Godina istorijske gradnje: Srbija do kraja 2026. otvara najmodernije saobraćajnice, vrhunac svih investicija - novih 115 km koje puštamo do decembra MAPA
Dodajte Kurir Biznis u vaš Google izborRepublika Srbija se trenutno nalazi u jeku najvećeg investicionog ciklusa u svojoj modernoj istoriji, tokom kojeg je do sada uspešno izgrađeno 651 kilometar auto-puteva i moto-puteva. Prema zvaničnim potvrdama iz resornog ministarstva, širom zemlje se u ovom trenutku aktivno izvode radovi na stotinama kilometara novih, modernih saobraćajnica koje će trajno transformisati ekonomski i logistički potencijal države.
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Aleksandra Sofronijević, obrazložila je dinamiku trenutnih radova i najavila skori završetak deonica koje su od krucijalnog značaja za umrežavanje gradova i opština.
- Trenutno radimo 434 kilometra, a do kraja ove godine završiće se 115 kilometara novih auto-puteva i moto-puteva - izjavila je ministarka Sofronijević.
Moravski koridor: 5G auto-put i najšira saobraćajnica
Moravski koridor se sa pravom izdvaja kao jedan od najambicioznijih infrastrukturnih projekata u novijoj istoriji Srbije. Ceo koridor, čija ukupna dužina iznosi 112,37 kilometara, strateški će spojiti Rasinski, Raški i Moravički okrug. Njegovim potpunim završetkom ostvariće se direktna veza između auto-puta Beograd-Niš (Koridor 10) i auto-puta "Miloš Veliki", donoseći direktnu i opipljivu korist za oko 500.000 stanovnika centralne Srbije.
Uz nedavno otvaranje deonice Adrani-Preljina, duge 28,71 kilometar, u saobraćaj je do sada pušteno ukupno nešto više od 100 kilometara ove trase.
Preostalo je samo manje od 12 kilometara do potpunog spajanja, što je planirano za kraj tekuće godine, čime će Srbija dobiti najsavremeniju saobraćajnicu u Jugoistočnoj Evropi.
Ovaj projekat ne postavlja samo nove transportne, već i tehnološke standarde. Moravski koridor je prvi potpuno digitalni auto-put u Srbiji. Duž čitave njegove trase pažljivo su inkorporirane stotine kilometara zaštitnih cevi kroz koje je provučena optička mreža visoke gustine. Na trasi su instalirane 5G bazne stanice, čime su u potpunosti eliminisane takozvane "slepe tačke" signala, a sama saobraćajnica je dovedena u potpunu usklađenost sa najstrogim direktivama Evropske unije o pametnim mrežama. Sa širinom profila od 30 metara, ovo je zvanično najširi auto-put u državi, projektovan za bezbednu brzinu od 130 km/h i osposobljen da trpi najintenzivniji teretni i tranzitni saobraćaj.
Govoreći o višestrukom značaju ovog koridora, ministarka Sofronijević je naglasila:
- On istovremeno povezuje oko pola miliona ljudi. To nije samo novi, siguran, bezbedan put, to je i prilika za sve te opštine i za sve naše građane, i nova radna mesta i nove investicije. Jer, kada neko planira investiciju, jedna od prvih stvari koje gleda jeste kakva je saobraćajna povezanost te njegove buduće lokacije.
Dunavski koridor: Strateško povezivanje Srbije
Izgradnja Dunavskog koridora, brze saobraćajnice od vitalne važnosti, trenutno je u punom jeku. Ovaj koridor strateški spaja Požarevac, Veliko Gradište i Golubac sa Beogradom i Koridorom 10. Projektovan za udobnu i bezbednu brzinu od 100 kilometara na čas, ovaj savremeni put suštinski menja životni standard, unapređuje lokalnu ekonomiju i stvara konkretne, realne uslove za masovniji povratak dijaspore u istočne krajeve naše zemlje.
Ukupna dužina brze saobraćajnice, računajući od skretanja sa auto-puta E-75 kod petlje "Požarevac" pa sve do Golupca, iznosi 67,94 kilometra. Značajan uspeh ostvaren je u februaru 2025. godine, kada je zvanično pušteno u saobraćaj ukupno 31,85 kilometara trase. Ovaj otvoreni deo obuhvata 21 kilometar na prvoj deonici, od mosta preko reke Jezave do samog kraja obilaznice oko Požarevca i 10,85 kilometara na trećoj deonici, od početka obilaznice oko Velikog Gradišta do mesta Ponikve.
Preostali deo trase, u dužini od oko 36,5 kilometara, intenzivno se gradi, a završetak i puštanje u saobraćaj čitavog projekta do Golupca planirano je za oktobar 2026. godine.
Pored neospornog privrednog značaja, Dunavski koridor će predstavljati pravu prekretnicu za turizam istočne Srbije. Ministarka je slikovito opisala potencijal ovog regiona:
- Golubačka tvrđava, Ram tvrđava, Kladovo, Turija, cela Negotinska krajina, Negotin, Knjaževac, to su sve biseri. Pored privrednog razvoja, mi očekujemo i povećanje broja turista. Upravo taj deo Srbije, istočne Srbije, je bio decenijama zapostavljen.
Osmeh Vojvodine: Sveobuhvatna mreža na severu zemlje
Državni napori usmereni su i ka severu zemlje, gde se aktivno radi na povezivanju Vojvodine brzim saobraćajnicama. U izgradnji je prva deonica kapitalnog projekta "Osmeh Vojvodine", koja se prostire od Bačkog Brega do Sombora u dužini od 22,7 kilometara. Kako bi se osigurala kontinuirana povezanost, dogovoreno je da se odmah uđe i u realizaciju druge deonice do Kljajićeva, što će omogućiti direktno, lakše i daleko sigurnije povezivanje građana iz tog dela Vojvodine sa glavnim evropskim koridorima.
Ova brza saobraćajnica imaće stratešku trasu koja povezuje dva granična prelaza, od prelaza sa Mađarskom (Bački Breg), preko Sombora (Kula), Vrbasa, Srbobrana, Bečeja i Kikinde, sve do graničnog prelaza sa Rumunijom (Nakovo).
Za radove je već izdata privremena građevinska dozvola i potvrda o prijavi pripremnih radova.
Na terenu se uveliko izvode složeni pripremni radovi koji uključuju geodetska merenja, detaljno čišćenje terena, rušenje postojećih kolovoza, kao i masivne zemljane radove poput iskopa humusa u širokom otkopu, uređenja podtla, polaganja materijala za pojačanje slabonosivog tla i izrade stabilnih nasipa od peska. Ovi radovi mogu trajati najduže 12 meseci od dana pravosnažnosti privremene dozvole, nakon čega se pribavlja glavna građevinska dozvola, a očekuje se da pripreme budu okončane do kraja maja naredne godine.
Vožd Karađorđe: Novo lice centralne Srbije
Istorijski iskorak u infrastrukturnom razvoju načinjen je u maju ove godine, kada je zvanično potvrđen početak realizacije brze saobraćajnice "Vožd Karađorđe". Potpisivanjem komercijalnog ugovora o projektovanju i izgradnji, kao i ugovora o predfinansiranju sa renomiranom kineskom kompanijom "Šandong", država je postavila čvrste temelje za prvu fazu ovog koridora.
- Nama predstoji ove godine i početak radova na saobraćajnici Vožd Karađorđe. To je takođe jako važna deonica - istakla je ministarka Sofronijević.
Ovaj koridor, osmišljen kao nova žila kucavica centralne Srbije, trajno će povezati srce Šumadije sa istokom zemlje i međunarodnim rutama E-75 i E-763. Kada bude u potpunosti završen, prostiraće se na impresivnoj dužini od 242 kilometra, obuhvatajući teritorije Sopota, Mladenovca, Lazarevca, Aranđelovca, Topole, Rače, Lapova, Velike Plane, Svilajnca, Despotovca i Bora.
Prva faza projekta, za koju su ugovori potpisani i za koju mašine izlaze na teren ovog proleća, obuhvata izuzetno zahtevnu deonicu dužine 82,7 kilometara. Celokupna nova trasa biće opremljena najmodernijim građevinskim objektima, projektovanim da izdrže visoku frekvenciju vozila uz maksimalnu bezbednost saobraćaja. Planirana je izgradnja masivnih mostova preko velikih vodotokova, sigurnosnih nadvožnjaka preko postojećih železničkih pruga, kao i savremenih denivelisanih raskrsnica visokog kapaciteta propusne moći. Radovi na ovom strateškom pravcu, posmatrano iz pravca Lazarevca, biće u potpunosti okončani najkasnije do 2030. godine.
Modernizacija železnice: Obnova veze Beograd - Trst
Infrastrukturna vizija Srbije ne zaustavlja se samo na drumskom saobraćaju. Modernizacija železnice predstavlja podjednako važan prioritet, o čemu se intenzivno pregovaralo tokom prošlonedeljne posete italijanskog ministra Matea Salvinija Srbiji. Jedna od glavnih i najvažnijih tema ovog bilateralnog susreta bila je ponovno uspostavljanje istorijske železničke veze između Beograda i Trsta.
Ovaj projekat savršeno se uklapa u širu evropsku transportnu viziju, a ministarka Sofronijević je jasno precizirala njegov značaj:
- To jeste u skladu sa strategijom razvoja železničkog saobraćaja u Republici Srbiji. Ta veza je istorijska. Mnogi od nas se sećaju i putovali su vozom od Beograda do Trsta. Međutim, ne samo putnički, izuzetno je važno uspostavljanje i teretnog saobraćaja. I od 2024. godine ova trasa, Beograd-Zagreb-Ljubljana-Trst je novi evropski koridor. Tako da, kad pričamo o ovoj pruzi, to nije samo izgradnja svake države unutar svojih granica, to je formiranje jednog evropskog koridor koji će imati benefit za sve države učesnice.
Biznis Kurir