Kakav je život ispred nas i ispred generacija koje dolaze, šta nas to čeka u budućnosti ako uticaj klimatskih promena nastavi da se povećava. Naučnici kažu da se mora delati odmah ili će biti kasno za planetu. Gde je Srbija u tome, kako nam u tome može pomoći cirkularna ekonomija i da li su mladi ključ za promene. Ovo su bila samo neka od važnih pitanja na koja su odgovarali učesnici konferencije „Održiva budućnost 2022 - Život ispred nas“, u okviru Re-set samita Adrija medija grupe.
Prema Pariskom sporazumu sve potpisnice, među kojima je i Srbija, obavezale su se da ograniče povećanje globalne temperature na manje od dva stepena do kraja veka. rekao je Vladimir Karalejić, voditelj u informativnoj redakciji Kurir televizije, moderator prvog panela „Život ispred nas: Srbija, razvojni centar regiona“.
Miroslav Miletić
Za re-set treba devet milijardi €
Miroslav Miletić, savetnik predsednika PKS istakao je da je Srbiji potrebno devet milijardi evra za re-set. Trenutno, kako je istakao, imamo 12 sanitarnih deponija koje zbrinjavaju 50 odsto otpada na odgovarajući način.
- Zbog ovakvog načina upravljanja otpadom, gubimo godišnje 100 miliona evra - rekao je on i dodao da kod nas građani izdvajaju 40 evra, a u Evropi 240 evra za upravljanje otpadom.
Vreme je da počnemo da razgovaramo o različitim mogućnostima, a Srbija je, sa sedam miliona stanovnika, prave veličine da, kada govorimo o zelenoj ekonomiji, bude pionir u ovim promenama, rekla je Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji.
- Ubeđena sam da u Srbiji postoji mnogo želja i ambicija da se ide dalje sa ovom agendom, a posebno su takvi zahtevi i želje mladih - rekla je ona i dodala da je naredna godina kritična za postizanje onog što je dogovoreno agendom.
Ona je istakla da je potrebna jasna politika organa vlasti, a naglasila je i da s obzirom na to da su ovde na poziv PKS, velika je i uloga komore u donošenju i deljenju znanja sa malim i srednjim preduzećima u Srbiji.
- Veliki problem je i otpad, čega svi postaju sve svesniji. Ranije sam govorila da ćemo da se ugušimo u otpadu pre nego što umremo od klimatskih promena. Raste svest o tome i u Srbiji. Dok se trudimo da recikliramo više i koristimo manje resursa, što je ultimativni cilj, u međuvremenu imamo postojeći problem koji treba da rešavamo. Poslednjih 50, a možda i 100 godina nije se bavilo tim problemom i u narednih 10 je potrebno da rešimo te planine otpada. Nešto od toga možemo da iskoristimo za proizvodnju energije, a deo se može iskoristiti za pravljenje đubriva - rekla je ona i dodala da poljoprivreda doprinosi sa 15 odsto emisije ugljenika i metana, a i to je vrlo značajan sektor na kojem treba da se radi, kao i na reciklaži, jer se u Srbiji reciklira na nivou od tri do pet odsto.
Nikola Bertolini, šef kooperacija Delegacije EU u Srbiji, rekao je da se 35 odsto svetske proizvodnje energije zasniva na uglju, dok je u Srbiji to 70 odsto.
Hemofarm lider održivosti
Sačuvali šume veličine 218 fudbalskih terena
Prema istraživanju Euromonitora iz 2021 - čak 60% stanovnika/potrošača smatra da svojim izborima i aktivnostima može da doprinese globalnoj održivosti, dok svega nešto više od 10% kompanija nudi takve održive izbore. Ova statistika definitivno mora da se popravi i u korist broja potrošača, a pogotovo u vidu porasta broja održivih kompanija, tj. održivih proizvoda i usluga. Iako ova statistika opominje, postoje kompanije i u Srbiji koje spadaju u navedenih 10%. Jedna od takvih je Hemofarm, regionalni farmaceutski lider, ali i lider u održivom razvoju. Samo jedan podatak, na primer, koji nije vezan za primarnu delatnost kompanije, ilustruje pravac u kom ide put održivog razvoja - Hemofarm je od 2012. do danas, upotrebom recikliranog kartona za pakovanje lekova, sačuvao šume koje bi pokrile površinu jednaku veličini 218 fudbalskih terena.
- Potrebno je da se obavežu nacionalne i lokalne vlasti da će raditi na tom planu. Potrebna je koordinacija različitih ministarstva, kao i učešće privatnog sektora koji je fundamentalan za promene - rekao je on i dodao da će Srbija, kada uđe u EU, dobijati deset puta veća sredstva nego danas.
Učesnici ovog panela zaključili su da na mladima svet ostaje i da ih od najmanjih nogu treba podučavati održivom razvoju i zelenoj energiji, kao i da je potrebna zajednička vizija jer je sledeća godina ključna za postizanje ciljeva.
Svet je u određenoj tranziciji po pitanju prilagođavanja privrede i načina života potrebama ekologije kroz zeleni dogovor, u čemu posebno u poslednje vreme prednjači EU, a Srbija je, kao kandidat za ulazak u EU, deo tog dogovora, zaključio je moderator Bojan Stanić, pomoćnik direktora za strateške analize i baze podataka u Privrednoj komori Srbije na panelu „Zeleni razvojni talas - put društvenog progresa“, na kojem je, između ostalog, bilo reči o zelenom investicionom talasu, ulaganju u energetsku stabilnost, zelenoj ekonomiji, kao i tržišnoj razmeni znanja.
Kristijan Šiling, sekretar Ambasade Nemačke u Srbiji, rekao je da Nemačka i Srbija imaju intenzivne ekonomske veze, te da je više od 450 kompanija uložilo u Srbiji, generišući više od 75.000 radnih mesta.
- Nova vlada u Nemačkoj će preduzeti sve korake kako bi se postigao cilj ugljenične neutralnosti do 2045. U koalicionom sporazumu stoji da je to obaveza ne samo vlade već i privatnog sektora i uopšte građana. Ta tranzicija, koja predstavlja globalni izazov, biće suštinska transformacija. Potrebno nam je mnogo inovacija iz privatnog sektora, kao i puno posvećenosti stanovništva, ali mislim da je izvodljivo - rekao je on i dodao da je Nemačka potpisala stratešku saradnju sa Srbijom i da će sve što se radi biti u skladu sa zelenom agendom, kao i da im je želja da sredstva kanališu u dekabornizaciju, cirkularnu ekonomiju, reciklažu i smanjenje otpada.
Isplati se kad-tad
Dušan Vasiljević, CEO Vestern Balkans konsulting globala (WBCG), rekao je da zapadni Balkan zaostaje za zemljama EU jer ove zemlje vuku repove iz prošlosti, te postoje deformacije i nerazumevanje u privrednom razvoju. On je rekao i da naš narod i mnogi privrednici ulaganje u životnu sredinu gledaju kao trošak, što nije tačno:
- To nije trošak, nego investiciono ulaganje koje će se isplatiti kad-tad. Jedno od ključnih pitanja je i pitanje upravljanja otpadom. To je resurs. Ne razmišljamo o tome da smo svako pakovanje takođe platili, a mi ga bacimo i na neki način indirektno kreiramo inflaciju, jer smo smanjili vrednost onog što posedujemo. Zato je cirkularna ekonomija važna, ona ima multisektorski pristup i smanjiće pritisak na ekonomiju.
Aleksandra Drecun, predsednica Centra za nauku i inovacije Intersection, rekla je da je, bez obzira na to koliko nam delovalo da je zelena agenda na dalekom štapu, ona optimistična:
- Moramo definisati šta su to kriterijumi ozelenjavanja i šta je zeleno. Zeleni treba da budu i krediti, a to znači da ako se finansira neki put, on mora da ima bicklističku i pešačku stazu i drvored. Nedovoljno se ulaže u nauku, treba da počnemo sa edukacijom od najmanjih nogu, od vrtića, preko škole i dalje. Na fakultetima ima malo specijalizacija i programa koji su na zelene teme.
Katapult iz Fonda za inovacije
Za startapove i do 300.000 €
Mlađan Stojanović, menadžer programa akceleracije Katapult pri Fondu za inovacije, najavio je da je ovaj program namenjen mladim inovativnim kompanijama, dakle startapovima koji imaju potencijal za veliki i brzi rast i kojima je potrebna investicija kako bi ostvarili taj rast. Pored spajanja startapa sa iskusnim mentorima, na raspolaganju su im i ulazni grantovi od 20.000 do 50.000 evra, a oni koji uspeju da obezbede investiciju od privatnih investitora (poslovnih anđela ili fondova preduzetničkog kapitala) mogu da računaju na tzv. koinvestirajući grant u iznosu investicije koju su obezbedili, a maksimalno do 300.000 evra.
Sponzor kafe-pauze je bila kompanija „Grand kafa“, a potom je održan i panel „Održiva budućnost 2022: Održiva budućnost je naš novi društveni ugovor“.
Održive zajednice smo mi
Moderator Dušan Stokić, rukovodilac Centra za životnu sredinu, tehničke propise, kvalitet i društvenu odgovornost PKS, rekao je da smo se, nakon kratkog perioda pauze zbog pandemije koronavirusa, vrlo brzo vratili tome da trošimo prirodne resurse mnogo većim intenzitetom od onog koji planeta može da regeneriše.
Milan Veselinov, direktor „Cirekona“, rekao je da trenutno koristimo 1,7 puta više resursa nego što je održivo na Zemlji.
- Ne mogu da kažem da je stanovništvo upoznato s tim. Neke su države više svesne, neke manje, ali ono na čemu moramo da radimo su održive zajednice. To smo mi, vi i ja. Ne možemo ih organizovati kao kompaniju. Sve dok budemo tražili još i ne budemo marili za otpad i odgovornost prebacujemo na druge, nećemo moći da organizujemo održive zajednice - upozorio je Veselinov i dodao da u Srbiji moramo da prođemo kroz kulturološku transformaciju.
Miroslav Tadić, programski analitičar za klimatske promene i životnu sredinu iz UNDP, govorio je o konkretnim planovima koji se već primenjuju u nekim gradovima u Srbiji, a tiču se klimatskih promena i smanjenja efekta staklene bašte.
- U Kraljevu se radi na uspostavljanju sistema ranih najava šumskih požara, koji će omogućiti gradu da očuva svoje šume. U Šapcu smo radili na unapređenju sistema upravljanja toplotnom energijom, tako da smo sistemu daljinskog grejanja pomogli da se uvede napredno softversko rešenje koje pomaže Gradu da bolje upravlja energijom, a i građanima da prate svoju potrošnju. S Topolom, Šapcem i Pančevom pomažemo im da biorazgradivi otpad pretvore u energent ili kompost.
Lidl primer dobre prakse
Globalna kampanja za manje plastike
Kompanija Lidl je radi očuvanja prirode svoju internacionalnu strategiju Re-set plastik posvetila smanjenju upotrebe plastike i kao globalne ciljeve do 2025. postavila - 20 odsto manje zapremine ambalaže svojih proizvoda, 25 odsto učešće reciklata i maksimalna recikabilnost plastike koju koriste za ambalažu. Na lokalnom tržištu u Srbiji Lidl je u maju 2021. potpuno iz asortimana izbacio plastični pribor za jelo, a u junu ove godine i plastične kese. Takođe, sa određenih mlečnih proizvoda u Lidlovim prodavnicama uklonjeni su plastični poklopci, čime se smanjuje korišćene plastike za čak 12 tona godišnje. Plastike više nema ni u higijenskim štapićima za uši u Lidlovim radnjama, dok svaki od više od 50 Lidlovih objekata u Srbiji u potpunosti koristi struju iz obnovljivih izvora energije.
Predlozi građana
Dr Jelena Ivanović Vojvodić, dipl. inž. arh. i koosnivač Beogradske internacionalne nedelje arhitekture, naglasila je da su participacija građana kad je reč o arhitekturi, kao i učešće građana u projektima važni za stvaranje održivih zajednica.
- Participacija i međusobna saradnja su neophodni za stvaranje ugodnog i vrednog gradskog okruženja. Praktična primena se ogleda u razvijanju zajedničkih predloga građana i stručnjaka koji nastaju kao odgovori na socijalne i prostorne potrebe u neposrednom okruženju.
Dr Jasmina Tanasić, programska direktorka za društveni razvoj Stalne konferencije gradova i opština, rekla je da kad je reč o životnoj sredini, faktori rizika se uopšte ne posmatraju u kontekstu zdravlja ljudi:
- Ne postoji svest o tome šta može da učine zagađeni vazduh, voda ili hrana. Nerođenu decu osuđujemo na smanjeni koeficijent inteligencije ako majka udiše zagađeni vazduh. Trudnice koje udišu takav vazduh rađaju decu sa smanjenom telesnom težinom.
vreme je za nove korake
Uvodimo nagradu Održiva budućnost
Irena Petrović, menadžerka korporativnih komunikacija „Adrija medija grupa“, na četvrtom panelu „Nagrada Održiva budućnost: Budućnost za koju se vredi boriti“, koji je moderirala novinarka Nevena Topličić, navela je da je ovo 17. konferencija u okviru Re-set samita i istakla da iza ovih projekata, uz „Adrija medija grup“, stoje partneri, kojima je ovom prilikom zahvalila.
- Mi, kao vodeća medijska kuća, smatramo da je naša obaveza da učinimo nešto korisno za društvo, na dobrobit naše zemlje i građana. Shvatili smo da je održivi razvoj našim građanima veoma apstraktan pojam, da se o tome ne govori dovoljno i da se malo zna, pa smo pokrenuli projekat „Održiva budućnost“. Kroz njega smo shvatili da je neophodno da, pored informisanja i edukacije, pokrenemo konkretne akcije - rekla je ona i dodala da se iz toga rodio sledeći projekat „Zasadi drvo“, koji je prerastao u najveću akciju sadnje u zemlji. Sledeće godine će, kako kaže, zajedno sa PKS biti ustanovljena i nagrada Održiva budućnost.
Ova nagrada će se dodeljivati za revolucionarni doprinos onima koji teže održivoj budućnosti, a Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju PKS, objasnio je da će sama nagrada imati četiri kategorije.
- To su pametni gradovi, cirkularni proizvodi, zelene inovacije i partnerstvo, a u trci za nagradu svi će imati jednake šanse - rekao je on i dodao da će se vrlo pažljivo raditi na kredibilnom žiriju i da su planovi da se ovo organizuje u formi karavana koji će obilaziti Srbiju.
Ružica Kantar
NE PROPUSTITE
