Barel pojeftinio, a gorivo se ne da: Zašto jeftinija nafta ne znači i manje cene benzina, stručnjaci sve objasnili
Smirivanje krize na Bliskom istoku doprinelo je padu cene sirove nafte na svetskom tržištu koja se juče prodavala za nešto manje od 72 dolara, ali to nije garancija da će se one uskoro odraziti i na niže cene goriva na pumpama u Srbiji. Kada će vozači moći da računaju na pojeftinjenje naftnih derivata i da li će ga uopšte biti, niko od poznavalaca situacije na tržištu energenata ne usuđuje se da daje prognoze.
Da su cene sirove nafte i goriva na pumpama povezane, ali ta veza nije direktna, niti linearna, ističe i generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović.
- Ponekad tržište derivata nafte nema iste intenzitete promena kao cena sirove nafte. Nijedan vlasnik benzinske pumpe ne kupuje sirovu naftu, već gotov derivat u veleprodaji od rafinerije. Ne treba zaboraviti da je globalno tržište sirove nafte toliko poremećeno u prethodnom periodu da neka pravila koja su ranije važila prosto više ne važe - naglašava on.
Obnavljanje zaliha
Mićović ističe da treba uzeti u obzir i to da su znatno smanjene zalihe sirove nafte na globalnom nivou zbog višemesečne obustave transporta sirove nafte iz Persijskog zaliva.
- Potražnja je ostala na istom nivou i razlika je morala da se nadoknadi iz zaliha. Sada ulazimo u period kada sve naftne kompanije obnavljaju zalihe, za šta je potrebno vreme. Zato je teško dati bilo kakvu procenu kretanja cena na osnovu prethodnih iskustava - ističe sagovornik Kurir Biznisa.
Prema njegovim rečima, na stabilnost tržišta naftnih derivata u Srbiji utiče i nerešena situacija oko prodaje ruskog udela u NIS-u.
- Ako imate najvećeg proizvođača derivata nafte u takvom statusu da mu je poslovanje dozvoljeno najduže mesec dana, to je samo po sebi već vrsta poremećaja i nivo nesigurnosti koji utiče na tržište. S druge strane, ima dosta kompanija, veleprodavaca, ali i krajnjih korisnika koji su se u strahu od sekundarnih sankcija oslonili na uvoz derivata nafte, što je skuplje. Maksimalnu cenu derivata nafte određuje država koja uvažava sve promene troškova rada svih u lancu snabdevanja. Kada se povećaju logistički troškovi, povećaju se i cene goriva - zaključuje Mićović.
Cene brzo skaču, teško padaju
Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije i nekadašnji većinski vlasnik AD "Nafta", ističe da cene goriva mnogo lakše rastu nego što padaju.
- Svuda u svetu važi nepisano pravilo da se cene na pumpama brzo povećaju, posebno kad dođe do ozbiljnih problema kao što je bio rat na Bliskom istoku, a teško padaju. Kad cena goriva brzo skoči, to nije garancija da će brzo i da se vrati. Sad svi pokušavaju da još nešto ućare kroz veću cenu i veći rabat, zato je teško prognozirati da li će i kada cene goriva na pumpama da se vrate na period od pre rata - kaže Atanacković za Kurir Biznis.
On podseća da je dizel pre sukoba na Bliskom istoku na našim pumpama koštao od 200 do 202 dinara, a sada je 219 dinara za litar.
- Cene goriva na pumpama zavise i od velikoprodajnih cena, tj. rafinerija i isporučilaca derivata, a sigurno da uticaja ima i to što nije dugoročno rešeno pitanje NIS-a - naglašava on.
Omogućiti tržištu da funkcioniše
Tomislav Mićović kaže da je bilo situacija kada su cene goriva padale, a cena sirove nafte rasla.
- Za nekoga ko ne prati statistiku cene zaista može da izgleda da cene goriva brzo rastu, a teško padaju, ali to je urbana legenda. Bilo je i situacija kada su cene goriva padale, a cena sirove nafte rasla. Prema našoj oceni i analizi koju smo radili, stanje tržišta pre svega zavisi od izvora snabdevanja, koliko ima dostupne robe, mogućnost nabavke... Mi ne vidimo da je ugroženo snabdevanje tržišta i prema našoj proceni bi trebalo omogućiti da tržište funkcioniše. Teško je bilo kojoj privrednoj grani da radi pod ovakvom kontrolom cena zato što ne može ništa da se isplanira dugoročno - rekao je Mićović.
Biznis Kurir
