BEOGRAD - Samo efikasno!Projekat Ministarstva zaštite životne sredine za poboljšanje energetske efikasnosti kreće početkom maja. Banke su već spremile kreditne pakete, a država građanima garantuje beskamatno kreditiranje adaptacije kuća i stanova.
Ministar Oliver Dulić za Kurir kaže da banke upravo potpisuju ugovore s Fondom za zaštitu životne sredine.
- Interesovanje banaka je na visokom nivou i sigurno će sve najveće banke u Srbiji učestvovati u ovom poslu. Za kredite u dinarima država će subvencionisati iznos kamate obračunate po kamatnoj stopi od 10 procentnih poena na godišnjem nivou za ukupan period otplate kredita. Za kredite u evrima država će subvencionisati iznos kamate obračunate po kamatnoj stopi od pet procentnih poena na godišnjem nivou za ukupan period otplate kredita - kaže Dulić.
Konkretno, građanima će biti ponuđeni dinarski krediti - maksimalan iznos pozajmice je 1.500.000 dinara, s rokom otplate do 60 meseci. Troškove obrade kredita snosi korisnik i oni ne mogu biti veći od jedan odsto od iznosa kredita.
Za kredite u evrima maksimalan iznos je 15.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, s rokom otplate do 120 meseci i minimalnim učešćem korisnika kredita od 30 odsto. Troškove obrade snosi korisnik i oni ne mogu biti veći od 0,5 odsto.
Programom je predviđena i milijarda dinara za adaptaciju objekata od javnog značaja.
Oliver Dulić: Za kredite u dinarima država će subvencionisati kamatu od 10 odsto, a u evrima od pet odsto
Primer ulaganjaZamena termoizolacijestambeni objekatpovršine 150 m2godišnji troškovi: EUR 2.000iznos investicije: EUR 2.500mogućnost uštede (nova termoizolacija): do 30% godišnjih troškova godišnja ušteda: EUR 600mesečna ušteda: EUR 50
Kredit za termoizolaciju
iznos kredita: EUR 2.500 rok otplate kredita: 60 meseci mesečna rata: EUR 50 isplativost investicije: mesečna ušteda jednako mesečna rata (EUR 50) finansiranje iz uštede u celosti (100%)
Šta je efikasnost
Energetska efikasnost je upotreba manje količine energije (energenata) za obavljanje istog posla, odnosno funkcije (grejanje ili hlađenje prostora, rasveta, proizvodnja različitih proizvoda, rad automobila...). Ona se nikako ne sme posmatrati kao štednja energije, jer to uvek podrazumeva neku vrstu odricanja, dok efikasna upotreba energije nikad ne narušava uslove rada i življenja.
