Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić izjavio je da Srbija ide u pogrešnom smeru ukoliko se Vlada opredelila za to da se budžetski deficit smanjuje samo tako što će se smanjivati plate, a ne i drugi rashodi države.

On je a ocenio da su, s druge strane, poruke opozicije o vraćanju plata i penzija populističke i jeftine, te da je najproblematičnije to što očigledno niko nema realan program za izlazak zemlje iz ekonomske krize. Savić je kazao da će predstojeću izbornu kampanju svakako obeležiti tema ekonomije, ali da se u svakoj kampanji, kako je dodao, samo obećava bolji život i političari se trude da nam kažu da nam je mnogo bolje nego što sami mislimo.

"Plate u javnim preduzećima su veće nego u prosevti i zdravstvu, ali to niko ne dira. Štedeti se može i racionalizacijom javne uprave, podizanjem njene efikasnosti, povećanjem u prihoda u budžetu... Za mene kao ekonomistu najvažnije je da gledamo da u što kraćem periodu povećamo stopu rasta BDP-a", rekao je Savić.

Kako je ukazao, javna preduzeća ostaju nedodirljiva, jer su to "poslednja uporišta stranaka, gde se uhlebljuju partijski kadrovi".

"To je zlatna koka nosilja, čije troškove snose svi građani Srbije, a uživaju pojedinci. Neće nas MMF naterati da sredimo javna preduzeća. Njima je bitno da Sbija može da servisira dugove njihovim bankama", istakao je.

Komentarišući izjavu ministra finansija da je spasao Srbiju od bankrota, on je kazao da je to iluzorno. Prema njegovim rečima, postojeće mere štednje jesu iznuđene i potrebne jer je to bio najbrži način da se ugasi požar, ali da ipak to ne sme da bude jedina mera.

Smatra da ocene premijera da sledi poboljšanje standarda nisu realne, jer, kako je naveo, povećanje penzija i plata od jedan do dva procenta ne mogu da dovedu do boljeg standarda. On je ukazao i da je Srbija neoprostivo dugo u veoma lošoj poziciji jer se nikako ne pronalazi mehanizam kako da se poveća proizvodnja, zbog čega smo još uvek jako daleko od nivoa proizvodnje i životnog standarda iz 90. godine prošlog veka.

Govoreći o aktuelnom protestu sindikata javnog sektora zbog novog zakona o platama, Savić je ocenio da je teško obezbediti u tržišnoj privredi sve što traže sindikati u javnom sektoru, ali da i vlada teško može da očekuje da sindikati ne rade ništa, posebno u ovako tešim ekonomskim okolnostima.

"Socijalizam koj smo imali je prošlost, ali postoje zemlje koje imaju tržišnu privredu ali i model socijalizma koji mi nismo imali, a kojem bi trebalo da težimo, kao u skandinavskim zemljama. Kapitalisti žele da sa radnom snagom raspolažu kao sa robom, a radnici opet žele bolje uslove i veće plate i to je logično. U Srbiji je, međutim, jako loše što socijalni dijalog postoji samo između vlasti i sindikata javnog sektora, a nema dijaloga sa zaposlenima u privatnom sektoru. Sindikati u svim uređenim kapitalističkim zemljama imaju vrlo značajnu ulogu", naveo je on.

Savić je istakao da je javni dug od preko 24 milijarde evra istorijski rekord, te da zabrinjva kad se iz vlade čuje da smo obuzdali javni dug, a on zapravo raste po dve milijarde svake godine.

Naveo je da je najveći problem to što se samo na otplatu kamata za kredite danas izdvaja 114 milijardi dinara, dok je 2008. godine za kamate išlo 16 milijardi dinara. Dodao je da zabrinjiva i to što je učešće u otplati kamata preko tri odsto BDP, dok bi sledeće godine moglo biti i veće, kao u Grčkoj, zbog čega ne deli zadovoljstvo premijera postojećim merama.

"A to što se kod nas uvek dešava to da se vlast žali i vadi na one prethodne je klasična politička priča. Kad neko dođe na čelo vlade onda nema kukanja", kazao je on.

Povodom izjava premijera o suficitu u budžetu tokom januara, Savić je rekao da se na mesečnom nivou može prikazati šta god se hoće, i suficit i deficit, navodeći da je nekadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić 2005. godine od deficita napravio suficit tako što je izostavio neke stavke u rashodima.

Nije, kaže, optimista ni u pogledu stalnih najava i obećanja o privrednom rastu koji će Srbiji omogućiti privatizacija Železare Smederevo i dolazak stranih investitora.

"Razmatranja tipa 'ako startuje Železara', i uvek to 'ako'... Toga smo se nagledali i naslušali. Voleo bih da nam se dešava nešto u realnom život a ne samo u virtuelnom. A ova stopa rasta definitvno ne može da obezbedi razvoj", istakao je on, navodeći da bi nam uz stopu rasta koja bi bila pet odsto trebalo 12 godina da udvostručimo BDP.

Prema njegovim rečima, nije rešenje ni u pričama o dolasku stranih investitira, koju takođe vidi kao populizam.

"Problem svih naših vlasti je što razmišljaju samo u okviru izbornog ciklusa. Ni jedna vlast neće da zagrize kiselu jabuku, odnosno da osmisli razvoj i strategiju korišćenja naših potencijala kao što je poljoprivreda, a tak što bismo izvozili visoko prerađene industrijske priozvode, a ne samo pšenicu i kukuruz", naveo je on.

Komentarišući u tom pogledu najave o stranim investicijama u poljoprivredu koje će navodno omogućiti novi Zakon o poljoprivrednom zemljištu, Savić je ocenio da "mi od 2000. godine čekamo te strance pa da procvetamo", ali da se to ne dešava.

"Stranci ovde ne dolaze zbog nas, nego zbog sebe. Tako će prodaja PKB-a na primer zapravo dovesti do nestanka stočarstva, jer je cena mleka niska i ne može da pokrije troškove proizvodnje, a onaj koji kupi PKB to će učiniti zbog skupog građevinskog zemljišta i nekih industrijskih kultura. A to nije dobra startegija", rekao je Savić.

On je odbacio ideje pojedinih političkih aktera o ekonomskom patriotizmu, ocenjujući ih suludim jer, kako je naveo, Srbija mora da izlazi na svetsko tržište a ne da se zatvara.

Smatra i da je neophodna promena koncepta subvencionisanja domaćeg biznisa tako da se ne pomažu preduzeća već proizvodi koji mogu da se prodaju na svetskom tržištu, čime bi se na jedan uložen dinar u budžet vratilo tri dinara.

Upitan može li Srbija bez EU, kako to predlažu neki politički akteri koji se zalažu za okretanje ruskom i kineskom tržištu – on je rekao da bi to bilo jako teško jer je dve trećine razmene vezano za EU, i zemlje regiona.

(RTV)