Bez pozajmica se ne može. Novac koji je Srbiji svakodnevno potreban da bi plaćala obaveze država obezbeđuje izdavanjem obveznica

SRBIJA - Prema dinamici zaduživanja u prva četiri meseca ove godine, Srbija se za pet minuta zaduži u proseku oko 35.000 evra. Dobar deo tog novca nastao je uporavo izdavanjem državnih hartija od vrednosti.

Srbija ima svoj novac i iz budžeta će finansirati sve što je potrebno, pa novi krediti uskoro neće biti potrebnii, nedavno je poručio premijer Aleksandar Vučić na zajedničkoj konferenciji za novinare sa nemačkim ministrom za ekonomsku saradnju i razvoj: „Nema više olakog uzimanja kredita, i kad su najbolji, krediti su krediti. Neću da ostavljam svima da to vraćamo u budućnosti kao što su nama ostavljali da to vraćamo".

Ipak, bez pozajmica se ne može. Novac koji je Srbiji svakodnevno potreban da bi plaćala obaveze država obezbeđuje izdavanjem obveznica.

"To što se izdaju obveznice na tržištu, to je za tekuću potrošnju. Sve dok ima deficita u budžetu, on ne može drugačije da se rešava, dobro, može da se prodaje imovina, ali mimo toga morate da se zadužujete“, objašnjava ekonomista Vladimir Gligorov.

Od početka maja, na taj način je pozajmljeno više od 300 miliona evra. Srbija je predvidela da ove godine na ovaj način može da se zaduži do milijardu i po evra, što ne znači da će dužnički papiri u toj vrednosti biti emitovani. Za sada nema nagoveštaja da bi zbog efekata mera štednje, aukcije na okjima se prodaju vredosni papiri mogle da se prorede.

Naravno, pitanje je i po kojoj ceni se Srbija zadužuje. Cena novca na međunarodnom tržištu sada je niža nego što je to bilo ranije, ali su i dalje kamate više nego što je projektovani srpski privredni rast. Sve dok to bude bilo tako ne može se govoriti o jeftinom zaduživanju.

Otkad je Evropska centralna banka počela sa štampanjem novca, kamate na državne dužničke papire padaju:

"Tako da, dinarske hartije od vrednosti koje se emituju nose prinos od više od sedam odsto, dok su u evrima ispod dva posto. To naravno nije dugoročno održivo iz prostog razloga što je taj program projektovan do 2016. godine i sve zemlje koje ne sprovode strukturne reforme biće u velikom problemu“, kaže Nenad Gujaničić iz brokerske kuće "Wise Broker".

Tada će doći na naplatu mnogi dugovi, a Srbija neće moći da se tako povoljno zadužuje.

(N1info)