Ministar je dodao da je namera Vlade Srbije da se u naredne tri godine "smireno i odlučno" sprovedu reforme, sa udarnim paketom mera u narednoj godini

BEOGRAD - Srbija želi da u najskorije vreme potpiše sporazum sa MMF, rekao je ministar finansija Dušan Vujović.

On je dodao da je namera Vlade Srbije da se u naredne tri godine "smireno i odlučno" sprovedu reforme, sa udarnim paketom mera u narednoj godini.

Namera nam je, kazao je ministar, da se u odnosima sa MMF-om ide sa skromnim projekcijama rasta društvenog proizvoda.

Očekuje se, kaže, i oživljavanje proizvodnje, odnosno da strana ponude bude mnogo povoljnijaTo će, prema njegovim rečima, biti moguće samo ako proizvodnja u elektroprivredi bude vraćena na nivo iz juna, ako Železara u Smederevu bude privatizovana i vrati se na dva miliona tona proizvodnje, ako se i kada se reši petrohemijski kompleks i kada se dostigne očekivani izvoz poljoprivrednih proizvoda.

"Realno je očekivati da će podsticaj na strani ponude u narednoj godini biti značajan i realno je očekivati da možemo da imamo realan rast društvenog proizvoda", rekao je Vujović na konferenciji za novinare nakon što je Vlada Srbije usvojila rebalans budžeta.

Sve to, dodao je ministar, možemo imati ako Srbija uđe na takvu teritoriju razvoja, ako rešimo fiskalnu konsolidaciju, ako budemo imali značajan porast direktnih stranih investicija i proizvodnju za izvoz.

Srbija je sa MMF-om, kaže, postigla načelnu saglasnost o svim nedoumicima i dogovorena je suštinska struktura programa.

Fond je, dodao je Vujović, prihvatio da se na rashodima ostvaruje deo koji je racionalan i ekonomski, a da se preostali deo preusmeri na ona mesta gde su moguće uštede, a to podrazumeva značajno smanjenje subvencija i uvođenje određenih naknada poput taksa za tranzit gasa koji je u ovom trenutku ispod ekonomske cene.

Isto tako, naveo je, imaćemo i čitav niz mera koje se odnose na subvencije koje dobijaju sektori koji ne pokazuju dovoljne performanse.

Kao primer naveo je vlasnike poseda preko 20 hektara koji, kako kaže, nemaju pravo na subvenciju jer oni tu zemlju nisu nasledili nego su je kupili po komercijalnim ugovorima.

Takođe, kaže, ne treba da postoje subvencije za one poljoprivredne proizvođače koji iznajmljuju zemljišta. "Nedopustivo je da neko iznajmljuje zemljišta, a da ih država subvencioniše", kaže ministar i dodaje da orijentacija treba da bude na ratarskoj i stočarskoj aktivnosti farmi i izvozu određenih vrsta kvalitetnih proizvoda - jabuka, lešnika, oraha.

Subvencije će, najavio je, biti preispitane i na Železnici i neće biti trajne."Zbog značaja javnih preduzeća, Fond se složio da drugi stub prilagođavanja budu upravo ta preduzeća, s tim da moramo da znamo kakva je struktura zaposlenosti, efikasnosti poslovanja, visina plata u tim preduzećima. Takođe, želimo da pređemo na profesionalni izbor menadžmenta u tim preduzećima..", rekao je Vujović.

A sve to, kazao je, kako bi se Srbija našla na održivom putu razvoja i bila lider u regionu. Podršku za to dali su nam, kako je naveo, potpredsednik SAD Džozef Bajden, nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski premijer.

Deficit budžeta porastao, rastu i prihodi od PDV i akciza

Vujović je izjavio danas da je deficit budžeta u odnosu na planiran porastao zbog pada nominalnog BDP koji je nastao zbog poplava i usled njih manje proizvodnje uglja i električne energije, ali i zbog promene očekivanih prihoda i rashoda, odnosno manje prihoda nego što je planirano.
Vujović je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, predstavljajući rebalans koji će se u petak naći na zasedanju parlamenta, rekao da se očekuje da će 897 milijardi prihoda odnosno oko oko 33 milijardi manje nego što je bilo u planirano u Zakonu u budžetu.On je rekao da se ipak u poslednje vreme ubira više prihoda od PDV i akciza i da smatra da će se taj trend nastaviti.