Bojana dijagnozu Hašimoto sindroma nije shvatala ozbiljno: Sve se promenilo kada je njenom sinu sa 13 godina otkriveno isto oboljenje
Autoimuna bolest - Hašimoto sindrom, Bojani Jedoksić dijagnostikovana je posle prvog porođaja. Često je osećala hladnoću, a da nije znala zbog čega. Dobila je na težini i bila je umorna, a postojalo je i vidljivo povećanje štitaste žlezde. Dijagnoza koju je dobila dočekala ju je nespremnu.
Bojana Jedoksić po zanimanju je doktor stomatologije, a takođe ima više od dve decenije iskustva u homeopatiji. Mama je dva dečaka, a nakon prvog porođaja dijagnostikovan joj je poremećaj štitne žlezde - hronični autoimuni tireoiditis, tj. Hašimoto sindrom. Kaže da godinama nije ozbiljno shvatala svoju bolest, ali su se stvari promenile kada je i njenom, tada 13-ogodišnjem sinu, postavljena ista dijagnoza.
- Neozbiljno sam shvatala bolest štitaste žlezde, čvrsto verujući “da to nije ništa”, da mogu da radim non-stop, da radim stresan posao, da ne spavam dovoljno, da opušeno pijem lek uz jutarnju kaficu (hvala Bogu, ne tako često), da se pravim da nisam umorna, da sam ponekad otečena, da zaboravim šta sam ono htela da kažem, da mi lupa srce, ali ipak sam tvrdoglavo mislila da je OK pomerati granice svoje izdržljivosti - kaže naša sagovornica.
Sa Hašimotom živim već 18 godina
Njenom sinu sa 13 godina postavljena je ista dijagnoza i to je bio preokret koji ju je potpuno trgao. Za njegovu dijagnozu saznali su na sistematskom pregledu kada je promenio školu i školski dispanzer.
- Kada su mom sinu na specijalitičkom izveštaju napisali istu dijagnozu sa kojom ja živim, sada već punih 18 godina, ostala sam nema pred rojem pitanja; “Kako nisi primetila da mu je malo uvećan vrat?”, “Zašto nisi primetila da slabo spava, da je stao sa rastom, da su mu rukice stalno vlažne i hladne?”, “Zašto nisi poslušala intuiciju i odlučila da vidiš da njegove nesanice, buncanje noću, slabije ocene iz matematike, modrice u podkolenicama koje ne prolaze, prestanak rasta?” i na kraju, otrežnjujuće pitanje “Zašto si pred sobom zatvarala oči da si pacijent sa hroničnom bolešću i da ćeš ceo život zavisti od terapije, bez koje se ne može?” - priča Bojana.
Dok je prolazila kroz dosta toga nepoznatog i nedorečenog, dok je trajao policijski čas tokom perioda pandemije, Bojana je osetila potrebu da se, suprotno od razdvajanja koje se tada javilo, upravo spoji sa onima koji imaju ista ili slična iskistva. Tako je 2020. godine nastalo udruženje "Krila u nama" koje okuplja pacijente sa problemima sa štitastom žlezdom
- Tako se rodilo naše udruženje pacijenta sa ciljem da se dobiju i podele samo tačne, proverene, medicinske informacije iza kojih stoje naši i svetski stručnjaci za štitastu žlezdu. Na sreću, nisam stala u potrazi za informacijama, znanjem, iskustvima, tako da je Udruženje pacijenata Krila u nama, već tri godine član Međunarodne tiroidne federacije. Strah i usamljenost iz doba korone su prerasli su u mir i udruženost u jednu veliku porodicu “Krila u nama”.
Sa izazovima bolesti suočavaju se i pacijent i porodica
Bolesti štitaste žlezde, gde postoji smanjeno ili povećano lučenje hormona štitaste žlezde, čvorovi u tkivu žlezde, karcinomi, retke bolesti štitaste žlezde, čine izuzetno važnu i dinamičnu patologiju sa čijim se izazovima pacijenti i njihovi bližnji suočavaju.
Kao i većina pacijenata sa autoimunim bolestima, kao što je i Hašimoto, Bojana ističe da moraju i da mogu još više i bolje. Tako ja ona postala ponosni član Odbora Tiroidne federacije i izvršni direktor ove organizacije za Evropu. Kaže da je srećna što uči svaki dan, što je radoznalost i nepoznanice ne plaše, već sasvim suprotno.
- Činjenica da sam na izvoru informacija koje se tiču simptomatologije, terapije, dostupnosti novih metoda lečenja, prognoze karcinoma štitaste žlezde, raduje me da mogu da nesebično delim tačne informacije iza kojih stoji i struka, ali i informacije iz ugla pacijenata.
Naučila sam da postavim granice
Zahvaljujući radu u udruženju, Bojana je naučila da jedna autoimuna bolest ne ide sama, da su neke nasledne i da uči da osluškuje svoj organizam.
- Učim da zastanem, da napravim udah od pet sekundi, da odmorim, da kažem “ne ili ne mogu”, da postavljam granice. Dajem sebi pravo na vreme i rast, pauzu i san. Teret hronične bolesti štitaste žlezde ne mora biti prepreka dobrom kvalitetu naših života.
Olivera Marković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
VUČIĆ NA NACIONALNOM FESTIVALU HRANE! Za budućnost su nam najvažnije 3 stvari - energija, hrana, i voda! Mogli bismo da budemo mnogo veći izvoznici hrane