AKO NEKO ZNA DA ŠTEDI TO SU ONI: Nemačka tajna štednje - Kako jedna novčanica dnevno može da vam donese 112.000 evra?

Ako neko zna da štedi, to su Nemci. U proseku svaki građanin godišnje uštedi 280 evra, što statistički odgovara stopi štednje od 11,1 odsto, pišu nemački mediji. Ljudi su svoj sitniš stavljali u prave kasice. A danas?

Koji iznos možete očekivati nakon 50 godina štednje?

Ne postoji pravilo u kojoj dobi treba početi štedeti. Mališani to uglavnom nauče još u osnovnoj školi kada od roditelja i baba i deda dobiju koji evro i ponosno ga stave u svoj prvi novčanik.

Prema preporuci ureda za brigu o mladima, deca od 12 do oko 15 godina dobijaju između 21 i 39 evra džeparca – u proseku oko jedan evro dnevno. Ako ga ne potroše, mogli bi da ga stave i u kasicu.

Dakle, hajde da počnemo s izračunom kao da imate 15 godina i pretpostavimo da od ovog trenutka pa sve do odlaska u penziju sa 65 godina svaki dan u vašu štednu kasicu ide po jedan evro.

U 50 godina ušteda iznosi 18.250 evra (365 dana puta 1 evro puta 50 godina).

50 godina ETF štednje

Pošto novac u kasici, kao i novac na tekućem računu, tokom godina gubi vrednost zbog inflacije, treba ga uložiti što ranije.

Ako imate 50 godina, možete povećati svoj novac kroz dugi vremenski period. Možete ušteđeni novac početkom svake nove godine izvaditi iz štedne kasice i jednokratno uložiti u štedni plan ETF-a.

Uz godišnji plan štednje u ETF-u sa prosečnim prinosom od šest odsto godišnje, vaših 18.250 evra postaće 112.330 evra nakon 50 godina.

biznis.kurir.rs/Fenix magazin