Najveći problem kod energetskih pasoša je u malom broju firmi licenciranih za izdavanje tih obrazaca, kaže Dragoslav Šumarac iz Inženjerske komore Srbije

Jedan od novijih propisa koji nas približavaju EU jesu i oni o uvođenju energetskih pasoša, dokumenata koji dokazuju da je i u kojoj meri jedna zgrada pouzdana. Oni su postali obavezni 2012. godine, a od skora i Vlada Srbije ima svoj energetski pasoš. O važnosti ovih dokumenata za Njuzvik govori Dragoslav Šumarac, bivši ministar građevine i predsednik skupštine Inženjerske komore Srbije.

Kakvo je sada stanje po pitanju uvođenja energetskih pasoša u Srbiji, pre svega kada se radi o regulativi?

- Nadležno Ministarstvo je donelo odgovarajuće pravilnike koji su stupili na snagu 2012. godine. U pitanju su Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada i Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, kasnije dopunjen Pravilnikom o dopuni Pravilnika o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada. Ovi pravilnici u potpunosti regulišu pitanje energetske efikasnosti zgrada u Republici Srbiji i uvode pojam energetskog pasoša obaveznog za sve nove, kao i prilikom rekonstrukcije postojećih objekata.

Zašto su i u kojoj meri potrebni energetski pasoši, i koliko oni opterećuju domaću građevinsku operativu?

- Energetski pasoš je od 2012. godine postao obavezan dokument za sve nove, kao i prilikom rekonstrukcije postojećih objekata. Pre izrade energetskog pasoša obavezna je izrada elaborata energetske efikasnosti na osnovu kojeg se izdaje odgovarajući energetski pasoš koji dokazuje energetska svojstva objekta. Energetski pasoš je potreban jer predstavlja dokument koji jasno i na nedvosmisleni način obaveštava vlasnika i korisnika objekta koliko konkretan objekat „troši“ energije za grejanje i na taj način podstiče konkurentnost i razlike u ceni među objektima različitih energetskih razreda. Može se reći da obaveza energetskog pasoša na neki način dodatno „uvodi red“ u rad domaće građevinske operative pošto je za postizanje određenog energetskog razreda objekta (najniži dozvoljeni razred za nove objekte je razred „C“). Da bi se ispunila ova obaveza neophodno je koristiti nove, kvalitetnije materijale, pažljivije i preciznije izvoditi same građevinske radove i generalno graditi kvalitetnije objekte.

Energetski pasoši će između ostalog biti jedna od tema prve Njuzvik energertske konferencije "Snaga Srpske energetike" koja će se održati 11. decembra 2015. godine.

Da li je naša regulativa saglasna sa regulativom EU, i kakvo je stanje po pitanju energetskih pasoša u Uniji?

- Pravilnicima koje je resorno ministarstvo donelo, a u čijoj je izradi pomogla Inženjerska komora Srbije, preneta je evropska praksa u oblasti energetske efikasnosti zgrada definisana u direktivana EPD 210/31/EU iz 2010 godine.
U samoj EU stanje sa izdavanjem pasoša nije potpuno ujednačeno, neke zemlje su otišle, mnogo dalje, tu pre svega možemo govoriti o Nemačkoj i zemljama Skandinavije.
Prilikom izrade podzakonske regulative koja reguliše ovu oblast radna grupa koja je imala zadatak da izradi pravilnike je konsultovala svu relevantnu regulativu koja je na snazi u EU. Pre svega konsultovane su:
- DIRECTIVE 2002/91/EC OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 16 December 2002 on the energy performance of buildings
- DIRECTIVE 2010/31/EU OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 19 May 2010 on the energy performance of buildings (recast)
- DECISION OF THE MINISTERIAL COUNCIL OF THE ENERGY COMMUNITY D/2009/05/MC-EnC of 18 December 2009on the implementation of certain Directives on Energy Efficiency
- DECISION No 20101021MC-EnC on 24 September 2010 OF THE MINISTERIAL COUNCIL OF THE ENERGY COMMUNITY amending Decision 2009/05/MC-EnC of 18 December 2009 on the implementation of certain Directives on Energy Efficiency

Koji su glavni problemi kod izdavanja energetskih pasoša?

- Najveći problemi kod izdavanja pasoša su u još uvek malom broju preduzeća koja su licencirana za te poslove. Rešenje o ispunjenosti uslova za pravna lica izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Inženjerska komora Srbije je obučila i licencirala dovoljan broj inženjera, a obuke i dalje traju. Međutim same poslove izdavanja pasoša sprovode pravna lica koja zapošljavaju najmanje dva ili više licencirana inženjera energetske efikasnosti zgrada. Kako stvari trenutno stoje postoji još uvek potreba za povećanjem broja licenciranih preduzeća. Važno je istaći da je postupak izdavanja pasoša zaživeo u Srbiji, da je za sve nove zgrade od 01.10.2012. urađen Elaborat energetske efikasnosti i energetski pasoš i da je izgradnja tih objekata sprovedena saglasno zakonskoj proceduri.

Koliko je inženjera prošlo obuku IKS kada se radi o energetskoj efikasnosti, a kolike su potrebe za edukacijom u toj oblasti?

- Obuku je do sada prošlo više od 2100 inženjera a licencu je dobilo 1489 inženjera. To je po našem mišljenju sasvim dovoljan broj da bi se zadovoljile trenutne potrebe domaćeg tržišta. Naravno obuke se i dalje sprovode tri puta godišnje u okviru redovnih rokova za polaganje stručnog ispita koji je neophodan preduslov za dobijanje licence 381, licence odgovornog inženjera energetske efikasnosti.

(Rade Repija)