BEOGRAD - Promena projekcije MMF o rastu BDP sa negativnih 0,5 odsto na nulu imaće pre svega psihološki efekat, a posledica je najvećim delom pokretanja kapaciteta u proizvodnji struje, koji su u istom periodu prošle godine bili zaustavljeni zbog poplava, kao i očekivanja dobre agrarne godine, smatraju ekonomisti.Oni kažu da se ovakav potez MMF očekivao posle prve revizije aranžmana sa ovom finansijskom institucijom.Ivan Nikolić, član Saveta guvernera Narodne banke Srbije, kaže za Kurir da je ovo promena samo u promilima.- Verovatno ćemo zabeležiti stagnaciju ili blagi rast, dobro da nije pad, ali to se neće osetiti. Da bi standard porastao, treba nam rast BDP veći od 2-3 odsto - ističe Nikolić.Kao razloge da MMF promeni svoje prognoze on navodi stalan rast industrijske proizvodnje poslednjih meseci, ali pre svega to što ulazimo u period kad kapaciteti „Elektroprivrede Srbije“ koji nisu radili prošle godine zbog poplava sada proizvode struju i ugalj. Pomak nije posledica nečeg novog, kako objašnjava, već pokretanja onoga što nije radilo prošle godine zbog poplava, a i očekuje se solidna agrarna godina.Ekonomista Danijel Cvjetićanin smatra da je reč o veoma maloj razlici. To je, kako kaže, praktično stagnacija, mada misli da će BDP, ipak, biti negativan.- Da li vi vidite da ima prostora za rast BDP? Te prognoze su ovakve: ako pada kiša i agrar bude dobar, onda će rast BDP biti 0,5, a ako ne bude rodilo, onda će biti minus 0,5. MMF najviše interesuje naša sposobnost da vraćamo kredite, a veći BDP znači više para i lakšu otplatu - ističe on.
