Osnovci čiji su roditelji zaposleni u kompanijama WMG i dm drogerie markt uživali su prošlog vikenda u edukativno-zabavnoj radionici u Botaničkoj bašti „Jevremovac“ koja je organizovana u okviru projekta „Zasadi drvo“ sa ciljem da kroz interakciju, igru i povezivanje s prirodom budimo svest o njoj.
Oko dvadesetoro dece učestvovalo je u dve radionice „Putovanje kroz svet oprašivača“ i saznalo zanimljive činjenice o najvažnijim prirodnim oprašivačima i čuvarima biodiverziteta - pčelama.
Najpre je od 10 do 11 sati održana radionica namenjena deci uzrasta od prvog do četvrtog razreda, a nakon toga od 11.30 do 12.30 radionica namenjena deci uzrasta od petog do osmog razreda.
Jedinstvena istraživačka šetnja kroz oazu za oprašivače Botaničke bašte „Jevremovac“ pružila je učesnicima priliku da otkriju čudesni svet pčela i drugih insekata oprašivača. Deca su saznala šta je to oprašivanje i koje biljke su omiljene među pčelama. Naučili su razliku između pčela i njima sličnih insekata - osa i muva. U okviru oaze se nalazi i hotel za pčele, pa su i izbliza mogli da vide kako pčele prave svoja gnezda i upoznaju se s njihovim životnim ciklusom.
Najefiksniji oprašivači
Dr Jovana Bila Dubaić, docent na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na zanimljiv način govorila je deci o pčelama i njihovom značaju.
- Deca su na radionici mogla da čuju širu priču o tome ko su sve oprašivači i zašto su oni važni, skrenuli smo pažnju sa zablude da su samo medonosne pčele važne, jer na njih prvo pomislimo kada kažemo reč pčela. Ukazali smo na to da ima mnogo različitih vrsta koje posećuju cveće i bez kojih biljke cvetnice ne bi mogle da se razmnožavanju, da naprave seme i plod. Pričali smo o tome koje sve voće i povrće deca vole da jedu, a koje postoji zahvaljujući pčelama, jer od svih oprašivača pčele su najefikasnije, zato što su čupave i polen se lako za njih zakači i prenese na sledeći cvet. Deci je bilo najzanimljivije da čuju da ne bi bilo ni krušaka, ni jabuka, ni jagoda da nije pčela - kaže Jovana.
Mame vrednice
Pričalo se i o načinima kako svako od nas može doprineti zaštiti ovih neumornih vrednica na koje se oslanja naša planeta.
- Učili smo decu da ne treba da se plaše pčela - pričali smo o situacijama kada treba da budemo oprezni, o vrstama koje brane svoje gnezdo i o tome da pčele na cveću apsolutno nisu opasne, i to smo i pokazali, jer one nemaju instinkt da napadaju kada rade svoj posao. Takođe, deca su delila svoja iskustva sa pčelama - šta su radili kada im je pčela ušla u sobu, neki su ispričali da ih je ubola pčela i šta su preduzeli, a savet je svakako da prvo kažu nekom odraslom i da stave led. Obišli smo hotel za pčele i pričali o tome kako pčele žive i kroz koje sve faze prolaze. Kada smo se približili hotelu, mogli su da vide te vredne mame pčelice koje donose hranu, videli smo polen na njihovim telima koji unose u ta gnezda i pripremaju hranu za svoje bebe. Mnogi od njih su imali pitanja da li oni mogu da naprave hotel i bilo mi je baš drago, jer je to i poenta - da deci pokažemo da mogu da pomognu pčelama, da im naprave staništa, mesto za gnežđenje i da posade biljke kojima se pčele hrane. Na kraju smo se prošetali po Botaničkoj bašti i pokazali im kako se hvataju pčele, koje smo stavljali u providne kutijice i onda ih puštali, a upoznali smo ih i sa osnovnim razlikama između pčela i osa i pčela i muva.
Pčele - ključna karika u opstanku ekosistema
U javnosti postoji velika zabuna u vezi s pčelama. Većina ljudi misli da postoji samo jedna vrsta pčela - medonosna pčela. Međutim, u svetu postoji preko 20.000 različitih vrsta, a samo u Srbiji ih ima oko 850. Većina vrsta pčela živi potpuno drugačije nego medonosna pčela - ne formiraju velike zajednice, ne udružuju se i ne dele poslove kao što to čine socijalni insekti. Umesto toga, žive samostalno, tj. solitarno, pri čemu svaka ženka formira svoje pojedinačno malo gnezdo. Iako ove pčele ne proizvode med, njihova uloga u prirodi je nezamenljiva. One predstavljaju ključnu kariku u opstanku ekosistema, jer oprašuju biljke koje čine osnovu našeg okruženja. Šupljine unutar hotela čine idealno mesto gde solitarne pčele mogu da polože svoja jaja, osiguravajući njihovim potomcima utočište tokom zimskih meseci. Zanimljivo je da solitarne pčele nemaju instinkt za odbranu, što znači da možete bezbrižno da ih posmatrate iz neposredne blizine.
Jelena Vukić
