Šume su pluća naše planete, čuvajmo ih za buduće generacije!
Zasadi Drvo -
Veoma je važno da i deca nauče da je čovek samo deo prirode, a ne njen gospodar jer priroda bez čoveka može, ali čovek bez prirode ne
Šume imaju neprocenjiv značaj za očuvanje životne sredine, mnogobrojne su njene funkcije pored proizvodnje kiseonika. Od velike je važnosti sve to preneti najmlađim generacijama, na njima svet ostaje, a evo kako na ovu temu izgledaju fenomenalne ekološke radionice koje organizuje JP „Srbijašume“.
Da li ste nekada čuli za Srbijašume?
Deca: Daaa... Neeee...
Hajde, ko je čuo da kaže šta misli, čime se mi bavimo?
Deca: Vi čuvate drveće, sadite šumu, pazite biljke i životinje, obezbeđujete drva za ogrev...
Tako je. A recite zašto nam je važno drveće?
Deca: Da nam daje kiseonik!
Bravo! Bez kiseonika ne bismo mogli da dišemo, da živimo. Čemu nam još služi drveće? Šta se pravi od njega?
Drveće je i dom za razne životinje, svojim korenovim sistemom veže zemlju i sprečava nastanak erozije i klizišta, na njemu rastu plodovi koje ljudi i životinje koriste kao hranu, pravi nam hlad kad jako sija sunce.
Deli se u dve grupe – listopadno, njemu lišće opada u jesen i menja boje i četinarsko ili zimzeleno, koje umesto lišća ima iglice - četine i tokom cele godine je zeleno. Korenov sistem omogućava rast i razvoj stabla, krošnje, plodova tako što iz zemlje crpi vodu i hranljive materije, daje i čvrst oslonac nadzemnom delu.
Deca odgovaraju na pitanje da li su nekada bili u šum, kako se osećaju u njoj.
Edukator pokazuje poprečni presek stabla. Deca su ga videla spolja, njegovu koru. To je, objašnjava, za drvo kao koža kod čoveka, štiti ga od toplote, hladnoće, udaraca. Postoje kore koje su glatke (kod bukve) i hrapavije (kod hrasta). Neke se ljušte, kao kod breze. Što je starije stablo, kora je više izbrazdana, kao i koža čoveka. Ovako izgleda stablo iznutra, vidite ove linije što idu u krug? Da li znate kako se one zovu i šta predstavljaju?
Deca: To su godovi, kao godine kod čoveka, koliko stablo ima linija toliko ima godina.
PRAVILA KOJA TREBA POŠTOVATI
Deca se uče da nose šešir, kapu, kačket. Zbog sunca, sunčanice, kiše, ako im padne list ili grančica na glavu, da kosa ako je dugačka treba da bude vezana. Od garderobe poželjni su majica, duks, jakna, pantalone. Bitno je da bude slojevita, da imaju dugačke rukave i nogavice zbog zaštite od krpelja i ogrebotina, obuju duboke cipele ili gumene čizme da im čuvaju zglob, da ne uganu nogu. Svaki put kad se vrate kući, važno je da se pregledaju da im se slučajno nije negde na koži zakačio krpelj.
(Tu, naravno, kreće njihova priča o iskustvima sa krpeljima)
Kad odemo na izlet u prirodu, smeće koje ostane iza nas neophodno je da spakujemo i odnesemo do prvog kontejnera ili kante. Nipošto ga ne smemo ostavljati u šumi. Životinje mogu da pojedu otpatke i da se otruju ili ogrebu na staklo ili konzervu. Zagađuju se zemljište i voda, a potrebno je puno godina da bi se otpad razgradio. Za razgradnju jedne aluminijumske konzerve potrebno je čak 500 godina, plastične ambalaže 100! Staklo ne može da se razgradi, a odličan je izvor materijala za reciklažu. Zato imamo različito obojene kontejnere za razvrstavanje otpada.
foto: Srbijašume
OTPAD I POŽARI NAJVEĆA OPASNOST
Deca se uče i da kad odu u prirodu na izlet i žele da naprave roštilj ili skuvaju nešto da to uradite na tačno određenim mestima da se vatra ne bi proširila i izazvala požar.
Da bi došlo do požara, potrebno je da imamo izvor toplote, gorivi materijal (suvo lišće, grančice) i kiseonik, a postoji mogućnost da se i sunčevi zraci usmereni u staklenu flašicu koja se tu nalazi kao otpad odbiju o nju i prouzrokuju varnice koje dovode do požara.
Požari mogu biti prizemni (nisko rastinje), nadzemni (visoko rastinje) i podzemni; deca se podstiču da razmisle kako nastaje podzemni požar i kažu koje životinje žive u zemlji (zmije, gliste, crvi, krtice, miševi, jazavci).
Saznajte kako se koja životinja zove
Hajde sada da mi navedete neke životinje koje žive u šumi?
Srndać! A njihovo dete se zove lane. A možete li da pogodite kako se zove dete jelena i košute?
Deca: Jelenić, jelenak, košutić,...
Nije. Njihovo dete se zove tele.
foto: Srbijašume
MISLITE O OVOME
Sve one prave tunele za kretanje ispod zemlje i tu uđe vazduh i suvo lišće, grančice. Podzemni požari su opasni jer se vatra ne vidi iznad zemlje, teško ih je uočiti. Vidi se dim i kao posledica sasušena stabla i krošnje, jer je korenov sistem spaljen.
Priroda, međutim može da pomogne da ugasimo požar. Tu je kiša, ali vetar odmaže da se smiri, brže prenosi vatru na velike udaljenosti. Ljudima je vrlo teško da ugase požar nastao u šumi jer zauzima veliku površinu, ne postoje asfaltirani putevi gde bi vatrogasni kamion mogao da prođe, vodovodna mreža gde bi prikačili crevo. Opcija je da požar sa zemlje gase ljudi. To je izuzetno opasno, postoji mogućnost da zapaljena grana padne na čoveka ili da se uguši od dima. Može da se gasi i iz vazduha, avionima koji uzmu vodu iz obližnjeg jezera ili reke, uzlete i ispuste vodu, a proces je potrebno ponoviti puno puta.
foto: Srbijašume
OVO I ODRASLI TREBA DA ZNAJU
Glavni uzročnik požara je nažalost čovek, svojom nepažnjom ili smislenom akcijom, a da bi se stvorio samo 1 cm plodnog zemljišta potrebno je da prođe čak 300 godina. Požarom ili odronom zemljišta usled seče stabala za kratko vreme se uništi nešto što se u prirodi stvaralo vekovima!
Deca uče i o drugim životinjama koje žive u šumi, vuku, lisici, zecu, kornjači, medvedu, veverici, sovi, divljoj svinji, srni... kako se zovu njihovi mališani i kako se treba ponašati ako ih sretnemo Važno je da znaju da nikada životinja neće prva napasti ako se ne oseti ugroženo. Strah nas navodi na nesmotrene akcije i reakcije, zato uvek treba ostati smiren i biće sve u redu.
Takođe, bitno je da u prirodi ne beremo i ne jedemo biljke, plodove ili pečurke za koje nismo u potpunosti sigurni da nisu otrovne. Uglavnom su to vrste koje imaju jarke boje ili karakterističan oblik koji privlači pažnju.
foto: Srbijašume
VAŽNA PORUKA
U gradovima je sve manje zelenih površina, a sve više betona, vazduh je prilično zagađen, reke takođe, problem je i smanjenje vodostaja usled klimatskih promena. Obradivo zemljište je zasićeno pesticidima, pa hrana sve češće nije organskog porekla, što smanjuje njenu hranljivu vrednost.
Zato je od velike važnosti da svojim aktivnostima što manje ugrožavamo životnu sredinu, ne narušavamo njenu ravnotežu. Zbog budućih generacija, bilo bi pošteno da se sačuva kako bi i oni mogli da uživaju u čistom vazduhu, vodi, hrani. Solarni paneli, vetrenjače, hidroelektrane čine da se iskoristi energija prirode, a da se ne narušava životna sredina. I o tome deca uče.
I UČENJE I IGRA I IZNENAĐENJE
Zaposleni JP „Srbijašume“ s decom igraju i pantomime. Pojmovi se odnose na biljke, životinje, pojave o kojima se pričalo tokom predavanja. Sledi i iznenađenje: svako dete dobije bebe drvca, poprečni presek stabla, koji treba da ukrasi kako želi, iscrta, oboji, ispiše, lepi... Kako se na svakom drvcetu nalazi rupica, kroz nju će moći da provuku i kanap i dobiće privezak.
Na kraju ide najveće iznenađenje: deca u dvorištu sade drveće! Treba da smisle ime za svako drvce, a jako je važno da ih posle obilazite, maze i paze, da porastu velika, baš kao što će i oni.
