Zemlje Zapadnog Balkana, bez obzira na to da li su članice Evropske unije ili ne, prepoznaju neophodnost dekarbonizacije, ocenili su visoki zvaničnici zemalja jugoistočne Evrope na Beogradskom energetskom forumu 2023, koji je prošle nedelje održan u Beogradu.
Međutim, kako je navedeno, zemlje Zapadnog Balkana nemaju dovoljno finansijskih resursa da sprovedu pravednu energetsku tranziciju. Kako bi osigurale potrebna sredstva, zemlje ovog regiona treba zajednički da zatraže finansijsku pomoć od Evropske unije. Ovo je glavna poruka s panela o energetskom sistemu jugoistočne Evrope na Beogradskom energetskom forumu 2023.
Dvodnevni Beogradski energetski forum 2023. okupio je u prestonici Srbije predstavnike vlada i najvećih kompanija kako bi razgovarali o energetskoj tranziciji u jugoistočnoj Evropi. Najvećoj energetskoj konferenciji u regionu prisustvovalo je četiri stotine učesnika iz 28 zemalja, uključujući i predstavnike međunarodnih organizacija.
„Šta god danas jesu ili će sutra biti zvanične energetske, ekonomske i klimatske politike, moramo biti svesni da, ukoliko one ne zadovoljavaju kriterijum održivog razvoja, one nisu dobre. Zato vas molim, vas kao lidere energetske tranzicije u regionu jugoistočne Evrope, da kada pravite strategije, postavljate kratkoročne i dugoročne ciljeve, neka ključna reč bude održivost i svest da svet nije samo trenutak u kojem živimo već je svet i onaj sutra, svet naše dece i budućih generacija“, rekla je okupljenima Branislava Jovičić, osnivačica i urednica portala Balkan Green Energy News.
Konferenciju su zvanično otvorili direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski, direktor kompanije „Lafarž“ Srbija Dimitrije Knjeginjić i ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović.
„Proizvođači aluminijuma, đubriva, cementa i čelika su pod velikim pritiskom zbog strogih propisa EU jer su veliki potrošači energije“, naglasio je Knjeginjić. On je podsetio da će izvoznici ovih proizvoda, ali i električne energije, morati od 2026. godine da plaćaju prekograničnu taksu EU na CO2 (eng. Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM).
U međuvremenu, zemlje Zapadnog Balkana rade na uvođenju sopstvenih mehanizama za oporezivanje emisija CO2 kako bi izbegli plaćanje takse EU i tako zadržali taj novac, koji je namenjen dekarbonizaciji.
Knjeginjić: Alternativna goriva bi omogućila domaćim proizvođačima cementa da smanje emisije
Alternativna goriva bi omogućila domaćim proizvođačima cementa da smanje svoj otisak, rekao je Knjeginjić.
„Naša kompanija ima veliki set rešenja u tom domenu. Za to nam treba podrška Ministarstva za zaštitu životne sredine i Ministarstva rudarstva i energetike“, kazao je on i dodao da industrija cementa nema pristup visokokaloričnim gorivima.
Srbija planira da izdvoji 15 milijardi evra za prioritetne investicije u energetiku
„Srbija mora iz domaćih izvora da podmiri rastuću industrijsku potražnju za električnom energijom, kao i potrebe građana“, kazala je ministarka Dubravka Đedović.
Ona je najavila da će Vlada usvojiti plan prioritetnih investicija u energetici od barem 15 milijardi evra. Novi kapaciteti će vredeti deset milijardi, a ostatak je predviđen za oblast prenosa i distribucije električne energije, nafte i gasa, otkrila je.
Đedovićeva je posebno istakla plan za samobalansirajuće solarne elektrane ukupne snage 1 GW, kao i reverzibilnu hidroelektranu „Bistrica“. Prema njenim rečima, razmatraju se mogućnost i ekonomska isplativost projekta reverzibilne hidroelektrane „Đerdap 3“.
Đedovićeva: Cilj je da Srbija najkasnije 2050. godine prestane da upotrebljava ugalj
Cilj je da Srbija najkasnije 2050. godine prestane da upotrebljava ugalj, izjavila je ministarka. Ne postoji čarobni štapić, niti brza rešenja, već je potrebno ozbiljno planiranje, naglasila je. Zemlje EU, koje se suočavaju sa istim izazovima, znaju koliko sredstava iziskuje, navela je Đedovićeva i ukazala na to da je Rumunija preko noći morala da donosi teške odluke.
„Ne postoji dilema da li je važnija energetska sigurnost ili energetska tranzicija. Nema sigurnosti bez tranzicije, jer se tranzicija ne može nazvati uspešnom ukoliko nema sigurnog snabdevanja“, poručuje Đedovićeva.
Ona je rekla da je udeo od 45 odsto obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije realan cilj za 2030. godinu, a da bi kod finalne bruto potrošnje cilj trebalo da bude između 30 i 40 odsto, što zavisi od mnogo faktora i modela energetskog scenarija.
„Naši ciljevi biće ambiciozni, ali realni, kako bismo obezbedili sigurnost snabdevanja i da naš proces energetske tranzicije bude finansijski održiv i socijalno pravedan za rudarski sektor i sve zaposlene u tom sektoru“, kazala je Đedovićeva.
Lorkovski: Članice Energetske zajednice treba da rade na izuzeću od prekogranične takse na CO2
Članice Energetske zajednice treba da rade na tome da obezbede izuzeće od prekogranične takse na CO2 ili će prihodi otići napolje, u EU, čime će se izgubiti sredstva neophodna za energetsku tranziciju, upozorio je direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski. On je na otvaranju Beogradskog energetskog foruma 2023. rekao i da smatra da bi nedostatak napora na nivou vlada da se obezbedi maksimum prihoda za same države mogao imati negativan uticaj i u političkom smislu.
Izvoznici struje mogu biti izuzeti do 2030. godine samo ako tržišta električne energije u regionu budu intergrisana sa EU u vidu spajanja tržišta, objasnio je on. Takođe, članice Energetske zajednice treba da do 2030. razviju potpuno funkcionalne sisteme trgovanja emisijama, dodao je Lorkovski. Energetska zajednica podržava Zapadni Balkan u stvaranju regionalnog mehanizma koji bi omogućio da cena emisija CO2 bude jednaka onoj u EU, rekao je on.
Prekogranična taksa, kazao je on, trebalo bi da podstakne zemlje regiona da preduzmu neophodne korake u smeru zelene tranzicije, a koje je, prema njegovim rečima, trebalo preduzeti još pre nekoliko godina. Zelena tranzicija će, prema njegovom mišljenju, ojačati region i povećati mu konkurentnost u Evropi.
U izjavi pre foruma ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić rekao je da je ovaj entitet potpisao ugovore i dodelio koncesije u elektroenergetskom sektoru vredne 1,6 milijardi evra. Ovi projekti bi trebalo da budu završeni u roku od pet godina, rekao je on i dodao da će se time udeo fosilnih goriva smanjiti na 30%.
Hristov: Za prevazilaženje energetske krize potrebna su globalna rešenja za energetsku sigurnost i energetsku tranziciju
Ministar energetike Bugarske Rosen Hristov rekao je da je za prevazilaženje energetske krize potrebno pronaći globalna rešenja za energetsku sigurnost i energetsku tranziciju. „Treba istovremeno da obezbedimo energetsku sigurnost, zelenu tranziciju i prosperitet u svakom regionu naših zemalja, uključujući i regione uglja. To treba da se učini u veoma kratkom vremenskom roku, što praktično znači da nemamo prostora za grešku“, podvukao je on.
