61. Kancerološka nedelja: Onkologija u Srbiji dobila je najveće proširenje liste lekova, poručuju naši stručnjaci uoči ovog važnog događaja

Koliko ljudi u Srbiji godišnje dobije dijagnozu kancera?

- Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, objavljenim 2023. godine, u Srbiji godišnje od malignih bolesti oboli oko 42.000 stanovnika, a bitku sa ovim bolestima izgubi oko 22.000 stanovnika Srbije. Nešto je veća stopa oboljevanja i smrtnosti kod muškaraca.

Koji karcinomi se najčešće dijagnostikuju u našoj zemlji?

- Vodeće lokalizacije malignih tumora u Srbiji u stopi obolevanja i smrtnosti kod oba pola su karcinom pluća, debelog creva i dojke. Najveća smrtnost kod muškaraca zabeležena je zbog karcinoma pluća, debelog creva i prostate, a u ženskoj populaciji zbog karcinoma dojke, pluća, debelog creva i pankreasa, dok je rak grlića materice na petom mestu po smrtnosti.

Da li je primetno da se povećao broj mladih koji oboljevaju od raka?

- Nema jasnih indicija da se stopa oboljevanja kod mlađe populacije značajno povećava, ali postoji utisak, najpre iz iskustava specijalizovanih onkoloških centara, da je taj broj veći nego u prethodnim decenijama. O razlozima je, bez naučnih dokaza, teško govoriti. Utisak je da se sve više mladih ljudi javlja na individualne ili organizovane sistematske preglede, što je odgovornost prema sopstvenom zdravlju, i pokazuje trend bolje zdravstvene prosvećenosti.

Gde imamo najveća pomeranja kada je lečenje malignih oboljenja u pitanju?

- Razvoj primenjene molekularne biologije i genetike u onkologiji u poslednje dve decenije predstavlja novu naučnu revoluciju u detekciji posebnih karakteristika tumorskih ćelija. To je ogroman pomak u “razvrstavanju” malignih tumora istog porekla za koje smo ranije smatrali da bi trebalo da podjednako “reaguju” na primenjenu citotoksičnu terapiju. Ovim otkrićima, kao i proizvodnjom posebnih, “ciljanih” lekova, omogućeno je da pacijente koji imaju tumore takvih karakteristika lečimo ciljano, sa tendencijom izlečenja. S druge strane, istraživanja imunog sistema dovela su do razvoja lekova koji su u potpunosti izmenili način lečenja za neke smrtonosne kancere.

I naši pacijenti dobijaju imunoterapiju za određene vrste karcinoma?

- Imunoterapija za različite tipove malignih bolesti u Srbiji se uvodi prema dokazima o njihovoj uspešnosti prema tipu maligniteta. Pre nekoliko godina postala je dostupna kod pacijenata sa melanomom u metastatskoj bolesti, a zatim i za druge malignitete shodno preporukama svetskih i evropskih vodiča za lečenje.

Šta nam je još potrebno da bismo sve to zaokružili i imali lečenje na evropskom nivou?

- Nisu samo inovativni lekovi ono što je potrebno da se trend lečenja onkoloških bolesnika u Srbiji popravi. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, maligne bolesti već sada predstavljaju najznačajniji zdravstveni, socijalno-ekonomski i društveni problem i izazov u svetu. Koncept lečenja i dostupnost inovativnih lekova je samo jedan korak u nizu. Na prvom mestu je prepoznavanje problema, zatim organizacija zdravstvene politike u toj oblasti, obezbeđivanje dostupnosti specijalizovanog kadra, organizacija ranog otkrivanja na nivou cele teritorije prema preporukama za skrining, definisanje platforme na nacionalnom nivou sa definisanim kancer planom. Oprema i lekovi su racionala koja se naslanja na taj plan.

Šta su pokazala iskustva iz zemalja koje imaju dobre rezultate u ranoj detekciji i lečenju malignih bolesti?

- Iskustva svih zemalja za koje znamo da imaju dobre rezultate u ranoj detekciji i lečenju malignih bolesti su pokazala da je ključni segment organizovani skrining, odnosno rano otkrivanje bolesti. Kada se karcinom otkrije na taj način, onda je i lečenje značajno jeftinije, neželjeni efekti minimalni, a procenat izlečenja veći.

Koliko organizovani skrining može da popravi sliku u pravovremenom otkrivanju i lečenju raka u Srbiji?

- Jednom rečju, rano otkrivanje raka u zdravoj populaciji. Poslednjih godina primetno je da postoji sve veći broj stanovnika različitog uzrasta koji samoinicijativno ili kroz kompanijske aktivnosti odlaze na sistematske preglede, što doprinosi ranom otkrivanju i pravovremenom lečenju.

Šta je glavni cilj skriniga?

- Pod skriningom podrazumevamo organizovane, specifične, sistematske preglede ljudi određene starosti i pola koji imaju povišen rizik za obolevanje od neke vrste karcinoma, a nemaju ispoljene kliničke znake bolesti. Cilj skrininga je otkrivanje bolesti u ranoj fazi bolesti, kada je lečenje najefikasnije, cena lečenja višestruko manja, a stopa izlečenja značajno viša. Da bi se to postiglo, neophodno je da se uspostavi stabilan sistem organizacije zdravstvene službe, uz obezbeđenje neophodnih dijagnostičkih testova i procedura, kontinuirano i masovno pozivanje stanovnika da se odazovu i da se, kada se rak otkrije, obezbedi dostupnost centara specijalizovanih za onkološko lečenje.

Koliki obuhvat stanovništva skriningom rezultira smanjenjem smrtnosti?

- Smanjenje smrtnosti se, prema rezultatima zemalja u kojima se organizovani skrining uspešno sprovodi duži niz godina, postiže kada je odaziv stanovnika veći od 70 odsto. U Srbiji već skoro dve decenije postoji program za sprovođenje skrininga za rak dojke, debelog creva i grlića materice, koji podrazumevaju mamografiju, test na oklutno krvarenje u stolici i Papanikolau test u određenim godinama pacijenata.

Imamo značajan pomak kada je lečenje raka dojke u pitanju. Šta naše žene obolele od raka dojke danas mogu da očekuju kada se jave lekaru?

- Rak dojke je najčešći maligni tumor kod žena. Nažalost, i najčešći je uzrok smrtnosti žena mlađih od 40 godina života. Rak dojke nije uniformna bolest. Znamo da su veličina tumora i proširenost na limfne čvorove pazuha značajan prognostički faktor. Međutim, postoji nekoliko podtipova raka dojke koji se po svojoj agresivnosti značajno razlikuju, nezavisno od veličine tumora u trenutku postavljanja dijagnoze. Najveći je procenat takozvanih hormono-zavisnih karcinoma. Ali postoje i karcinomi koji pokazuju prisustvo tzv. HER2 proteina, i za takve tumore postoji ciljana terapija koja je, na sreću pacijentkinja, u Srbiji već duže vreme potpuno dostupna o trošku Fonda.

Ove godine odobrena je i imunoterapija za posebno agresivan tip, tzv. trostruko negativni karcinom dojke koji je imao najlošiju prognozu?

- Na sreću pacijenata i olakšanje onkologa, očekujemo da ćemo biti u mogućnosti da im pružimo značajno bolje ishode lečenja. Lečenje raka, pa i raka dojke, je multidisciplinarno. Počinje od kliničkog pregleda, mamografije, ultrazvuka i magnetne rezonancije, sledi biopsija sumnjivog tumora, a potom patohistološka analiza i određivanje specifičnih parametara koji pokazuju “biologiju” tumora. Na osnovu svih dobijenih parametara, Konzilijum, sačinjen od lekara različitih specijalnosti, daje predlog i plan lečenja, uzevši u obzir želje i očekivanja pacijenta. Hirurgija, radioterapija (zračenje) i sistemska terapija (lekovi) su oblici lečenja raka, a njihov redosled zavisi od stadijuma bolesti i tipa karcinoma. Svi vidovi ovakvog specifičnog lečenja su dostupni pacijentkinjama sa ranim karcinom dojke u Srbiji, kao i svuda u svetu.

Kl. asistent dr Nada Santrač: Edukacija i unapređenje onkološke prakse

Zašto su važni događaji poput Kancerološke nedelje, i koja je to najsnažnija poruka koju oni šalju, pitamo kl. asistenta dr Nadu Santrač, sekretara Kancerološke sekcije Srpskog lekarskog društva?

- Stručni sastanci, simpozijumi i kongresi predstavljaju ključne platforme za razmenu znanja među zdravstvenim profesionalcima, posebno u dinamičnim oblastima kao što je onkologija. U današnje vreme, kada je dostupnost stručnih publikacija često otežana pretplatama, kontinuirana edukacija postaje neophodna. Kancerološka nedelja, koja se održava već 61 godinu uzastopno, pruža lekarima i drugim profilima u onkologiji najnovije informacije o prevenciji, dijagnostici i lečenju raka.

 Kancerološka nedelja pokriva širok spektar tema, uključujući radiološku dijagnostiku, patologiju, onkološku hirurgiju, sistemske terapije i suportivnu onkologiju, radijacionu onkologiju i psihološku podršku pacijentima. Ovaj multidisciplinarni pristup je ključan, s obzirom na složenost lečenja malignih bolesti. Svake godine, naučni program se, kroz specijalna predavanja i panel diskusije, fokusira na novitete u terapijskim protokolima, kao i na neželjene efekte novih terapija.

Jedan od najvažnijih aspekata Kancerološke nedelje je naglasak na personalizovanom lečenju. U skladu sa novim saznanjima, terapijski protokoli se prilagođavaju specifičnostima bolesti i pacijenata. Ova strategija obezbeđuje da se svaki pacijent tretira na najsavremeniji i najučinkovitiji način, što je od suštinskog značaja za uspeh lečenja. Personalizovano lečenje nije samo trend, već je postalo osnovna norma u modernoj onkologiji, gde se uzimaju u obzir genetski, biološki i socioekonomski faktori koji mogu uticati na tok bolesti i odgovor na terapiju.

Istraživanja u onkologiji su od suštinskog značaja za razvoj novih terapija. Kroz Kancerološku nedelju, učesnici imaju priliku da se upoznaju sa najnovijim istraživačkim dostignućima, kako lokalno, tako i globalno, ali i da se informišu o mogućnostima naučne saradnje, čime se dodatno jača onkološka zajednica. Ovo je ključ za implementaciju najsavremenijih metoda lečenja i dijagnostike, koje mogu značajno poboljšati ishode kod pacijenata.
Kancerološka nedelja, kao međunarodna onkološka manifestacija, okuplja stručnjake iz Srbije i regiona, omogućavajući im da razmene iskustva i znanja. Ali, učešće međunarodno priznatih predavača pruža jedinstvenu priliku da se čuju njihova iskustva i saveti, što direktno utiče na unapređenje svakodnevne prakse u bolnicama.
Još jedan važan aspekt Kancerološke nedelje je uključivanje udruženja pacijenata. Kroz panele i forume, pacijenti dobijaju priliku da podele svoja iskustva, čime se naglašava važnost njihovog glasa u procesu donošenja odluka. Ova saradnja između stručnjaka, donosioca odluka i pacijenata je ključna za unapređenje dijagnostike i lečenja, kako bi put pacijenata kroz zdravstveni sistem bio efikasniji i komforniji.

Poruka za čitaoce je jasna: zdravstveni radnici kontinuirano rade na unapređenju znanja u onkologiji, prilagođavajući protokole lečenja savremenim međunarodnim standardima. Zdravstvena politika prepoznaje potrebe pacijenata i struke i radi na unapređenju organizovanog skrininga, dostupnosti modernih terapija, nabavci potrebne opreme i rešavanju kadrovskih pitanja, kako bi pacijenti u Srbiji imali jednake šanse za otkrivanje i lečenje malignih bolesti kao u najrazvijenijim delovima sveta.
Preživljavanje u onkologiji, međutim, ne zavisi samo od inovacija i opreme, već i od lične i društvene odgovornosti. Naša finalna poruka je da briga o zdravlju počinje kod svakog pojedinca. Praktikovanje zdravih životnih stilova, redovni samopregledi i odazivanje na pozive za skrining preglede značajno doprinose pravovremenom otkrivanju bolesti, što je najčešće ključno za uspešnost lečenja.
Pozivamo sve kolege da se pridruže Kancerološkoj nedelji, koja će se održati od 13. do 16. novembra u Sava Centru u Beogradu. Ova manifestacija predstavlja priliku za usavršavanje znanja i veština u oblasti onkologije, sa ciljem da se poboljša lečenje pacijenata. Ujedinjeni u borbi protiv raka, učinimo zajedno korak ka boljoj budućnosti za sve pacijente.

Violeta Nedeljković-Nataša Lazović