ODLUČIO SAM DA ISKORISTIM DIPLOMU IZ EKONOMIJE DA STRUČNO OBJASNIM OVAJ FENOMEN: Zašto šolja čaja na Kopaoniku košta 400 dinara!
Nepoznati domaći ekonomista kaže da je reč o anomaliji a kako bi bliže pojasnio, koristio je primer jednog kopaoničkog kafea i njegovog vlasnika koji postepeno povećava cene jedne šolje čaja uz napomenu da ima neograničene zalihe
BEOGRAD - Početkom svake sezone, bilo letnje ili zimske, u fokus pored usluga i aktivnosti na popularnim destinacijama dođu naravno i aktuelne cene.
Ove zimske sezone dosta se pričalo o visokim cenama na srpskim planinama, a nedavno je pisano o tome da ukoliko želite da popijete čaj u kafiću na Kopaoniku, treba da izdvojite 350, pa čak i 400 dinara.
Korisnik Redita pokušao je da pruži naučno objašnjenje za visoke cene na Kopaoniku
Ova tema je pokrenula diskusiju na društvenim mrežama, a jedan od korisnika Redita je pokušao da pruži naučno objašnjenje za ovakve cene, objavio je B92.
"Odlučio sam da konstruktivno iskoristim svoju diplomu iz Ekonomije da stručno objasnimo ovaj fenomen. Smatram da je tema u stvari veoma interesantna i poučna, pa ću se dotaći dobre stare ponude i potražnje, Veblen dobra i Giffen dobra, kao i kopaonički monopol čaja", započeo je svoje izlaganje. Svoju priču bazira na odnosu ponude i potražnje, a kako bi bliže pojasnio koristio je primer jednog kopaoničkog kafea i njegovog vlasnika koji postepeno povećava cene jedne šolje čaja uz napomenu da gazda ima neograničene zalihe čaja i nabavna cena je uvek ista.
Kako dalje objašnjava korisnik Redita, u trećoj godini je vlasnik kafića shvatio da dolazi do zasićenja tržišta i da su ljudi i dalje spremni da kupe čaj po ovoj ceni, ali ne u istoj količini kao pre. Potražnja je bila veća od ponude u prve dve godine, dok su u trećoj smanjila, ali je profit bio viši. Dakle, postoji dovoljna potražnja pri ceni od 400 dinara da bi ona bila opravdana.
"Zašto je potražnja tako velika pri ovako apsurdnim cenama? Zakon ponude i potražnje nam govori da sa rastom cena, potražnja opada", pita se on i potom objašnjava Veblen i Giffen dobra.
"Ukratko, Veblen i Giffen dobra su anomalije u zakonu potražnje i ponude. U oba slučaja, sa porastom cene raste potražnja. Kako je to moguće? Glavna razlika između Giffen i Veblen dobara je ta što su Veblen dobra pretežno luksuzna roba, a Giffen dobra se pretežno odnose na svakodnevne, neluksuzne artikle kao što su brašno, hleb i… Čaj?
U ovom slučaju nije lako svrstati čaj u grupu luksuznih ili ne-luksuznih dobara. Iako svaka kuća ima barem čaj od kamilice, šolja od 400 din je definitvno luksuz stoga posmatramo čaj kao Veblen dobro.
Kratak odgovor na pitanje: Kako je to moguće je da na Kopaonik idu ljudi koji neće da pitaju koliko košta čaj.
Oni su spremni da plate tu cenu i to je sve što je bitno. Međutim, ovakve apsurdne cene su jedan od razloga što se Kopaonik smatra "elitnom destinacijom" iako pijete isti čaj koji pijete i u BG-u. Ovaj elitni status privlači upravo te mušterije koje su spremne da plate tu cenu. Stoga, potražnja raste sa porastom cena" Kako on napominje, na cenu čaja u kafićima veliku ulogu igraju i cene lokala koje stvaraju monopolske uslove kafićima i diktiraju".
Da, postoje kafići koji prodaju po "normalnim cenama" bilo iz moralnih razloga ili iz straha da povećaju cene. To nije predmet ovog posta. Poenta je da postoji potražnja za datu ponudu. Stoga, uživajte u čaju od 400 din!”, završava on.
Sasvim očekivano, ovakav post je izazvao polemiku u komentarima. "Ah, kakva divna analiza ekonomije elitizma. Zahvaljujem od srca. Redovno sam na Kopaoniku, i nisam mogao, a i dalje ne mogu, da se načudim tom čaju od 400 dinara."
"Odlično objašnjeno, svaka čast";
"Dok ima kupaca, biće i cene", neki su od komentara
Pojedinci nisu bili tako oduševljeni analizom: "Vau izmislio si toplu vodu." A neki su imali jednostavno rešenje: "Uzmeš sanke i odeš na najbliže brdo izjurcaš se malo dođeš kući popiješ čaj za dž"
Kurir.rs/B92/Reddit
Bonus video:
VUČIĆ OTKRIO KAD ĆE BITI OTVORENA BRZA SAOBRAĆAJNICA ŠABAC-LOZNICA: To će biti najduža brza saobraćajnica koju smo ikad otvarali u komadu, 54 kilometra