Američka sirova nafta (West Texas Intermediate - WTI), jedna od najvažnijih tipova ovog energenta po kojoj se određuje cena na svetskim tržištima, sinoć je završila trgovanje na berzi sa negativnom cenom od minus 37,63 dolara za barel. WTI nikada pre ovoga u istoriji nije trgovala ispod nule.
Na tržištu "crnog zlata" se tako dogodilo nešto bizarno, cene su toliko pale da su trgovci plaćali kupcima da uzmu naftu, jer nemaju gde da je skladište.
Šta može da očekuje industrija, a šta vozači u Srbiji? Da li se može očekivati i kada da se cena prelije na našte tržište? Da li će ova cena da potraje?
- Konkretno, kada je reč o ceni nafte na berzi, lično mislim da je to kratkotrajna pojava i da će već narednih dana doći do oporavka tržišne cene. To je cena koja nije održiva za biznis nafte i jednostavno na duge staze donosi gubitke celokupnoj branši. Svakako ova cena, ukoliko bi se zadržala jeda period pogodovala bi zemljama uvoznicima sirove nafte i njihovim potrošačima ali samo nakratko - kaže Ljubinko Savić iz Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo pri PKS.
Zemlje OPEC+ upravo sa ciljem zaštite tržišta sirove nafte ogrančile prooizvodnju nafte i time su nakratko stabilizovale cene, podseća Savić. Međutim, pandemija virusa COVID 19 ne samo da ostavlja posledice na ovu delatnost veći na svetsku ekonomiju ukupno. Sa oporavkom ekonomija poput Kone, Indije, SAD, EU treba očekivati i rast potražnje sirove nafte što će direktno i dovesti do rasta cence crnog zlata.
Kakvo je stanje na srpskom tržištu?
- Što se tiče srpskog tržišta ono je stabilno u pogledu ponude, međutim i kod nas je tražnja na minimum. Svih derivate ima dovoljno a rafinerija nafte može odgovoriti i na veću tražnju i može podmiriti sve naše potrebe u najboljim danima. Veća ponuda od tražnje nesumljivo dovodi i do pada cena derivata nafte, svih derivate ne samo motornih goriva - napominje on.
Najava pokretanja rada građevinske industrije neusmljivo je signal oporavka srpske ekonomije a time se očekuje i pojačan tražnja kako dizela tako i drugih derivata koji participiraju u ovoj delatnosti, dodaje sagovornik.
- Ne treba da zaboravimo da smo sada u jeku prolećne poljoprivredne sezone i da se ubrzano radi na privođenju prolećne setve. To je još jedna delatnost koja svakako u ovim danima pojačano troši derivate, dizel. Sektor saobraćaja kao treći bitni sektor za tržište nafte i derivate nafte tek treba da profukcioniše. Sa njegovom aktivacijom možemo očekivati da će se tek tada naftna privreda stabilizovati i da ćemo tada imati i stabilne cene derivate nafte a tu podarzumevamo i motornih goriva - kaže Savić.
Kratkoročni pad cene sirove nafte ne podrazumeva i automatski pad cena osnonih derivate ni u jednoj zemlji pa ni kod nas, napominje on.
- Ukoliko ovaj pad ostane minimum 10-15 dana na ovom nivou tek tada možemo očekivati reakciju i na maloprodajnom tržištu, odnosno možemo očekivati i zančajniji pad i na našim benzinskim pumpama.
Globalna dešavanja izazavna pandemijom virusa su uticala na pad tražnje nafte i na berzansku cenu sirove nafte, nestabilni odnosi na realciji SAD-RUSIJA takođe, dogovor o smanjenoj proizvodnji unutra OPEC+ sa druge strane dovelo do stabilnijih cena, a sve ukupno do pada cene na berzi, kaže Savić.
- To se odrazilo i na cene motronih goriva u Srbiji tako da mi imamo već u ovom trenutku niže i prihvatljive cene benzina i dizela. Ukoliko bi se država odrekla i dela akcize i taksi mišljenja sam da bi na taj način u ovom trenutku doprinala za dodatni pad cena motornih goriva ali sa druge strane to bi podtsaklo veću tražnju i potrošnju benzina i dizela. Sve to bi podiglo i priliv u budžet po osnovu poreza i akcize od većeg obrta/porodaje ovih derivate, a naši građani i industrija bi lakše prebrodili kriznu situaciju - ističe Savić.
(Kurir.rs/Telegraf)
NE PROPUSTITE
