Guverner se založio za jačanje procesa "dinarizacije", odnosno za to da građani i privreda plaćaju u nacionalnoj valuti, štede u njoj i dižu kredite u dinarima, jer bi to značajno smanjilo valutni rizik

NOVI SAD - Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić izjavio je u Novom Sadu da će privredni rast u ovoj godini u Srbiji biti ili "blago pozitivan" ili "blago stagnantan", ali neće biti negativan.

"To je dobar znak da sistem dolazi u ravnotežu, odnosno da je sada malo zdraviji nego što je bio", rekao je Šoškić na tribini u Vojvođanskoj banci.

Dodao je da se već sada može reći da će se inflacija vratiti ka gornjoj vrednosti inflatornog cilja tokom letnjih meseci, kao i krajem godine i početkom sledeće.

Šoškić je ocenio da treba da se smanji potreba za restriktivnom monentarnom politikom i to tako što će se fiskalna politika učiniti restriktivnijom.

"Moramo da uredimo naše prihode i rashode", poručio je guverner.

On se založio za jačanje procesa "dinarizacije", odnosno za to da građani i privreda plaćaju u nacionalnoj valuti, štede u njoj i dižu kredite u dinarima, jer bi to značajno smanjilo valutni rizik.

Šoškić je rekao da može da razume nepoverenje građana u dinar, s obzirom na višedecenijsko ranije loše iskustvo, ali je dodao da nacionalnu valutu imamo zato da bismo je koristili.

"Ovako, mi svoju valutu ne cenimo. Imamo prihode u dinarima, a obaveze u devizama. Videli smo kako to izgleda na primeru zaduženja građana u švajcarskim francima, a siguran sam da i oni građani koji otplaćuju kredite koji su vezani za evro to osećaju na svojoj koži", naveo je Šoškić.

Prema njegovim rečima, preterana "evroizacija" je sistemski a ne pojedinačni problem, jer može da ugrozi stabilnost finansijskog sistema, ukoliko građani ne budu mogli da vraćaju kreditne obaveze.

On je kritikovao medije i optužio ih da svojim napisima dinar predstavljaju kao "najgoru valutu", iako to nije tačno.

"Dinar se kreće na sličan način kao i valute koje nisu vezane za fiksni devizni kurs. U poslednjih mesec dana, dinar je doživeo depresijaciju od 2,9 odsto, a u isto vreme poljska zlota 3,3 a mađarska forinta 4,2 odsto", naveo je Šoškić.

Tribinu "Centralna banka i komercijalne banke" organizovao je Savez ekonomista Vojvodine.