Srpske zalihe zlata čine oko šest odsto ukupnih deviznih rezervi, koje su na kraju marta bile 11,2 milijarde evra

Srbija ima najveće rezerve zlata u regionu, 18,8 tona, što je bilo dovoljno da zauzme 63. mesto u konkurenciji sto država, pokazali su najnoviji podaci Svetskog saveta za zlato. Toliko „žutog metala“ nemaju ni sve komšije s liste zajedno - Makedonija, Slovenija, BiH i Albanija.

Zalihe zlata naše zemlje, prema podacima Narodne banke Srbije, vredne su oko 706,5 miliona evra. Inače, trenutna cena kilograma zlata na svetskim berzama je nešto manje od 40.000 dolara, što je oko 4,4 miliona dinara ili oko 4.500 dinara za gram.

Srpske zalihe zlata čine oko šest odsto ukupnih deviznih rezervi, koje su na kraju marta bile 11,2 milijarde evra. Najveći deo rezervi Srbija čuva u hartijama od vrednosti, oko 6,1 milijardu evra, i u novcu koji je na računima u inostranstvu, oko 2,8 milijarde.

Kad je reč o komšijama, prva zemlja posle Srbije je Makedonija, na 77. mestu, sa 6,9 tona zlatnih poluga, zatim je na 88. Slovenija sa 3,2 tone, Bosna i Hercegovina sa 3.000 kilograma na 91. mestu i Albanija sa 1.600 kilograma na 98. Gde bi na ovoj listi bile Crna Gora i Hrvatska nije poznato jer u konkurenciju ne ulaze države koje nisu poslale podatke o rezervama zlata u poslednjih šest meseci, kao ni one koje ih ne objavljuju javno.

Među prvih pet vlasnika najvećih zaliha zlata je i Međunarodni monetarni fond, svetski finansijski policajac, koji ima 2.814 tona zlatnih poluga. Njemu društvo prave SAD, Nemačka, Italija, Francuska...

Pažnja, pažnja uplatite drugu ratu
ROK ZA POREZ ISTIČE ZA SEDAM DANA!

Rok za uplatu druge rate poreza na imovinu za 2017. u Srbiji ističe 15. maja.

Porez na imovinu plaća se u četiri rate - prva do 15. februara, druga do 15. maja, treća do 15. avgusta, a poslednja do 15. novembra.

Za svaki dan kašnjenja uplate poreza na imovinu obveznik plaća zateznu kamatu, a za izbegavanje plaćanja tog poreza predviđena je kazna od 5.000 dinara.

Obveznici poreza na imovinu su građani, preduzetnici i preduzeća, a prikupljaju ga lokalne samouprave.



V. S.