KRITIČNO! POSLEDICE OVOGODIŠNJE SUŠE PRENEĆE SE NA SLEDEĆU GODINU: U ovome je jedini spas! (FOTO)

Prema zvaničnim podacima, u Srbiji se navodnjava 52.236 hektara, što je samo 1,4 odsto ukupno obradivog zemljišta, kaže agroekonomski analitičar Branislav Gulan

Ipak, postoji nešto što može da se uradi i da ima značaja za useve - podizanje vlage koja je deponovala u nešto dubljim slojevima zemljišta nego što je dubina na kojoj se sada ore.

Agronom Jovan Sušić iz Poljoprivredne stručne službe Šabac za RTS je objasnio da se ovakvi uslovi mogu okarakterisati kao elementarna nepogoda, ali da postoji mogućnost da umanjimo štetu.

Ključ je, kaže, u podrivanju zemljišta.

- Mi ne možemo da izmenimo klimatske promene, ali možemo ih malo ublažiti i smanjiti. Vekovima oremo na dubini od 25 centimetara, sada imamo mehanizaciju koja to može malo dublje da uradi. Da bi se vlaga deponovala u zemljište, moramo produbiti taj sloj - kaže on i dodaje da to podrivanje treba da bude na 35 do 40 centimetara kako bi se vlaga koja periodično pada, a koje imamo dovoljno, ravnopravno rasporedila u toku godine:

- Kad bi se podrilo zemljište, onda bismo imali veću mogućnost prodora vlage u zemljište i njeno deponovanje za sušni period. Da je ovogodišnja suša uzela veliki danak, dokazuje to je što je kukuruz u nekim krajevima potpuno podbacio. Na milion zasejanih hektara, problem je bio na plitkim zemljištima koja nisu imala potencijal, objasnio je Sušić. Rešenje za kulture kukuruza može biti i pravljenje hibrida, kaže za Kurir agroekonomski analitičar Branislav Gulan.

- Suština je i u tome da moramo praviti nove kulture koje će ranije da se seju i ranije da se žanju. U pitanju su hibridi najpre kukuruza, a potom pšenice, koja će se sejati ranije i pre suša. Prinos kukuruza će biti upola manji i to je nešto što neće biti retkost ubuduće, jer će od narednih sto godina 52 biti sušne - kaže Gulan i navodi da je problem to što nemamo razvijeno navodnjavanje:

- Od 4.100.000 hektara obradivih površina koristi se samo 3.460.000 hektara, a navodnjava se, prema zvaničnim podacima, samo 52.236 hektara, što je samo 1,4 odsto ukupno obradivog zemljišta. U svetu se, inače, navodnjava 17 odsto poljoprivrednog zemljišta.

Milan Prostran, agroekonomski analitičar, saglasan je da je navodnjavanje ključ, ali kaže da ima još aspekata koji bi nam takođe pomogli, poput veće upotrebe stajskog, organskog đubriva, zasejavanja trave i oplemenjivanja zemljišta.

- Sve to iziskuje velika sredstva. Deficit vlage u slojevima zemljišta svakako je dugoročan problem, te ćemo bez ulaganja biti u gadnom problemu i sledeće godine, ukoliko ne bude bilo dovoljno truda ili kiša.

Suzana Trajković

Bonus video: