Treba kao država da napravimo novi ugovor sa građanima, u kojem će oni preuzeti odgovornost za održivu budućnost. Recimo, da se od poreza na imovinu otpisuje svaka investicija koja se tiče energetske efikasnosti stambenog objekta i da imamo stimulativni državni budžet za to. Nije mala stvar ako Srbija godišnje uštedi 30 odsto energije, to je preko 300 miliona evra. Štednja je zapravo najbolja investicija.


Ovo, povodom Dana održivog razvoja, koji se u Srbiji obeležava već 12. godinu zaredom, u ekskluzivnom razgovoru za Kurir kaže Siniša Mitrović, rukovodilac Centa za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.


- Nama danas nedostaje taj novi ekološki patriotizam koji podrazumeva da vi zaista volite svoj kraj, ulicu, zgradu... To se ne kupuje preko interneta, to dolazi preko navika stanovništva. Srbija troši 10,2 svog BDP na zdravstvo, a svega 0,6 BDP na ekologiju. Sistemske bolesti nastaju tamo gde imamo problem sa ekološkim akcidentima. Ako želite rast i razvoj, morate da napravite zdravu naciju. Realna procena je da se svest građana može promeniti za tri do pet godina... A ako ne napravimo taj zaokret, onda ćemo završiti na otpadu. Konačno moramo reći "ne" neodrživoj praksi koja nas može dovesti na krivi put u energetskom, klimatskom, pa čak i privrednom i društvenom kontekstu. Moramo preoblikovati društvo i napraviti pomak ka održivoj zajednici - kaže Mitrović za Kurir i naglašava da moramo da imamo ne samo održivu proizvodnju već i održivu potrošnju.

Na inicijativu PKS i kompanija sektora industrije, Vlada je usvojila uredbu o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema količini zagađenja, kojom se prvi put u Srbiji promoviše model "plati koliko zagađuješ".


- Ukupno, "zeleni novac" prikupljen od taksa iznosio je oko 11 milijardi dinara, sada će samo u delu ekoloških taksa na lokalu biti ušteda od preko dve milijarde dinara! Energetika i rudarski sektor generišu najviše otpada, posle dolazi građevinski i otpad iz agroindustrije, ali i dalje tvrdim da su najveći generatori otpada građani i naše loše navike. Snažno zagovaram decentralizaciju u proizvodnji energije i korišćenju energije iz otpada, ali nam je za to potrebna nova industrijska simbioza i puna primena paketa cirkularne ekonomije - smatra Mitrović.

Prema njegovim rečima, novi algoritam razvoja podrazumeva zeleni rast, i to je bio razlog što je PKS napravio partnerstvo sa "Adrija medija grupom", kako bi uticao na donosioce političkih odluka i na podizanje svesti građana.

- To je jedna nova misija i konferencije "Adrija medija grupe" su bile donosioci novih rešenja. U poslednjih godinu dana smo kreirali tu održivu budućnost za građane Srbije. Vaše konferencije su bile zapravo provajder tih novih navika građana, a očekuje nas još jedna konferencija u junu o energetskoj bezbednosti u regionu . Vaša uloga i generalno uloga medija je neprocenjiva u menjanju svesti građana i radimo veliki posao - zaključio je Mitrović.

Filip Radović
Energetska efikasnost dominantna tema u Srbiji

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović objašnjava da je investiranje u energetsku efikasnost od izuzetne važnosti za budućnost.
- Sada, nakon mnogo godina recesije, imamo oporavak ekonomije i prvi put odvajamo više sredstava za ekologiju i životnu sredinu. Uloga medija i svih nas je da objasnimo građanima da je vreme za neku reakciju pre nego što bude kasno. Energetska efikasnost je dominantna tema u Srbiji. Ulaganje u životnu sredinu nije trošak, već investicija u bolje zdravlje i nova radna mesta - kazao je Radović za Kurir.

Brojke

  • 1 kg otpada dnevno generiše svaki građanin
  • 2030. je rok dokad treba očistiti Srbiju od istorijskog otpada
  • 80.000 tona industrijskog otpada generišemo godišnje

(Kurir.rs/Jelena Pronić)