LJUDI SU NAJVREDNIJI RESURS: 10 poslovnih lekcija Branka Milutinovića, osnivača Nordeusa

Branko Milutinović, Milan Jovanović i Ivan Stojisavljević radili su zajedno u Majkrosoftu, u Švedskoj. Imali su uslove o kakvim verovatno većina mladih ljudi sanja, ali oni su sanjali o pravljenju igara. Vratili su se u Beograd i osnovali Nordeus, 2010. godine.

Branko Milutinović, čelni čovek Nordeusa, dao je svega nekoliko intervjua tokom karijere, a sada je dao intervju magazinu Original, iz koga smo izvukli najzanimljivije delove koji mogu da posluže kao važne životne i poslovne lekcije svima koji žele da budu uspešni u bilo kom poslu.

1. Dosta radite, dosta se i zabavljajte

"Nije da se samo zabavljamo, dosta radimo. Ali se uglavnom dobro osećamo. Neka interna istraživanja su to potvrdila, a i ja se tako osećam. Mislim da ljudi ovde (u Nordeusu, prim. red.) nemaju stres. Velika je razlika između stresa i pritiska koji nameće poslovna odgovornost. Svakome ko barata psihologijom verovatno je jasna ta razlika. Mislim da ovde nema stresa. To znači da nekad ima zabave, nekad ne, ali opet, nema nepotrebnog stresa".

2. Kreativnost je samo mali deo u slagalici dobrih rezultata

"Kreativnost je mnogo važna. Međutim, ona je samo jedan mali, doduše neophodan deo, u toj slagalici dobrih rezultata. Van kreativnosti, bitno je znanje, i bitna je volja. Mi smo narod koji dosta ceni ideju. Dešava se, sa tim sam se i ranije susretao, da ljudi smatraju da je ideja najvažnija i najskuplja. To je nekako srpska teorija. Tako, niko ne da svoju ideju, svi imaju ideju i čuvaju je, jer će onda to neko da čuje pa će da ukrade ideju. Kreativnost jeste ključna u našoj industriji, ali neophodno je i ključno još dosta toga".

3. Ljudi su najvredniji resurs

"U principu, mi se trudimo da u fokusu kompanije budu ljudi. Nekad uspevamo. Nadam se da ćemo u budućnosti sve bolji biti po tom pitanju. Nijedan resurs ne može biti nije vredniji od ljudi i njihovog znanja. Na prvom mestu su ljudi, onda ide hiljadu mesta prazno, pa novac, oprema i sve ostalo. Ljudi su najvredniji jer je sve ostalo dostupnije. U skladu s tim principom, fokusirani smo na dosta toga".

4. Važno je da ljudi znaju zašto nešto rade i da imaju moć

"Pre svega, mora da postoji prepoznavanje i priznanje. Ljudi treba da budu svesni svrhe svog rada, svesni toga da su cenjeni i svesni rezultata. Treba da budu na neki način i nagrađeni. Ne pričam o "šargarepica na štapu" metodologiji, to je jedan sasvim drugi recept. Sledi neko davanje moći. Ljudima treba omogućiti slobodu da urade ono što oni misle i na način na koji oni misle. Omogućiš im to kroz rad i kroz prostor, hranu, platu, kroz činjenicu da nemaju brige koje se tiču egzistencije ili slične profesionalne nesigurnosti. Omogućiš im to i tako što se ne mešaš, ali ponudiš edukaciju koja je neophodna da bi se neki izazovi rešili. Jednostavno, podrediš stvari tome da svi imaju šansu da uspeju u tome što hoće da rade i mogu da rade".

5. Greške ne krijemo, delimo ih sa svima

"Trudimo se da ljudi znaju šta se od njih očekuje i da imaju jasan odgovor na svako: 'Šta?' i svako 'Zašto?'. U tom smislu, naš sistem je transparentan. Svi znaju i dobro i loše. Svi znaju kad smo i šta pogrešili. Dakle, da bude: 'Došao sam ujutru na posao jer hoću da uradim ovo zbog toga i toga', umesto onog standardnog: 'Došao sam da bih sedeo 8 sati na poslu, zato što ću tako jedino da dobijem platu'".

6. Znanje na prvom mestu

"U ovom poslu, znanje je na prvom mestu. Moj pokojni otac, koji je preživeo i ratove, govorio je da je znanje jedna stvar koju nikad niko ne može da ti oduzme. Pored znanja, ono što nekim mladim ljudima u ovom poslu ume da nedostaje, i da ih u tom smislu koči, je samopouzdanje".

7. Napolju sunce greje isto kao i ovo u Srbiji

"Postoji to predubeđenje da je tamo sve fantastično, a da ovde ništa ne valja. Ovde po Srbiji čitam stalno po forumima i po novinama neke tako pompezne odredbe. Tipa: 'Inženjer ima platu 90.000 dolara'. U tome ima istine, ali nije tako kao što se čini. Konkretno, od tih 90.000 dolara, porez je 50 odsto, dakle 45.000 dolara. Moram da naglasim da 90.000 dolara primaju ozbiljni inženjeri, nikako oni koji su tek pali s Marsa. Dakle, ljudi sa ozbiljnim iskustvom, ozbiljnim rezultatima, ozbiljnim godinama školovanja... I posle cele te borbe, dobijaš 45.000 dolara neto. Na mesečnom nivou, to izađe oko 3.800 dolara. U vreme kad sam ja počinjao, to je u evrima iznosilo oko 2.800 evra.

Kad se tome pridoda činjenica da ti je potrebno još 1.000 evra da iznajmiš stan sa nekim, i da ti treba oko 300 evra za gradski prevoz, od tih 100.000 dolara dođeš do neke normalne sume. Sve je to super, ali u finansijskom smislu, nema neke drastične razlike. To je možda najveća predrasuda".

8. Formalno obrazovanje je važno

"(Kad sam došao u Majkrosoft) pojma nisam imao, maltene o bilo čemu. Sad sam nešto bolji, hah. Bar sam imao tu sreću da sam tokom školovanja imao prilike da radim i nešto praktično. Te prilike sam najčešće sam stvarao. Danas, mislim da mladi ljudi ne bi trebalo da se oslanjaju samo na tradicionalne sisteme učenja. Znanje je nikad dostupnije i manje-više je besplatno. Ovo nikako ne treba da se protumači kao: 'Batalite fakultet'. Naprotiv. Ja imam petogodišnju diplomu jedne svetski priznate škole. Hoću da kažem da i pored formalnog obrazovanja svako ko hoće da postigne nešto treba da radi na sebi, treba dodatno da istražuje, da vidi šta sve može da se napravi i postigne sa znanjem koje stiče na formalan način...

9. Znaj kad ništa ne znaš

"(U Majkrosoftu) nisam doživeo šok tipa: 'Do juče sam rešavao zadatke, a odjednom treba nešto da radim'. Stvarao sam i tokom fakulteta. Ipak, šok sam doživeo kad sam shvatio koliko, u poređenju sa svojim novim kolegama i zahtevima novog posla, još uvek ne znam. Znao sam kako posao izgleda, znao sam šta želim da radim i kako se to radi. Onda sam se našao u takvoj jednoj grupi ljudi. Shvatio sam koliko je ljudi koji to sve isto znaju da rade, ali bolje".

10. Trenutak kada shvatiš da je to-to

"Verovatno najbitniji uspeh je kad dokažeš sebi da si nešto uradio. Taj uspeh smo doživeli onog trenutka kad smo igru pustili. Radili smo nešto, pravili, ulagali sebe do kraja i onda smo to dali svetu. Dan kasnije, videli smo da je par hiljada ljudi našu igru igralo. Svi su imali lepe komentare. Bio je to veliki trenutak za mene u ličnom smislu, i u smislu moje inženjersko-kreativne profesije. To je poenta - da ti nešto napraviš. Sledeći naš korak, bio je da ta igra uđe među najbolje. Do tog uspeha smo stigli vremenom. Takođe, sve je opet zahtevalo mnogo rada.

Trenutak za koji konkretno pitaš dogodio nam se na nivou kompanije. Kad smo došli u situaciju da imamo stabilan izvor prihoda, da imamo ljude koji su ono što mi želimo, i kad je postalo jasno da nam je fundament stabilan, osetili smo da je to - "to". Tog prelomnog trenutka se najradije sećam kao najdragocenijeg. Dogodio se baš u ovim prostorijama. Nije bilo jednog konkretnog trenutka koji je značio uspeh. Bilo je više koraka, svaki jeste zahtevao veliki trud i rad, ali svaki od njih je vrlo lep", rekao je Milutinović u intervjuu koji možete u celosti pročitati na sajtu Nedeljnika.

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

U Švajcarskoj frizer lovarniji nego direktor u Srbiji!