Da nam je neko početkom ove godine rekao da će se ubrzo cela planeta Zemlja naći pod katancem zbog pandemije izazvane koronavirusom, retko ko bi u takvu prognozu poverovao. Dešavale su se i ranije svetske krize, ali ovoga puta cela planeta je stala i našla se u karantinu. Brza i efikasna reakcija države i društva u celini, solidarnost medu ljudima, disciplina u poštovanju odluka u proteklom periodu dodatno su dobile na težini.
Brza reakcija
Veoma brzo, jedna za drugom, kompanije su, uprkos tome što je mnogima bilo ugroženo poslovanje, uputile donacije ljudima kojima je pomoć najpotrebnija. Društveno odgovorno poslovanje u vreme epidemije pokazalo se kao izuzetno važno. Pomagao je ko je kako mogao. Kompanije i pojedinci trudili su se da pojačaju svest o značaju vraćanja ostvarenog profita široj zajednici jer, kako kažu, ovakav model poslovanja kompanijama ne stvara trošak, već donosi dodatnu vrednost. Sve ovo pokazuje da društveno odgovorno poslovanje u budućnosti mora da postane poslovni model, deo poslovne politike, u svim segmentima organizacije, u celom lancu vrednosti, u svim oblastima privređivanja. S druge strane, i podaci govore da samo odgovorne kompanije mogu biti dugoročno uspešne i da altruizam i uspešnost zaista mogu da idu ruku podruku.
I dok je kriza izazvana epidemijom virusa korona pojedine sektore gurnula na ivicu opstanka, drugi su iz nje izvukli i neke koristi.
Svakako da su najveću štetu pretrpeli putnički saobraćaj, posebno vazdušni, turizam, i čitav HoReKa sektor.
Uspeh u krizi
Ministarka trgovine, telekomunikacija i turizma Tatjana Matić navela je da se procenjuje da je turizam u Srbiji pretrpeo štetu od oko milijardu evra, zbog pandemije kovida 19.
- Susrećemo se s situacijom koja je izazvala i najveću ekonomsku krizu, a u privredi je turizam naročito pogođen. Srbija nije mogla, kao ni ceo svet, da izbegne katastrofalne posledice - kazala je Matićeva.
Inače, Srbija je u prvih osam meseci 2020. ukupno izvezla robe u vrednosti od 10,6 milijardi dolara, što je pad od 7,6 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Međutim, nije sve tako crno. Postoje i oni kojima je pandemija virusa išla naruku i višestruko povećala obim poslovanja i profite. Najbolji primer je internet trgovina, koja je zabeležila značajnu stopu (uglavnom dvocifrenog) rasta. Videvši to, određene industrije/biznisi koji ranije nisu imali fokus na internet prodaji, poput trgovaca robom široke potrošnje, iskoristili su ovaj trenutak da podignu onlajn prodajne kapacitete.
Kao društveno odgovornoj kompaniji, stalo nam je da damo svoj doprinos i na primeru pokažemo odgovornost prema zajednici. Upravo nam je to bila ideja kada smo još na početku pandemije pokrenuli akciju „Za život“ sa Gradom Beogradom i Bankom hrane. Čak 8.000 porodica sa teritorije glavnog grada koje su bile obuhvaćene tom zajedničkom akcijom dobilo je paket „Za život“. Uz svesrdnu pomoć kompanija u robnim i novčanim donacijama, uspeli smo da za 12 dana prikupimo 44,6 tona hrane vredne 12 miliona dinara. Cilj nam je bio da efikasno odgovorimo na krizu u kojoj se celo društvo našlo tokom pandemije koronavirusom. Zahvaljujući snazi zajedništva, naša misija je uspela.
Kompanijama koje su tada kroz donacije pomogle akciju „Za život“ i danas dugujemo zahvalnost: „Aleva“, „Atlantic Grupa “, „Akvavel prodakšn“, „Avala Ada“, „Voda voda“, „GTP inženjering“, „Delez Srbija“, Dragan Rovčanin, „Imlek“, „Jafa“ d. o. o., „Nenatekst tekstil“, „ProMove“, „Transport“ a. d., „Femić ko.“ d. o. o., „Karneks“, „Šabačka mlekara“.
Kurir, Grad Beograd i Banka hrane u Akciji „Za život“ u brojkama
- 16 kompanija
- za 12 dana
- 12.000.000 dinara prikupljene vrednosti
- 44,6 tona hrane
- 8.000 paketa „Za život“
- 8.000 porodica na teritoriji Grada Beograda
- 50 volontera Banke hrane na pakovanju paketa
- 300 volontera opštinskih centara
- za 16 dana distribuirali pakete do osoba sa invaliditetom i roditelja dece sa smetnjama u razvoju
Jelena Vukić
NE PROPUSTITE
