Second hand ekonomija je u velikom zamahu, a u sistem prodaje i kupovine polovne odeće uključuju se i poznati modni brendovi.
Samo za poslednje tri godine vrednost globalnog tržišta polovne odeće porasla je sa 141 milijarde dolara u 2021. na 230 milijardi dolara u 2024., a očekuje se da će do 2028. godine vredeti 350 milijardi dolara.
Polovna odeća mnogo se brže prodaje od nove, pa zato i ne čudi što se sve više velikih brendova, poput Shein i Zare do H&M i Lego opredeljuje za secon hand ekonomiju u kojoj su već odavno Vinted, Depop, ThredUp i Vestiaire Collective.
Prodaja polovnih luksuznih proizvoda porasla je za 125 odsto od 2017. do 2023. u poređenju sa svega 43 odsto novih. I zato je postalo je jasno da kompanije traže načine da učine svoje poslovanje održivim sa što je moguće više ponovnog korišćenja ili recikliranja.
I poznate zvezde svetskog šou biznisa kao što su manekenka Bela Hadid, pevačica Rijana i glumica Sara Džesika Parker opredelile su se za štedljivost. Second hand je sve popularniji i među mlađim potrošačima. Prema istraživanju analitičara Euromonitor, više od 40 odsto generacije Z i milenijalaca kupuje polovni proizvod barem svakih nekoliko meseci u odnosu na nešto više od 20 odsto bejbi bumera.
Glavni razlog što su prodavnice polovne odeće vidljive na svakom koraku i u Srbiji, samo u Nišu ima ih 50, je što se mnogo ljudi iz čiste nužde snabdeva odećom u tim radnjama.
S druge strane, kupovinu korišćene garderobe podstiču sve više i ekološka udruženja i aktivisti, jer je, prema podacima, modna industrija treći najveći zagađivač okoline iza prehrambene industrije i građevinarstva.
I IKEA SE PRIDRUŽILA
Trendu secon hand pridružio se i švedski čuveni proizvođač nameštaja Ikea koja je peer-to-peer tržište za kupce da prodaju polovni nameštaj direktno drugima.
Osmišljen da se izbori sa eBayom, Craigslistom i Gumtreeom, Ikea Preowned će se prvo testirati u Madridu i Oslu, pre nego što se donese odluka o tome da li će ga predstaviti na globalnom nivou krajem godine.
Jesper Brodin, izvršni direktor Ingke, glavnog operatera Ikea prodavnica, kaže da grupa ima čak veći udeo na tržištu u sektoru polovnih proizvoda nego novih. - Dakle, mislimo da će to biti dobra lekcija - koje vrste proizvoda se prodaju? - rekao je Brodin.
Ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da se ekspanzija second handa dešava sa jedne niske početne osnove pa to u procentima deluje fantastično.
- Nakon nekoliko decenija opsednutosti kupovinom stvari, ljudi su se promenili i u nekom momentu shvatili da su neke polovne stvari bolje nego nove. S druge strane reciklaža odeće zagađuje životnu sredinu. Secon hand je duboko u duhu ekonomije pogotovo kada ima jako mnogo proizvoda koji su kao novi. Kompanije to rade jer su shvatile da se na prodaji polovnih stvari može dobro zaraditi. Trgovcima je svejedno šta prodaju, da li je polovno ili novo, nema nikakve razlike - kaže Stevanović.
On dodaje da se i ljudi sve više ponašaju ekološki.
- Ljudi su nezadovoljni kvalitetom novih stvari. Mnogi žale za nečim što su mogli da kupe pre 30 godina, a sada ne mogu i zato kupuju polovne stvari - ističe Stevanović.
Marko Dragić, savetnik u Nacionalnoj organizaciji za zaštiti potrošača Srbije (NOPS) kaže da su polovni proizvodi dosta povoljniji od novih i da je to jedan od razloga za procvat second hand ekonomije.
- Drugi razlog može biti ekonomsko-finansijska situacija građana zbog koje su odlučili da neće da daju veliki novac na garderobu i da žele da daju manje novca, a da kupe više. Može to biti i samo trend, pošto je second hand trend u svetu, pa se to prenelo i u Srbiju - ističe Dragić.
NE PROPUSTITE
