Gde je nestao novac iz džinovskog sefa Alta banke?! "Čak 85% novca nije osigurano, ceh će platiti svi poreski obveznici"

U fokusu javnosti preko noći se našla i sudbina gotovo 8.000 radnika u trgovinskim lancima "Idea", "Merkator" i "Roda", koje je Macurina grupacija preuzela tokom jeseni. O tome ko garantuje novac građanima, zašto je privreda u problemu i kako će se afera odraziti na tržište, u emisiji "Puls Srbije" na Kurir televiziji govorili su Jovan Ristić iz udruženja potrošača "Efektiva" i Dušan Stojaković iz integrisane redakcije Biznis Kurira.

- Građani koji imaju depozite do 50.000 evra imaju pravo na povraćaj tog novca. Međutim, pošto je proglašen stečaj, za iznose preko tog limita važe drugačija pravila i tu se praktično namiruje po redosledu prijavljivanja. Zato je važno reagovati na vreme i prvo se obratiti direktno banci sa zahtevom. Ukoliko to ne uspe, ostaju na raspolaganju druga pravna sredstva. Situacija nije uobičajena, pa je ključno pratiti zvanična uputstva i informacije koje pristižu.

Iako se u javnosti stvorio utisak da je reč o presedanu bez presedana, Stojaković podseća da domaće finansijsko tržište, nažalost, decenijama nosi ožiljke sličnih scenarija.

- Nažalost, za domaće prilike ovo nije neuobičajen slučaj jer imamo dugu tradiciju bankarskih krahova. Pamtimo piramidalne štedionice devedesetih poput Dafimenta i Jugoskandika, zatim gašenje četiri velike banke posle 2000. godine - Beobanke, Jugobanke, JIK banke i Investbanke, što je bila politička odluka radi drugačijeg modela privatizacije preduzeća. Sledeći talas dogodio se pre desetak godina sa padom Agrobanke, Razvojne banke Vojvodine, Univerzal i Privredne banke Beograd, gde su krediti bez pokrića deljeni tajkunima. Danas imamo stečaj Alta banke, a istražni organi utvrdiće da li je i kako novac iznošen.

Ipak, struktura položenih sredstava u Alta banci otkriva da stvarna drama ne leži u malim štednim ulozima, već u računima kompanija koje su preko noći ostale blokirane. Ukazujući na te razmere, Stojaković je detaljno predočio stanje.

- Ključni podatak jeste da je čak 85 odsto depozita veće od 50.000 evra, što znači da ti iznosi nisu pokriveni obaveznim osiguranjem. Dobra vest je da su obični građani zaštićeni: svi ulozi do 50.000 evra biće brzo i u celosti isplaćeni. Poštanska štedionica biće banka isplatilac, tako da nema potrebe za obilaženjem šaltera. Međutim, ogroman problem nastaje za privredu i preduzeća čiji je novac preko tog limita zarobljen. Već imamo primere investitora u novogradnji koji ne mogu da plate priključke na komunalnu mrežu jer su im sredstva blokirana, pa kupci ne mogu da se usele u završene stanove. Ipak, kako Alta banka zauzima svega oko tri odsto tržišta, ovo jeste izolovan incident koji ne može da ugrozi ukupnu stabilnost domaćeg bankarskog sistema.

Ceh propasti prelama se preko džepova poreskih obveznika 

Uprkos uveravanjima regulatora da je sistem likvidan, krah jedne banke neminovno otvara pitanje odgovornosti onih koji vode domaće finansijske kuće. Komentarišući paradoks stabilnog sektora i iznenadnih propasti, Stojaković se osvrnuo na kulturu menadžmenta kod nas.

- Naš bankarski sektor u celini jeste visoko kapitalizovan. Ipak, sreća je u nesreći to što se, nažalost, iznova pokazuje da imamo problem s odgovornim upravljanjem i vođenjem poslova koji bi morali biti standardni. Bankrotstva banaka dešavaju se i u svetu, ali malo gde se to dešavalo na način i u meri kao kod nas.

Kada se aktivira državna garancija za isplatu osiguranih iznosa, postavlja se pitanje iz kojih izvora se taj novac zapravo preliva i ko na kraju snosi krajnji trošak. Stojaković otvoreno ukazuje na račun koji stiže svima.

- Ključni problem u celoj ovoj situaciji jeste činjenica da će obeštećenje građana na kraju platiti svi poreski obveznici. Reč je o šteti koja je naneta celoj državi, jer se ceh ovog propusta praktično preliva na leđa svakog pojedinca i svakog građana.

Jedan od najizraženijih primera vezanosti privrede za posrnulu banku jeste slučaj Elektroprivrede Srbije, gde su mnogi građani plaćali račune upravo na račun Alta banke. Osvrćući se na tehničke nedoumice oko uplate struje, ali i na sumnjiv tajming iz prošlosti, Ristić je podsetio.

- Značajan deo privrede bio je poslovno vezan za ovu banku, među kojima i Elektroprivreda Srbije. To sada otvara praktično pitanje za građane: na koji račun, kome i kako se uplaćuje novac za utrošenu struju. Na sreću, brzo je objavljeno na koji novi račun idu uplate, poziv na broj ostaje isti, menja se isključivo broj tekućeg računa. Moram da podsetim da je još u januaru 2023. godine, kada je EPS uvodio novi sistem obračuna kako bi se konkretnom uplatom namirivao račun za tekući mesec a ne najstariji dug, napravljena čudna podela. Taj sistem je odmah zaživeo u većem delu Srbije, dok je Beograd izuzet do leta te godine. Upravo tada je za beogradsko područje uvedena Alta banka, a iz kojih razloga je to urađeno zaista ne znam.

Nakon što je ozvaničeno da Agencija za osiguranje depozita preuzima postupak, a Poštanska štedionica određena za isplatnu banku, građanima je upućeno obaveštenje da sačekaju operativne instrukcije. Govoreći o proceduri isplate koja kreće početkom novembra, Stojaković je uputio apel javnosti.

- Tačan datum početka isplate biće poznat do 6. novembra, a već je izvesno da je Banka Poštanska štedionica određena za isplatu depozita. Pozivam građane i naše gledaoce da detaljnije informacije i instrukcije prate na našem portalu, jer je reč o izuzetno važnoj proceduri.

Favorizovanje i nerealni rast: Zašto su zvonila zvona za uzbunu 

Posebno poglavlje u poslovanju Alta banke činila je činjenica da je privukla veliki broj stranih državljana, pre svega Rusa sa privremenim boravkom, nudeći im znatno blaže uslove otvaranja računa i provere novca. Ocenjujući kako su građani birali ovu ustanovu i šta je trebalo da bude crvena lampica.

- Sve do pre pet dana, Alta banka je poslovala kao i svaka druga licencirana finansijska institucija, a odluka o tome gde će poveriti svoj novac bila je isključivo na samim građanima. Ovakav scenario je malo ko mogao sa sigurnošću da predvidi. Ipak, lekcija iz ovoga jeste da se mora obraćati pažnja na vlasničku strukturu i dinamiku poslovanja. Potpuno je prirodno da banka beleži stabilan, organski rast, čak i po dvocifrenim stopama, ali nagli i nerealni skokovi uglavnom nose skriveni rizik i hazard, čiji epilog vidimo danas. Zato građani pri izboru banke za svoju štednju moraju uzeti u obzir reputaciju kuće i birati proverene, stabilnije institucije - poručio je Stojaković.

Sa stanovišta organizacija za zaštitu potrošača, meteorski uspon banke osnovane na temeljima nekadašnje menjačnice nije delovao kao plod zdrave tržišne utakmice. Govoreći o momentu kada je poslovanje postalo sumnjivo, Ristić je podvukao i politički tajming kolapsa.

- Iskreno govoreći, Alta banka mi je od samog početka bila sumnjiva. Kada se ogroman deo privrede naprasno preusmeri na jednu instituciju i to vrlo mladu banku - to je za mene, kao nekoga ko se bavi zaštitom potrošača, odmah bio jasan signal za oprez. Sve što se potom dogodilo, uključujući urušavanje samo nekoliko dana nakon izbora, budi ozbiljnu sumnju i kod mene lično i kod svakog običnog građanina.

Preusmeravanje miliona komunalnih računa i depozita državnih firmi u privatnu banku bez uobičajenih javnih konkursa otvorilo je i sumnju u otvoreno povlašćeni status. Govoreći o toj praksi i neuspeloj prilici za jačanje domaćeg bankarstva, Stojaković je zaključio:

- Pomenuti aranžman sa EPS-om je ključan primer: ne znam kako je tačno napravljen, ali kada institucija preko noći dobije milione klijenata, to jeste ogroman signal. Tu očigledno nije bilo javnih konkursa ili javnih nabavki gde bi EPS tražio najbolje uslove i benefite za naplatu računa od više banaka. Kada se tome doda da su i druga državna preduzeća tu polagala depozite, jasno je da je ta banka bila favorizovana. Lično bih bio veoma srećan kada bismo imali što više jakih domaćih banaka koje posluju striktno po zakonu, jer domaće banke često bolje razumeju potrebe lokalnog tržišta i mogu hrabrije da investiraju u domaću privredu. Međutim, u ovom slučaju to se, nažalost, nije tako završilo.

U javnosti se proteklih dana postavilo i pitanje da li je banka služila kao protočni kanal za sumnjive korporativne i političke transakcije, odnosno neka vrsta "džinovskog sefa". Osvrćući se na medijske spekulacije o iznošenju novca, Stojaković je pozvao na strpljenje do nalaza istrage.

- U ovom trenutku možemo samo da nagađamo na osnovu medijskih natpisa i prilično škrtih zvaničnih saopštenja nadležnih institucija, iako je očigledno da je neregularnosti bilo. Ipak, prepustio bih policiji i tužilaštvu da detaljno istraže ceo slučaj i, ukoliko postoji krivično delo, precizno utvrde činjenice kako bismo ih predočili javnosti. Vrlo je nezahvalno spekulisati o tome o kom sefu je reč, o kolikim količinama novca se radi i kako je on eventualno transportovan. Nadležni organi moraju da odrade svoj posao i saopšte ključne informacije, a što se tiče navoda o 'državnom sefu', na osnovu onoga što se pojavljuje u medijima, takav zaključak se zaista nameće.

Šta čeka 300 marketa i 8.000 radnika marketa "Idea", "Merkator" i "Roda" 

Dok traje istraga u bankarskom sektoru, najveći strah vlada u maloprodajnoj mreži od preko 300 objekata i među hiljadama zaposlenih koje je Macurina grupacija nedavno kupila. Posmatrajući ovaj problem kroz položaj kupaca i problem skupoće u marketima, Ristić je podvukao značaj nezavisnosti trgovačkih formata.

- Ostaje da vidimo kakva će biti njihova dalja sudbina. Kao neko ko se bavi zaštitom potrošača i svedoči stalnom rastu cena hrane, prvenstveno se zalažem za jačanje tržišne konkurencije. Voleo bih da vidim stabilne i samostalne domaće trgovinske lance - da, recimo, 'Roda' ostane prepoznatljiva i nezavisna 'Roda'. Možda zvuči naivno, ali naš ključni problem sa formiranjem cena u zemlji sve vreme jeste nedostatak prave konkurencije. Tržište ne sme biti prepušteno samo nekolicini maloprodajnih džinova; potrebni su nam i manji formati koji diversifikuju ponudu i prave realnu razliku u cenama. Potrošaču mora biti omogućeno da jednostavno kaže: 'Ovde je preskupo, idem na drugo mesto po istu robu'. Upravo to nam danas nedostaje.

S druge strane, postavilo se pitanje da li preduzećima povezanim sa Alta grupom prete blokade, prinudna zatvaranja ili otpuštanja. Analizirajući finansijsku sliku samih trgovačkih lanaca, Stojaković je objasnio poreklo njihovih opterećenja.

- Nema razloga da dođe do bilo kakvog katastrofalnog ili kataklizmičnog scenarija. Sredinom oktobra, Komisija za zaštitu konkurencije odobrila je Alta grupi preuzimanje tih trgovinskih lanaca. Ti lanci su i pre same kupovine bili opterećeni ogromnim dugovima, koji se mere desetinama miliona evra, a koje je još svojevremeno napravio Ivica Todorić dok je vodio kompaniju, što je potom Fortenova grupa pokušavala da sanira na različite načine.

Iako su dugovi iz prošlosti ogromni, dnevni promet u stotinama radnji pruža osnovu za redovno poslovanje. Govoreći o realnom stanju na terenu, Stojaković smiruje strahove od naglog kraha trgovina.

- Ipak, i pored tih starih dugovanja koja se redovno reprogramiraju i odlažu, taj biznis je operativan, likvidan i ostvaruje veliki dnevni promet. Samim tim, ne postoji nijedan ozbiljan razlog da se maloprodajni objekti zatvaraju ili da menjaju model poslovanja. Jedini teoretski rizik bio bi da rukovodstvo Merkatora S počne da vuče nekontrolisane poteze, ali sumnjam da im to pada na pamet, naročito uz ovako pojačanu pažnju javnosti i države.

Odgovornost revizora i uloga Narodne banke Srbije 

U senci hapšenja i stečaja, u javnom prostoru ne jenjavaju polemike o ulozi Narodne banke Srbije i kontrolnih organa koji su godinama nadzirali poslovanje ove kuće. Pozivajući na smirivanje tenzija i racionalno sagledavanje činjenica, Stojaković je podsetio na izveštaje koji su stizali na adresu regulatora.

- Ne bih išao u lov na veštice jer, kao što smo već istakli, Alta banka je uprkos vrtoglavom usponu držala svega tri odsto bankarskog tržišta. Nije propao celokupan bankarski sistem, već se dogodio izolovani incident. Pritom, mora se imati u vidu da su u izveštajima dostavljanim Narodnoj banci Srbije ugledne međunarodne revizorske kuće ocenjivale to poslovanje kao zdravo, što svakako ima svoju težinu.

Konačno, ostaje pitanje trenutka kada su uočeni prelomi i da li je reakcija države bila blagovremena pre nego što je šteta postala nesaglediva. Ocenjujući završni potez centralne banke, Stojaković je podvukao važnost brzog presecanja krize.

- Da li je zakazala dodatna kontrola ili je do kraha došlo onog momenta kada je novac počeo da se iznosi - to je pitanje na koje konačan odgovor mora dati istraga. U svakom slučaju, pozitivno je to što je Narodna banka Srbije brzo reagovala, oduzela licencu i time sprečila daleko veću štetu. 

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 9 za korisnike SBB EON, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs

 BONUS VIDEO: