NAJTIŠA ZAVISNOST: Hrana koja se ponaša kao cigareta

Je­le­na Vukić

- U po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na sve je vi­še oso­ba ko­je se ja­vlja­ju sa ose­ća­jem da su izgu­bi­le kon­tro­lu nad uno­som sla­t­ki­ša, gri­c­ka­li­ca ili sla­t­kih ga­zi­ra­nih pi­ća. Ono što opi­su­ju veo­ma pod­se­ća na obra­sce za­vi­sni­č­kog po­na­ša­nja - in­ten­zi­v­nu i po­na­vlja­ju­ću žu­d­nju, ko­m­pu­l­zi­v­no ko­n­zu­mi­ra­nje odre­đe­ne hra­ne, stal­ne mi­sli o sle­de­ćem uno­su, ose­ćaj kri­vi­ce na­kon pre­je­da­nja i kra­t­ko­tra­j­ne po­ku­ša­je pre­ki­da ko­ji za­vr­ša­va­ju re­la­p­som - ista­kla je prim. dr sc. med. spec. psi­hi­ja­tri­je i psi­ho­te­ra­peut Že­lj­ka Ko­šu­tić.

Ona je po­ja­sni­la da je „ta hra­na in­du­stri­j­ski di­za­j­ni­ra­na da ma­k­si­mal­no ak­ti­vi­ra si­stem na­gra­de u mo­zgu“.

- Ko­m­bi­na­ci­ja še­će­ra, ma­sti i so­li pod­sti­če lu­če­nje do­pa­mi­na i stva­ra ci­klus že­lje i po­na­vlja­nja - ka­že dr Ko­šu­tić.

Na pi­ta­nje s ko­jim za­vi­snos­ti­ma ili obli­kom po­na­ša­nja se mo­že upo­re­di­ti, dr Ko­šu­tić isti­če da je ovaj obra­zac na­j­sli­č­ni­ji za­vi­snos­ti od ni­ko­ti­na zbog ri­tual­nog, sen­zor­nog i so­ci­jal­nog isku­stva.

Ra­zli­či­ti me­ha­ni­z­mi štetnosti

Dr Dan­ka Ni­ko­lić Šo­ko­ta, le­kar op­šte pra­k­se i ho­meo­pa­ti­je, ista­kla je da ul­tra­pre­ra­đe­na hra­na (UPF), pre­ma NO­VA kla­si­fi­ka­ci­ji, uklju­ču­je in­du­stri­j­ske proi­zvo­de s vi­še adi­ti­va, ra­fi­ni­sa­nih sa­sto­ja­ka i ma­lo ili ni­ma­lo ce­le hra­ne.

Ka­ko je na­ve­la, na­j­če­šće po­ve­za­ni ri­zi­ci su po­ve­ćan ri­zik od ka­r­dio­va­sku­lar­nih bo­le­sti, in­su­lin­ska re­zi­ste­n­ci­ja i di­ja­be­tes tip 2, go­ja­znost i me­ta­bo­li­č­ki si­n­drom, po­ve­ćan ri­zik od ko­lo­re­k­tal­nog ka­r­ci­no­ma, hro­ni­č­na nis­ko­gra­du­sna in­fla­ma­ci­ja, di­s­bio­za cre­v­ne mi­kro­bio­te, de­pre­si­ja i ko­g­ni­ti­v­ni pad.

- Me­ha­ni­z­mi šte­t­nos­ti uklju­ču­ju ni­tri­te i ni­tra­te ko­ji se do­da­ju su­še­nom i di­mlje­nom me­su (pr­šu­ta, sla­ni­na, ko­ba­si­ce, vi­r­šle) ra­di oču­va­nja bo­je i uku­sa. U ki­se­lom okru­že­nju že­lu­ca i pri vi­so­kim te­m­pe­ra­tu­ra­ma obra­de (pr­že­nje, ro­šti­lj) ni­tri­ti mo­gu rea­go­va­ti sa ami­ni­ma iz me­sa i stvo­ri­ti N-ni­tro­za­mi­ne, ko­ji su do­ka­za­no ka­n­ce­ro­ge­ni u ek­spe­ri­men­tal­nim mo­de­li­ma. Na pri­mer, kod di­mlje­nog me­sa ri­zik je rea­lan, ali ume­ren i za­vi­si od na­vi­ke. Ni­je na ni­vou pu­še­nja, ali je­ste je­dan od re­t­kih pre­hra­m­be­nih fa­k­to­ra s ja­kim do­ka­zi­ma. Pro­blem ni­je ko­mad pr­šu­te, već uče­sta­lost i kon­te­k­st is­hra­ne - re­kla je dr Šo­ko­ta.

Do­pa­min­ski sistem

Ana To­do­ro­vić, nu­tri­cio­ni­st­ki­nja-di­je­te­ti­ča­r­ka, pre­ci­zi­ra­la je ko­ji sa­sto­j­ci na­j­vi­še do­pri­no­se žu­d­nji za ovom hra­nom.

- Na­j­ve­ći uti­caj ima­ju ko­m­bi­na­ci­je: še­će­ra i ma­sti, ra­fi­ni­sa­nih uglje­nih hi­dra­ta i so­li, po­ja­či­va­ča uku­sa (npr. na­tri­jum-glu­ta­mat), ve­šta­č­kih aro­ma i emu­l­ga­to­ra. Ove ko­m­bi­na­ci­je ni­su slu­ča­j­ne - one su pa­žlji­vo fo­r­mu­li­sa­ne da ak­ti­vi­ra­ju cen­tre na­gra­de u mo­zgu, po­se­b­no do­pa­min­ski si­stem. Hra­na pos­ta­je „hi­pe­ru­ku­sna“, te­ško je sta­ti na jed­noj por­ci­ji. Po­red to­ga, br­zo se va­ri, iza­zi­va na­gle sko­ko­ve glu­ko­ze u kr­vi, ne da­je du­go­tra­jan ose­ćaj si­tos­ti. Zbog to­ga oso­ba br­zo po­no­vo ogla­d­ni i po­se­že za istim proi­zvo­di­ma.

Na­ve­la je da ul­tra­pre­ra­đe­nu hra­nu mo­že­mo pre­po­zna­ti ako či­ta­mo de­kla­ra­ci­je.

- Ako li­sta sa­sto­ja­ka ima vi­še od pet do se­dam sta­v­ki i sa­dr­ži sa­sto­j­ke ko­je ne pre­po­zna­je­mo ili ne bi­smo ko­ri­sti­li kod ku­će, ve­ro­vat­no je ul­tra­pre­ra­đe­ni proi­zvod. Obra­ti­te pa­žnju na ma­r­ke­ti­ng - ozna­ke po­put „fit“, „la­jt“, „bez ma­sti“ ne zna­če nu­žno nu­tri­ti­v­no kva­li­te­tan proi­zvod.

Hra­na ko­ja se po­na­ša kao cigareta

Stručnjaci na Sensa Health Dayu upozorili: kombinacija šećera, masti i soli aktivira dopaminski sistem poput drugih oblika zavisnosti, čime znatno šteti našem organizmu

Sma­nje­nje štete
Ele­k­tro­n­ske ci­ga­re­te- pre­la­zno re­še­nje, ne cilj

l Ele­k­tro­n­ske ci­ga­re­te, istra­ži­va­nja po­ka­zu­ju, kod de­la odra­slih pu­ša­ča mo­gu ima­ti ulo­gu u stra­te­gi­ji sma­nje­nja šte­te, jer ne sa­go­re­va­ju du­van i sma­nju­ju izlo­že­nost to­k­si­č­nim pro­du­k­ti­ma sa­go­re­va­nja, ka­že dr Ko­šu­tić i do­da­je:

- Na­j­zdra­vi­ja op­ci­ja je ne pu­ši­ti, ali za du­go­go­di­šnje pu­ša­če, ko­ji ni­su uspe­li da pre­sta­nu dru­gim me­to­da­ma, pre­la­zak na re­gu­li­sa­ne ele­k­tro­n­ske proi­zvo­de mo­že bi­ti ma­nje šte­t­na, pri­vre­me­na al­te­r­na­ti­va - uz stru­č­ni na­d­zor i ja­san plan pot­pu­nog pre­stan­ka.