RE-SET SAMIT: Srpskom turizmu treba novo brendiranje

Turizam je kao industrija bio među najviše pogođenima
tokom kovid krize i sada mu je potrebno rebrendiranje destinacija i redefinisanje prioriteta

- Postkovid oporavak turizma doneće nove prioritete. Mnogo više pažnje biće posvećeno bezbednosti samih putnika. Same turističke destinacije moraće da se rebrendiraju. Turizam se okreće održivom razvoju. Zahtevaće od turističkih destinacija sve veću brigu o životnoj sredini - rekla je Matićeva i naglasila da će se sve više pažnje posvećivati kulturnom i medicinskom turizmu, u čemu Srbija ima veliki potencijal.

- Na nama je da odredimo naše prioritetne tačke. Naši festivali zahtevaće promenu u načinu na kojima se održavaju - rekla je ministarka Matić.

Nastavak ulaganja

Na prvom panelu „Održivi turizam - destinacija 2021“, koji je moderirao predsednik IO Yute Zoran Arsenović, konstatovano je da će biti potrebno još vremena da se ta industrija povrati posle pandemije.

V. d. direktora Turističke organizacije Srbije Marija Labović na početku je naglasila da sva istraživanja pokazuju da će se svet na nivo iz 2019. vratiti tek 2023. godine.

- Destinacije koje su imale razvijen turizam domaćih turista pretrpele su manje štetu - rekla je ona i dodala da su gradovi u Srbiji pretrpeli veliku štetu zbog izostanka turista iz inostranstva.

Ona je ocenila da će se prvo od stranih turista u Srbiju vratiti turisti iz regiona.

- Pored zemalja regiona, kampanja nam je aktivna na tržištu Turske, koja nam je uvek bila u top 10, ali i Rusije. Ne smemo ni u kom slučaju da prestanemo da ulažemo u turizam, već upravo suprotno - rekla je Labovićeva. Ona je navela da je Vlada Srbije prošle godine usvojila strateški petogodišnji turistički plan koji daje jasne smernice kako da se brže izađe iz krize:

- Pokrenuli smo postupak rebrendiranja koji ćemo završiti do oktobra. Želimo da imamo krovni dokument koji će kompletnoj privredi dati smernice kakva smo mi destinacija i koji su ključni turistički proizvodi.

V. d. direktora Turističke organizacije Vojvodine Nataša Pavlović naglasila da je sada važno usmeriti dalji razvoj turizma s principima održivosti.

- Sada je velika šansa da podignemo svest javnosti o održivom razvoju. To podrazumeva i unapređenje lokalnih zajednica. Vrlo je bitno okrenuti se značaju održivog turizma i uključiti lokalne aktere - rekla je Pavlovićeva.

Direktor HORES prof. dr Georgi Genov napomenuo je da će nam budućnost biti onakva kakvu je danas pripremamo sa merama i programima.

- Ništa neće biti isto. Ukoliko želimo da trčimo trku sa konkurentima, moramo da pratimo trendove. Idu bolji dani kad je u pitanju priznanje vakcina i prohodnost putnika. Druga stvar je pomoć turističkoj industriji. I dalje ne prelazimo famoznih 30 odsto koji bi nam omogućili nulto poslovanje - rekao je Genov i dodao da hoteli moraju da obezbede sigurnost gostiju.

On je naglasio da smo na pravom putu kad je rebrendiranje u pitanju.

Direktor TO Sokobanja Ljubinko Milenković je naveo da se strmoglav pad broja stranih turista prošle godine osetio i na lokalu.

- Fokusirali smo se na turiste iz Srbije i na nove kanale komunikacije. Sad imamo 500 objekata gde mogu da se realizuju vaučeri za besplatan odmor. Ta akcija imala je i dosta indirektnih pozitivnih uticaja jer je 5.600 ležajeva izašlo iz crne zone - rekao je Milenković i dodao da se nada da ćemo vratiti broj inostranih dolazaka na nivo iz 2019. godine.

Svaki kraj - svoj brend

Drugi panel „Inicijativa kulturni rebrending“ moderirala je Nevena Topličić, a Nemanja Milenković, direktor fondacije „Novi Sad 2021 - Evropska prestonica kulture“ podsetio da je 2019. Lounli planet izabrao Novi Sad za jednu od top tri evropske destinacije.

- Uspeli smo da obnovimo nasleđe i da ga pretvorimo u mesto okupljanja građana. Na početku brendinga nalaze se građani, zatim talenti, koje treba da zadržimo u zemlji, a onda investitori, turisti dolaze na kraju. Neophodno da svaki kraj Srbije ima svoj brend - istakao je on.

Milenković je naveo da je neophodno da uđemo u proces negovanja kulturnog nasleđa.

- To nije proces koji se dešava preko noći već se stvara - ocenio je on.

Koordinator za razvoj turizma u zaštićenim područjima JP „Srbijašume“ Obren Drljević istakao je da su za vreme pandemije bile povećane posete zaštićenim područjima.

- To nam pruža priliku da razvijemo sadržaje. Masovnom turizmu nije mesto u zaštićenom području. Želimo da razvijemo programe i da radimo na edukaciji lokalnog stanovništva - rekao je Drljević i naglasio da prirodne lepote mogu mnogo da znače u razvoju turizma u Srbiji, ali i da moramo da učimo kako da se čuva priroda.

On je ocenio da bez lokalnog stanovništva nema eko-turizma.

- Suveniri su i gastro proizvodi, a ne samo magneti za frižider. Tako ćemo zaustaviti i odlazak sa sela. Ljudi u zaštićenim područjima očekuju i da dožive neku avanturu. Na Jastrepcu ćemo napraviti vizitorski centar odakle ćete moći da gledate kako životinje dolaze na hranilište, a nećete ig uznemiravati - rekao je Drljević.

Direktor hotela „Crni vrh“ Divčibare Filip Ðoković istakao je da su Divčibare ranije bili poznate po ekskurzijama i da se otvaranjem hotela promenila slika turista.

- Sad gosti više nisu tako mladi, a kad izađu iz hotela sa četiri zvezdice, očekuju sličnu ponudu. Neophodno je da se ta turistička ponuda poboljša. Ne bih mogao da izdvojim brendiranje Divčibara kao destinacije već tog kraja Srbije u celini. Brend nije samo da se nešto doživi već je važna emocionalna podloga. Investicije u putnu infrastrukturu i zaštita prirode su važni faktori da bismo govorili o dugoročnijem razvoju - naveo je Ðoković i ocenio da je budućnost planinskih centara u Srbiji u sportskom turizmu.

Milica Božanić, izvršni direktor Srpske filmske asocijacije, rekla da je filmska industrija pokazala jaku otpornost u uslovima pandemije.

- Već prošle godine u maju bili smo spremni za restart. Praktično od maja do danas nismo imali prekide u radu i zbog toga pobrali smo dobar PR - rekla je Božanićeva i naglasila da je dobar proces vakcinacije takođe imao pozitivan uticaj na filmsku industriju jer se i na to obraća pažnja pre dolaska na snimanje u neku zemlju.

Ona je naglasila da je za filmsku industriju važna hotelska infrastruktura.

- Definitivno utiče cena, ali i imidž balkanskog regiona ima veliku ulogu kad neko razmišlja da prebaci svoju filmsku industriju u ovaj deo sveta - precizirala je Milica Božanić.

Kurir.rs/ Jelena Vukić