Prof. dr Marija Zdravković: Zdrav način života za zdravo srce

Kardiovaskularne bolesti su i dalje najčešći uzrok obolevanja, ali nažalost i smrtnosti kod nas. Mi u Srbiji imamo veoma veliku učestalost hipertenzije, za koju veliki broj ljudi i ne zna da je ima, dok se ne pojave komplikacije, kaže u intervjuu za dodatak Zdravlje počinje od tebe prof. dr Marija Zdravković, kardiolog i v. d. direktora KBC Bežanijska kosa, i dodaje:

- Stres je, nažalost, sastavni deo savremenog života. Živimo jureći da završimo stvari za koje mislimo da su bitne, a zapravo zanemarujemo najbitnije - naše zdravlje, i tek kada se pojave zdravstveni problemi, uvidimo naše greške prema sebi. To nas sve iscrpljuje i udaljava od prirode i usklađenosti rada našeg tela. Našem telu su podjednako neophodni i fizička aktivnost i odmor, kako fizički, tako i psihički, a sve to treba uskladiti sa savremenim tempom života, gde često zaboravljamo sebe.

Šta smatrate najvećim izazovima u prevenciji kardiovaskularnih bolesti kod nas?

- Najveći izazov u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja kod nas je nedovoljno skretanje pažnje na važnost stvaranja zdravih životnih navika još u dečjem dobu. Deca kopiraju starije i zato je bitno da im na svakom mestu, u vrtiću, školi, na ulici, ali pre svega u njihovoj sopstvenoj porodici, pričamo o tome šta je dobro, a šta loše za zdravlje. I ne samo da pričamo već i da svojim primerom to pokazujemo. Da provodimo dovoljno vremena s njima i u tom vremenu govorimo i o zdravlju i štetnim navikama koje treba izbegavati. U vremenu kada deca od malih nogu provedu mnogo više vremena pred ekranom mobilnog telefona ili laptopa, moramo da im pokažemo koliko je bitno da izađu na teren, igraju se dečjih igara ili igraju košarku, fudbal, rukomet, a ne samo da gledaju utakmice na TV-u i navijaju. Naravno, prevencija na svim nivoima i za sve starosne dobi podrazumeva edukaciju o zdravom životu i štetnim navikama koje treba menjati - pre svega pušenju, fizičkoj neaktivnosti, nepravilnoj ishrani.

Kardiomagnetna rezonanca je postala standard u vašoj ustanovi. Kao pionir u njenoj primeni u Srbiji, kako ste uspeli da implementirate ovu tehnologiju i koji su konkretni benefiti za pacijente?

- Ove godine ćemo proslaviti desetogodišnjicu od kada smo u KBC Bežanijska kosa uveli ovu metodu kojom se dijagnoza može precizno postaviti u 99,99% slučajeva. Veliki broj pacijenata je baš nakon tog pregleda dobio najbolju kardiološku terapiju, nakon čega su se tegobe povukle ili umanjile. Drago mi je što smo uspeli da budemo jedan od najznačajnijih centara za magnetnu rezonancu u ovom delu Evrope. Naši pacijenti su dobili mnogo omogućavanjem ove dijagnostike, pre svega nema više gubljenja vremena, dijagnoza se postavlja brže i preciznije, a ranije otpočinjanje najoptimalnije terapije daje i najbolje rezultate u lečenju bolesti srca i sprečavanju komplikacija, što vodi dužem životu i boljem kvalitetu života.

Kako motivisati ljude da ozbiljno brinu o svom srcu - da li redovnim pregledima, promenom navika ili edukacijom?

- Najmotivisaniji su ljudi koji su se već susreli s najstrašnijim licem kardiovaskularnih bolesti, a to su srčani i moždani udar i akutno srčano popuštanje. Nažalost, kod njih je bolest već veoma ispoljena i dovela je do većeg ili manjeg oštećenja srca. Mislim da edukacija, pre svega razgovor u medijima, u javnosti, TV emisije na temu zdravlja, a često i tribine na kojima ljudi mogu direktno da pitaju i dobiju konkretne odgovore - to je ono pomoću čega možemo svi zajedno da postignemo da spasemo veliki broj života, jer nažalost, sve mlađi ljudi nam umiru od infarkta miokarda i srčane slabosti. Naravno, preventivni pregledi su izuzetno važni i sistemskim preventivnim pregledima tokom prethodnih desetak godina rano su otkrivena kardivaskularna oboljenja i sprečeni mnogi fatalni ishodi i komplikacije. Zato - učinite nešto za sebe i svoje zdravlje i uradite preventivne preglede po savetu vašeg izabranog lekara.

Koju biste preporuku uputili građanima - šta je najmanja, možda i najvažnija promena koju svako od nas može da uvede odmah, a da značajno pomogne zdravlju srca?

- Najvažnije je doneti odluku i krenuti, ali ne od sutra, nego od danas: postaviti cilj, jer na cilj stiže onaj ko ga ima. Za početak: prestanite da pušite, izbacite kolače i druge slatkiše iz vašeg jelovnika - zamenite ih voćem i postavite sebi cilj da prepešačite svaki dan najmanje 7.000 koraka. Uveče sve zapišite i proverite da li ste ispunili cilj za taj dana. Ako niste, razmislite zašto niste i krenite još odlučnije ka cilju. Pobedu u zdravom životu čini niz malih pobeda koje svaki dan treba da ponavljate. Dan po dan - produžićete život i izbeći pojavu teških oboljenja.

Kao vanredni profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, kako balansirate akademski rad, kliničku praksu i menadžment bolnice? Koje vrednosti i znanja nastojite da prenesete studentima i mladim kolegama?

- Ja sam pre svega doktor i šta god da radim ,meni su pacijenti na prvom mestu. To je ono što učim i svoje studente - pacijent je uvek na prvom mestu. Naše je da uradimo sve što možemo da izlečimo čoveka, odnosno ženu koji su nama poklonili poverenje za ono što im je najvrednije - njihov život. Da bismo uradili sve što možemo, moramo mnogo da znamo, a da bismo znali, moramo mnogo i stalno da učimo, da tragamo za novim preporukama, novim lekovima, novim naučnim saznanjima. Svaki pacijent je poseban i da bismo znali koja je najbolja terapija za njega, moramo ga sagledati u celosti, a pre svega razgovarati s njim i slušati. Svi smo mi ljudi i mi doktori smo tu zbog pacijenata, a ne obrnuto. To ih učim i drago mi je kad ih posle 14 godina rada sa studentima sretnem u nekoj zdravstvenoj ustanovi i oni me prepoznaju i kažu: „Profesorka, vi ste nas prvi naučili kako se čita EKG.” Ja se uvek oduševim kako su dobri, posvećeni i požrtvovani lekari koji brinu o pacijentima. To je najlepše što profesor medicine može da doživi. Pacijent i struka su naša svetinja, ko to tako ne oseća, najbolje da se ne bavi poslom doktora.

Kurir/Jelena Vukić