Da li će poskupeti svinjetina zbog afričke kuge: Stručnjaci otkrivaju posledice pomora svinja zbog opake bolesti
Zbog afričke kuge svinja u Srbiji od početka godine usmrćeno je 23.994 svinje, ali taj pomor neće uticati na poskupljenje svinjetine u mesarama, tvrde sagovornici Kuria.
Kako za Kurir Biznis ističe Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS trenutna situacija predstavlja veliku štetu za proizvođače, ali neće izazvati bilo kakve poremećaje na tržištu.
- Šteta za stočare jeste velika i eutanaziran je veliki broj svinja, ali to nisu količine koje mogu da ugroze snabdevanje i da dovedu do poremećaja na tržištu i skoka cene mesa - ističe Budimović.
Međutim, to ne umanjuje štetu koju trpe proizvođači, ali i država koja mora da nadoknadi eutanazirane životinje.
- Dugoročna šteta od afričke kuge svinja je velika gde god se bolest pojavila. Jedana eutanazirana krmača u proseku je mogla da da 35 prasića godišnje, pa je lako izračnati kolika je to šteta. Što se tiče zabrane izvoza svinjskog mesa i prerađevina zbog afričke kuge svinja to neće mnogo uticati na našu privredu. Srbija je prošle godine izvezla oko 700 tona svinjskog mesa mahom u zemlje regiona, dok mesne prerađevine nisu pod režimom - objašnjava Budimović.
Ova bolest nije opasna za čoveka, pa ukoliko se dogodi da se zakolje zaražena životinja koja još nije pokazivala simptome, a takvo meso pojede to ni na koji način neće uticati na zdravlje ljudi.
Otporan virus
Dr Milanko Šekler virusolog i mikrobiolog iz Veterinarskog institutu u Kraljevu ističe za Biznis Kurir da je virus afričke kuge svinja izuzetno otporan i dugo zadržava infektivnost, ali da ljudi nemaju razlog za strah ukoliko pojedu meso zaražene svinje.
- Čoveku koji pojede zaraženo meso neće biti ništa. Ukoliko zaraženo meso uđe u lanac ishrane kod ljudi ono nepogrešivo završi i kod svinja. Ovakvo meso se uništava ne zbog ljudi već zato što ugrožava druge svinje, jer se može naći u otpaci iz kuhinje i pomijama koje se daju svinjama. Virus u suvom mesu može da preživi 300 dana, u smrznutom mesu u zamrzivaču godinu i po do dve, čak i tri godine. Kada odledite takvo meso i ono završi u pomijama svinja može da se zarazi. Zato se zaražene svinje ubijaju i zakopavaju, a šteta se plaća vlasniku kako bi se prekinuo lanac zaraze - objasnio je dr Šekler.
Opasnost vreba iz šume
U sklopu mera za suzbijanje ove opasne zaraze, kako za Kurir Biznis objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, poseban akcenat je stavljen na berače gljiva.
- Gljivari često ulaze duboko u šumska područja gde postoji mogućnost kontakta sa divljim svinjama ili kontaminiranim materijalom, što može doprineti širenju virusa. Zabrana bi se odnosila i na sve građane čiji boravak u šumama nije neophodan, posebno u područjima gde postoji povećan rizik od širenja bolesti. Cilj je da se smanji mogućnost mehaničkog prenošenja virusa sa staništa divljih svinja na farme i domaćinstva - ističu iz MPŠV.
Načelnica veterinarske inspekcije u Upravi za veterinu Ljiljana Ivanjac ističe da će nesavesni vlasnici svinja biti strogo kažnjavani.
- Stočari koji ponove iste greške predstavljaju rizik za zajednicu i biće im trajno zabranjeno da drže svinje. Mi ćemo praviti timove, uključiće se MUP, veterinarska inspekcija, kontrolisaće se i transportna vozila, gazdinstva i sve ono što može biti sumnjivo kao uzrok prenošenja bolesti - istakla je Ivanjac.
Šteta po krmači do 40.000 dinara
Aktuelne cene prasića na stočnim pijacama u Srbiji kreću se od 380 do 500 dinara po kilogramu, u zavisnosti od regiona. Ako se uzme prosečna cena od recimo 450 dinara i da prase ima oko 25 kilograma šteta je 1.125 dinara samo po jednom prasetu koje je moralo da bude usmrćeno zbog bolesti. Kada se to pomnoži sa 35 prasića, koliko u proseku oprasi jedna krmača za godinu dana, dolazimo do brojke od 39.375 dinara godišnje štete samo po jednog krmači. Ukoliko se pomnoži sa brojem eutanaziranih krmača zbog virusa afričke kuge jasno je koliko je velika šteta samo u prvih godinu dana za svakog proizvođača.
Biznis Kurir
