Iako je kriza izazvana pandemijom korona virusa obeležila celu 2020. godinu, a mnoge ljude ostavila i bez posla i prihoda, tržište nekretnina u Srbiji očigledno nije trpelo zbog toga.

Zapravo, podaci pokazuju da je novčani obrt na ovom tržištu u našoj zemlji prošle godine bio blizu 4,2 milijarde evra, a osim blagog pada na prelazu iz prvog u drugi kvartal, kada je na snazi bilo vanredno stanje, rezultati su tokom ostatka godine bilo znatno bolji u odnosu na 2019. godinu kada krize nije bilo.

U Srbiji se najduže radi za stan

Kada bi čovek mogao celu prosečnu platu da daje samo za kupovinu stana, trebalo bi da radi 17,8 godina za stan od 60 kvadrata, pokazala je statistika na kraju 2018. godine. Najpovoljniji odnos bio je 2013. godine, jer je tada za nekretninu od 60 kvadrata građanin Srbije morao da radi 14,4 godine.

Kod korigovanog indeksa, kada se ostvarena zarada umanji za iznos troškova života koji osobu dovodi iznad linije siromaštva, u 2018. godini je bilo potrebno nešto manje do 24 godine na liniji apsolutnog siromaštva da bi se obezbedio stan, što je trećina očekivanog trajanja života.

Broj godina potrebnih da se kupi nekretnina u Srbiji značajno je veći od ostalih zemalja regiona. Tako su, na primer, 2018. godine do stanova najbrže stizali u Hrvatskoj (9,5 godina), zatim u Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini (9,9), i na kraju u Crnoj Gori (11).

Beograd je veoma visoko po ovom indeksu i na globalnom nivou, pa se glavni grad Srbije nalazi odmah iza Hongkonga, Pariza i Londona, a ispred Singapura i Tokija.

Slično, i indikator odnosa cene nekretnine i iznosa njenog godišnjeg rentiranja ukazuje na broj godina potrebnih da se kupljena novoizgrađena nekretnina rentira kako bi se isplatila njena kupovna vrednost. Vrednost indikatora za Beograd, odnosno potreban broj godina iznajmljivanja stana da bi se njegova kupovna vrednosti isplatila je 23.

Cene rastu širom Evrope

Analize tržišta ističu da je u poslednjih nekoliko godina evidentan rast cena novoizgrađenih stambenih objekata u Srbiji, a posebno u Beogradu. Ovaj trend nije karakterističan samo za Srbiju. Cene nekretnina rastu od 2015. godine u većini evropskih zemalja. U odnosu na 2007. vrednost kvadrata novogradnje je duplirana.

Inače, rast standarda i prosečnih plata stanovništva pozitivno utiče na rast cena svih proizvoda, pa i nekretnina. Povoljne kamatne stope na stambene kredite takođe utiču na rast cena kroz rast tražnje, navode analitičari.

(Kurir.rs/Blic)