaforom „crni labud“ objasnio iznenadne događaje sa dalekosežnim posledicama koje teraju kompanijski menadžment da se pripremi za neželjene događaje koje ne može da izbegne, umesto da se bavi planovima daljeg razvoja.
Nijedan direktor, kao ni privredni sektor, ne vole da čuju da je štednja neophodna, jer je to prvi znak usporavanja privrednog rasta. U poslednjim mesecima 2022. godine veoma često se pominju uštede baš u energetskom sektoru, delimično i zbog činjenice da su energenti dostigli rekordne cene koje postaju opterećenje i za industriju i za potrošače. Sama ta najava otvara mnogo pitanja od kojih je najvažnije – da li svet ide ka novoj recesiji koja će po svojim posledicama biti dalekosežnija od one kroz koju smo prošli tokom globalne krize 2008. godine?
Odgovor na ovo pitanje doneće i delimično rešenje dileme koja muči energetski sektor - kako će se kretati cene nafte i drugih energenata u narednoj godini i koliko će biti isplativa nova ulaganja u tom sektoru.
Ograničavanje cena i druge „energetske“ oluje
Globalna dešavanja u 2023. godini i dalje će značajno diktirati ishod dešavanja u Ukrajini. Ova konfrontacija već je donela tektonske promene u energetskom sektoru. Istovremeno, cene električne energije i gasa nastavile su da rastu ubrzanim tempom, a pokušaji ograničavanja cena energenata iz Rusije su poremetili svetsko tržište i izazvali brojne kontraefekte. OPEK plus, organizacija koja okuplja gotovo sve države najveće proizvođače nafte, postepeno smanjuje proizvodnju kako bi održala cene koje odgovaraju kartelu.
Fenomen „crnog labuda“ u biznisu - iznenadni događaji koji primoravaju kompanijski menadžment da se pripremi za neželjene događaje koje ne može da izbegne, umesto da se bavi planovima daljeg razvoja
Koliko je tržište deranžirano slikovito govori primer Saudijske Arabije (druge zemlje u svetu po veličini nalazišta nafte), koja sada kupuje rusku naftu, prerađuje je u svojim rafinerijama i derivate prodaje po daleko višim cenama i to istim onim kupcima koji su ranije naftu kupovali direktno od Rusije.
Iako su, s jedne strane, mnoge zemlje i energetske kompanije usled rasta cena na svetskom tržištu ostvarile veći profit od očekivanog, neke druge iz istih razloga najavljuju još veće poteškoće, bankrot, restrikcije….Ipak kao olakšanje, dolazi činjenica da se cena nafte pred kraj 2022. godine stabilizovala na nivou od oko 80 dolara za barel.
Improvizacija u neočekivanim okolnostima
U takvoj situaciji osnovni cilj svih država je da zadrže uredno snabdevanje svog tržišta. Očekivano, u drugi plan odlazi pitanje nastavka energetske tranzicije, odnosno prelaska na ekološki prihvatljivije izvore energije. Ova „zelena agenda“ predviđa dekarbonizaciju, jačanje energetske efikasnosti, smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i uvođenje cirkularne ekonomije. Štaviše, članice Evropske unije su se obavezale na smanjivanje zagađenja za najmanje 55 odsto do 2030. godine, dok je predviđeno da čitava EU bude klimatski neutralan prostor do 2050. godine.
Iako je ovaj proces krenuo u kontrasmeru, jer mnoge države ponovo aktiviraju svoje termoelektrane ili nuklearke, stručnjaci se slažu da je energetska tranzicija nepovratan proces. On može biti samo usporen, ali ne i zaustavljen, tako da se i u naftnom sektoru nastavlja rad na proizvodnji energije iz obnovljivih ili drugih ekološki prihvatljivijih izvora.
Svi navedeni elementi govore da je energetska sigurnost i dalje preduslov za privredni razvoj, što se vidi iz ovogodišnjeg zapleta, koji će svakako biti prekretnica u poimanju globalne energetike. Godina koju ispraćamo je, pre svega, bila izazovna i otvorila je brojna fundamentalna pitanja u globalnoj energetskoj industriji.
O tome kako će izgledati 2023. godina za sada je nezahvalno govoriti, iako se na prvi pogled gotovo sa sigurnošću može reći da neće biti lakša od prethodne. Međutim, sledeći teoriju Nasima Nikolasa Taleba, nije od ključnog značaja predvideti nepredvidive scenarije, već se pripremiti za njihove posledice.
Energetska tranzicija je nepovratan proces. On može biti samo usporen, ali ne i zaustavljen, tako da se i u naftnom sektoru nastavlja rad na proizvodnji energije iz obnovljivih izvora energije ili drugih ekološki prihvatljivijih izvora
Srbija u globalnom vrtlogu
Kada je reč o Srbiji, i naša najveća naftna kompanija NIS, užurbano se priprema za period koji dolazi. Pred kraj godine usvojen je Biznis plan NIS-a za 2023. godinu u kom je potvrđen ambiciozni investicioni ciklus. Ovo je od posebne važnosti za domaću ekonomiju jer je NIS jedna od kompanija koje daju značajan zamah našoj privredi. Najviše sredstava će biti izdvojeno za istraživanje i proizvodnju nafte i gasa. Pored toga, u fokusu će biti dalja modernizacija Rafinerije u Pančevu i razvoj maloprodajne mreže, te novih usluga za potrošače. Takođe, NIS će u skladu sa globalnim tendencijama nastaviti da razvija zelenu energetiku, pre svega kroz dalji razvoj projekta „solarni paneli“.
I na kraju, godina koja dolazi donosi i brojna nerešena pitanja. Ulazak u recesiju čini se neizbežnim za svetsku privredu u ovom trenutku. Naftna industrija se pokazala otpornim na krize u poslednjih nekoliko godina. Ali, pitanje cene koja je plaćena za to sigurno neće dozvoliti naftaškim menadžerima da bezbrižno dočekaju prve sate 2023. godine.
Promo
