Sve o trombofiliji: Stanje koje nosi rizik od moždanog udara i pobačaja, a mnogi ne znaju da ga imaju
Iako često prolazi bez simptoma, može dovesti do duboke venske tromboze, plućne embolije, pa čak i fatalnih posledica, posebno u trudnoći.
Trombofilija nije bolest u klasičnom smislu, već stanje povećanog zgrušavanja krvi, koje medicinski stručnjaci nazivaju i „hiperkoagulacionim stanjem“. U normalnim okolnostima, telo formira krvni ugrušak da bi zaustavilo krvarenje, na primer nakon posekotine, a zatim ga razgrađuje kada više nije potreban.
Kod ljudi sa trombofilijom, ovaj mehanizam je poremećen: telo ili stvara previše ugrušaka ili ih ne uspeva efikasno razgraditi. Rezultat je povećan rizik od stvaranja krvnih ugrušaka u venama i arterijama, a zabrinjavajuća činjenica je da ogroman broj ljudi, prema nekim procenama čak 90 odsto onih sa genetskom predispozicijom, živi bez ikakve svesti o svom stanju dok se ne pojavi ozbiljna komplikacija.
Otežano disanje, oštar bol u grudima i ubrzan rad srca
Opasnost od trombofilije leži upravo u ovim komplikacijama, jer krvni ugrušci mogu začepiti krvne sudove i prekinuti dovod kiseonika do vitalnih organa. Najčešće se manifestuje kao duboka venska tromboza (DVT), obično u nogama, što izaziva otok, bol, crvenilo i osećaj topline.
Međutim, prava opasnost po život nastaje kada se deo ugruška otkine, putuje kroz krvotok i dospe do pluća, uzrokujući plućnu emboliju – stanje koje zahteva hitnu medicinsku pomoć i može biti fatalno.
Simptomi uključuju iznenadni nedostatak daha, oštar bol u grudima i ubrzan rad srca. U zavisnosti od lokacije, ugrušci takođe mogu izazvati moždani udar, srčani udar ili otkazivanje bubrega, što ovo naizgled tiho stanje čini potencijalno razornim.
Postoje dva glavna tipa trombofilije: nasledna (genetska) i stečena. Nasledni oblici su uzrokovani genetskim mutacijama koje se prenose sa roditelja na decu. S druge strane, stečena trombofilija, koja je češća, razvija se tokom života pod uticajem različitih faktora.
Najagresivniji oblik je antifosfolipidni sindrom, autoimuna bolest, ali rizik povećava i produžena nepokretnost nakon operacije, maligne bolesti, gojaznost, pušenje i uzimanje određenih lekova kao što su oralni kontraceptivi ili hormonska terapija zamene.
Poseban oprez je potreban kod trudnica, jer je sama trudnoća stanje prirodno povećane sklonosti ka zgrušavanju. Kod trudnica sa trombofilijom, rizik od venske tromboembolije se povećava i do deset puta, a najveći je u prvih šest nedelja nakon porođaja.
Trombofilija je povezana sa nizom ozbiljnih komplikacija koje mogu ugroziti i majku i dete, uključujući ponovljene pobačaje, mrtvorođenost, preeklampsiju (visok krvni pritisak sa oštećenjem organa), ograničenje rasta fetusa i abrupciju placente. Stoga se ženama sa istorijom ovih komplikacija ili porodičnom istorijom tromboze preporučuje testiranje pre ili tokom trudnoće.
Kako prepoznati i dijagnostikovati trombofiliju?
Pošto sama trombofilija ne izaziva simptome, upozoravajući znaci su zapravo simptomi već formiranog krvnog ugruška. Pored simptoma duboke venske tromboze i plućne embolije, ugrušak u abdomenu može izazvati jake bolove u stomaku i povraćanje, dok ugrušak u mozgu može izazvati iznenadnu i jaku glavobolju, probleme sa vidom, govorom ili slabost na jednoj strani tela.
Dijagnoza se postavlja na osnovu detaljne lične i porodične anamneze i niza specijalizovanih analiza krvi i genetskih testova koji identifikuju specifične mutacije ili nedostatke proteina. Važno je napomenuti da se rutinski skrining cele populacije ne preporučuje.
Testiranje je indicirano za ljude koji su doživeli trombozu bez očiglednog uzroka, posebno pre 50. godine, pacijente sa rekurentnom trombozom ili trombozom na neobičnim mestima i žene sa istorijom neuspelih trudnoća.
Život sa trombofilijom i mogućnosti lečenja
Lečenje nije usmereno na samu trombofiliju, koja je doživotno stanje ako je nasledna, već na sprečavanje i lečenje krvnih ugrušaka. Ako je rizik visok ili se već formirao ugrušak, glavni oslonac lečenja je antikoagulantna terapija, odnosno lekovi za razređivanje krvi.
Pored terapije, ključno je usvojiti zdrave životne navike: održavanje zdrave težine, redovno vežbanje, prestanak pušenja i izbegavanje dužeg sedenja. Osobe na antikoagulantnoj terapiji moraju biti posebno oprezne kako bi izbegle posekotine i povrede zbog povećanog rizika od krvarenja. U svakom slučaju, konsultacije sa hematologom su neophodne za dijagnozu i individualni plan lečenja.
Izvor: ordinacija.hr
Sedam znakova koji ukazuju na krvni ugrušak: Lako se mogu pomešati sa drugim problemima
