MALINA OVOG LETA VIŠE OD 800 DINARA: Šta će uticati na veću cenu crvenog zlata
U malinjacima Srbije uveliko traju najvažniji prolećni radovi, a procene stručnjaka su da ovogodišnji rodni potencijal važne strateške voćke, nažalost, nije obećavajući. Potencijalno manji rod, uz poskupljenje ulagačkih imputa u proizvodnju, može podići cenu “crvenog zlata” i iznad 800 dinara za kilogram, smatraju malinari.
Osim što je prošla nepovoljna godina u malinjacima ostavila posledice, stručnjaci kažu da je u proteklom periodu došlo i do izmrzavanja izdanaka. Naime, golomrazice i niske temperature, koje su u pred kraja marta i početkom ovog meseca u jutarnjim satima spuštale temperature i do 10 stepeni Celzijusa ispod nule, dovele su do oštećenja u zasadima, a naročito su oštećeni izdanci sorti „miker” i „vilamet”.
- Uopšte uzev, zasadi su u lošijem stanju nego prošle godine, koja je bila jedna od najslabijih. Cena jeste bila dobra, ali su prinosi bili dosta loši. Rodni potencijal nije obećavajući što je posledica prošlogodišnjih visokih temperatura i suše. Mnogo toga zavisi od ekspozicije parcele, da li su zasadi navodnjavani, kako su proizvođači odnegovali izdanke za ovu godinu, koji su dosta niži i tanji nego prethodnih godina – priča Đorđe Sovilj iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.
S obzirom da je malina u fazi početka razvoja rodnih grančica, on savetuje da u krajevima gde još nije krenula vegetacija, malinari sačekaju sa vezanjem lastara kako bi se videlo koji su zdravi.
Sa njim se slaže Dobrivoje Radović, predsednik srpske Asocijacije malinara, navodeći da je malina “u veoma lošoj kondiciji”, pa se može zaključiti da će ovogodišnji rod “crvenog zlata” biti manji nego lane. Manji rod, uz još nekolicinu faktora, upućuje da će malina ove sezone imati i višu cenu.
- Može se očekivati cena od 600 do 800 dinara za kilogram, s obzirom na to da su poskupeli hemija, repromaterijal, radna snaga i đubrivo. Cena bi mogla da premaši i 800 dinara, pre svega zavisno od daljih vremenskih uslova, jer bi u slučaju još manjih prinosa bila veća tražnja za malinama – ističe Radović.
Po rečima predsednika Asocijacije malinara, bitan faktor koji utiče rod je sadni material i da proizvođači treba da se fokusiraju na njegovu zamenu, s obzirom da za to država obezbeđuje subvencije od 60 do 65 odsto.
- Kada se uzme u obzir kakva je bila prethodna godina, koja je bila veoma sušna sa desetak zaista paklenih dana, što je sve ostavilo posledice na ovogodišnji lastar, mogu da kažem da je trenutno stanje u mojim zasadina zadovoljavajuće. Zahvaljujući sistemu za navodnjavanje te posledice su malim delom umanjene. Ove godine očekujem veći rod, jer ću postaviti mrežu za zasenu i nadam se manjim vrućinama koje malina zaista teško podnosi – priča Milan Lentić iz Tulara kod Uba, koji malinu gaji na 90 ari.
(Kurir.rs/Blic)
MINISTAR MALI U ISTANBULU: Predstavlja ekonomske rezultate Srbije i projekat Expo 2027 - Biće uručene i 2 nagrade