U OVOM GRADU SVINJETINA KOŠTA OKO 500 RSD PO KILOGRAMU: Teletine gotovo da nema ispod hiljadarke - Detaljan spisak cena mesa na početku sezone slava

Kraj oktobra u Srbiji je početak povećane potražnje za mesom i mesnim prerađevinama zbog sezone slava. Obično uz veću potražnju dolazi i do rasta cene ovih proizvoda.

Cena junetine posebno se izdvaja u Šapcu, gde kilogram ove vrste mesa može dostići i 1.200 dinara. To je najviša cena zabeležena u Srbiji, dok je najniža u Užicu, gde kilogram košta 830 dinara.

S druge strane, cena svinjskog mesa najviša je u Kraljevu, gde kilogram košta 849 dinara, dok je najniža u Leskovcu, gde potrošači za isti proizvod plaćaju 529 dinara.

Među vrstama mesa, teletina se izdvaja po najvišim cenama. Tako je u Novom Sadu kilogram dostigao 1.745 dinara, što je najveća cena za ovu vrstu mesa u zemlji. Pančevo se sa 1.700 dinara po kilogramu približava ovoj visokoj ceni, dok je najpristupačnija teletina u Zrenjaninu, gde kilogram košta 995 dinara. U Beogradu cena teletine iznosi 1.220 dinara, čime se prestonica svrstava među gradove sa srednjim vrednostima na ovoj listi.

Pileće meso, koje spada u osnovne prehrambene namirnice za većinu domaćinstava, ima manje oscilacije u ceni.

Cena celog pileta se kreće između 280 i 320 dinara po kilogramu, zavisno od grada. Na ovaj način pileće meso ostaje najdostupniji izbor za potrošače, što se vidi i u statističkim podacima, naime pileće meso je najčešće na trpezama u Srbiji, s potrošnjom od oko 18 kilograma po osobi godišnje.

Cena mlevenog mesa, koje je omiljeni sastojak mnogih domaćih jela, takođe beleži rast. Kilogram mešanog mlevenog mesa može dostići i 1.500 dinara, što predstavlja znatno povećanje u odnosu na prošlu godinu. Pola kilograma svinjskog mlevenog mesa, na primer, sada košta oko 600 dinara, dok je prošle godine kilogram mogao da se kupi za oko 800 dinara.

Domaće svinjetine sve manje

Prema rečima Nenada Budimovića iz Privredne komore Srbije, na godišnjem nivou se u Srbiji troši oko 40 kilograma mesa po stanovniku, s tim što je pileće meso najzastupljenije, a slede svinjsko i juneće meso. Ipak, najnoviji popis poljoprivrede ukazuje na smanjenje broja stoke, što je trend koji traje već godinama.

Na pitanje da li Srbija ima kapacitete da zadovolji domaću potražnju, Budimović odgovara da trenutno proizvodnja uspeva da održi zadovoljavajuće količine svih vrsta mesa, osim svinjetine za preradu.

- Ova vrsta mesa se uvozi zbog sve manjeg broja svinja, ali to ne znači da je ugrožena snabdevenost potrošača - rekao je Budimović.

Međutim, agroanalitičar Branislav Gulan kaže da je Srbija primorana da uvozi meso kako bi prehranila sopstveni narod, što je rezultat decenija propadanja stočarstva.

- U 2023. godini Srbija je uvezla oko 300.000 svinja za potrebe klanične industrije, 500.000 prasića, kao i 30.000 tona svinjskog mesa treće kategorije. Ovi potezi nisu dovoljni da ožive stočni fond zemlje - navodi Gulan, dodajući da Srbija trenutno broji samo 2,25 miliona grla svinja, što je drastičan pad u poređenju sa ranijim periodima.

Usporen rast u poljoprivredi, uz prosečan godišnji rast agrarnog sektora od samo 1,7 odsto, pokazuje koliko su bile nerealne strategije i planovi državnih kreatora politike. Gulan tvrdi da će Srbiji trebati više od pola veka kako bi po proizvodnji i potrošnji dostigla nivo Evropske unije, uz ubrzani razvoj poljoprivrede.

Stočarstvo u ozbiljnoj krizi

Srbija danas beleži godišnju proizvodnju goveđeg mesa između 73.000 i 86.000 tona, što je pad u poređenju sa nekadašnjih 120.000 tona. Uprkos pokušajima da se proizvodnja poveća, potrošnja goveđeg mesa po stanovniku i dalje opada, a poslednje procene pokazuju da prosečan građanin konzumira tek između 3,1 i 3,5 kilograma godišnje. Ovaj pad je pratio i pad proizvodnje svinjskog mesa, koje se u Srbiji proizvodi tek oko 200.000 tona godišnje, dok je potrošnja još niža.

Srbija se u pogledu proizvodnje mesa suočava sa ozbiljnim izazovima. Iako domaća potrošnja živinskog mesa raste (prosečan Srbin danas pojede oko 18 kilograma piletine godišnje), ipak zemlja je sve više postala zavisna od uvoza svinjskog i junećeg mesa.

- Gotovo 30 odsto zaklanih grla u zemlji čine telad, što negativno utiče na ukupnu proizvodnju mesa - objašnjava Gulan, upozoravajući da je to direktan pokazatelj propadanja sektora tovnog govedarstva.

Smanjenje proizvodnje mesa direktno se odražava na stočarsku industriju, ali i na ekonomski položaj građana. Statistike pokazuju da prosečan građanin Srbije godišnje potroši oko 15 kilograma svinjskog mesa, što je pad u odnosu na nekadašnjih 18 kilograma. Ovaj trend je posledica ne samo pada proizvodnje, već i ekonomske krize koja pogađa sve više domaćinstava. Umesto svinjetine, potrošači se sve češće okreću jeftinijem živinskom mesu, koje postaje glavna proteinska komponenta u ishrani mnogih porodica.

Dok EU beleži potrošnju svinjskog mesa od 32 kilograma po stanovniku godišnje, u Srbiji ta cifra ostaje znatno niža. Situacija je još ozbiljnija kod goveđeg mesa, gde prosečan građanin Srbije konzumira manje od četiri kilograma godišnje, dok je u EU ta brojka približno 15 kilograma.

Riba – još jedna stavka na listi uvoza

Riba je još jedan prehrambeni proizvod za kojim Srbija poseže iz uvoza. Dok je godišnja potrošnja ribe po stanovniku u zemlji skromnih 3,1 kilogram, Srbija mora da uvozi oko 35.000 tona ribe kako bi pokrila potražnju.

Domaća proizvodnja obuhvata svega trećinu potrebne količine, i to uglavnom iz rečnih izvora, što znači da tržište morske ribe gotovo u potpunosti zavisi od uvoza.

biznis.kurir.rs/Biznis.rs