MNOGO VEĆI PROBLEM OD POSKUPLJENJA NAMIRNICA - Da li ste ikada primetili ovaj detalj na poleđini proizvoda? Ako ne, postoji mogućnost i da tražite reklamaciju..
Nisu poskupeli proizvodi, ali su se smanjili, rečenica koju neretko možemo čuti kada odemo u prodavnicu.
Brašno, kafa, kapsule za veš, čokolada, sve češće imaju manju količinu po višoj ceni. Ova praksa, poznata kao šrinkflacija, često se prikriva sitnim slovima i zbunjuje kupce. S obzirom na to da potrošači najviše novca mesečno troše upravo u supermarketima, postavlja se pitanje da li trgovci imaju obavezu da čuju i uvaže njihove potrebe, kao i kako se građani mogu zaštititi od marketinških trikova i potrošačkih obmana?
Nisu poskupeli proizvodi, ali su se smanjili, rečenica koju neretko možemo čuti kada odemo u prodavnicu. Prodavci često ne mare za potrošače i koriste svaku priliku da zarade, ali gotovo uvek na račun kupaca, a da oni toga nisu ni svesni.
Poznata čokolada, koja je nekada težila 100 grama, sada ima 90 , a cena je porasla čak 100% i sada iznosi 220 dinara. Osim čokolade, najčešći primeri ovakve prakse iliti šrinkflacije su brašno, kafa i kućna hemija. Potrošači se žale da, recimo, u pakovanju omekšivača sada ima čak 700 ml manje, a cena je ostala ista.
- Ja sad ne mogu da sudim da li je to zakonito ili nije, generalno dogovaranje cene između proizvođača i trgovaca nije dozvoljeno, ali takođe ljudi moraju da znaju da cena na kraju zavisi od ponude i tražnje. Potrošači mogu privatne parnice da pokrenu za prevaru i obmanu, u Srbiji postoiji nekoliko udruženja koja su na strani potrošača, koja su kao neformalna i nisu ni na strani privrede, ni države, već štite potrošače i mogu preko nihovog pravnog tima da podnesu zajedničku žalbu, utuženje za šta misle da su im prava povređena - objašnjava ekonomista Nemanja Antić.
Nova količina proizvoda često je označena sitnim slovima na poleđini pakovanja, pa mnogi to i ne primete, već kupuju po navici. Ipak prema Zakonu o zaštiti potrošača, prodavac je odgovoran ako promena na proizvodu nije jasno naznačena, jer potrošač reklamaciju može da uputi samo onome od koga je proizvod kupio.
- Komisija za zaštitu konkurencije i tržišna dužni su da prekontrolišu lanac distibucija, sektosku kontrolu, ko je kome dobavljač i onda ćete shvatiti da su ti trgovci vlasnici mesne industrije, konditirske proizvodnje, ratarske i voćarske i sami sebi su dobavljači i tu se krije ta obmana - kaže Goran Papović, iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
