Svinje sve jeftinije, a meso i dalje skupo: Klaničari nude 190 dinara, a odgajivači traže da se hitno uvedu ove mere
- Otkupne cene svinja ponovo padaju, dok meso u prodavnicama ne pojeftinjuje u istoj meri, upozoravaju odgajivači
- Dodatni problem je afrička kuga svinja, pa proizvođači insistiraju na strožoj biosigurnosti i boljoj zaštiti farmi
Otkupne cene svinja ponovo padaju, dok potrošači u mesarama ne primećuju značajnije pojeftinjenje. Dok klaničari pokušavaju da cenu tovljenika spuste na 190 dinara po kilogramu, odgajivači upozoravaju da je proizvodnja sve manje isplativa. Predsednica Udruženja odgajivača svinja Srbije Sanja Čelebićanin ukazuje na to da proizvođači nemaju uticaj na formiranje otkupne cene, a kao ključna rešenja vidi ugovorenu proizvodnju, ograničavanje uvoza kroz kvote i veća ulaganja u domaće stočarstvo.
Kako prenosi RTS, cena svinjskog mesa na domaćem tržištu ne formira se u skladu sa troškovima proizvodnje, već je određuju otkupljivači, odnosno klanična industrija. Odgajivači, kako objašnjava Sanja Čelebićanin, praktično svake nedelje čekaju ponudu klaničara i procenjuju da li mogu da posluju po ponuđenoj ceni.
"Ono što je važno napomenuti je da je to jedina proizvodnja, dakle pričamo o primarnoj stočarskoj proizvodnji, koja ne formira cenu svog proizvoda. Dakle, cenu formira otkupljivač, a ne proizvođač", ističe Čelebićanin.
Kako navodi, farmeri su duže od godinu dana prodavali tovljenike ispod proizvođačke cene, uz velike gubitke. Ipak, proizvodnju nisu mogli da zaustave jer farme moraju redovno da se prazne kako bi se omogućio nastavak proizvodnog ciklusa.
Period kada je otkupna cena bila oko 200, odnosno 220 dinara po kilogramu žive mere, doneo je izvesno olakšanje proizvođačima, koji su konačno mogli da pokriju deo troškova proizvodnje, energenata, radne snage i kredita.
Pad otkupnih cena ne prati pojeftinjenje mesa u prodavnicama
Čelebićanin upozorava da se pad otkupnih cena ne odražava proporcionalno na maloprodajne cene mesa.
"Pa, naravno da cena svinjskog mesa bi trebalo da pada, ali mi smo imali periode gde je čak otkupna cena bila 140 dinara po kilogramu žive mere tovljenika, a da je cena u maloprodaji ostala na 800 dinara. Dakle, ne vidimo mi tu neku veliku razliku", rekla je Čelebićanin.
Dodaje da se nekada podrazumevalo da cena kilograma žive mere pomnožena sa tri ili tri i po približno odgovara maloprodajnoj ceni kilograma buta, ali da taj odnos više ne važi.
Ugovorena proizvodnja kao način da farmeri planiraju ulaganja
Jedan od glavnih zahteva odgajivača jeste uvođenje ugovorene proizvodnje, koja bi omogućila predvidljivost cena i stabilnije poslovanje farmi.
Prema rečima Sanje Čelebićanin, proizvođačima je neophodno da unapred znaju po kojim uslovima će prodavati tovljenike, kako bi mogli da planiraju ulaganja u genetski materijal, veterinarsko-sanitarne uslove i biosigurnost.
"Ono što bi farmeri hteli, to je, kažem, ugovorena proizvodnja, to je ono što nam fali, i da imamo predvidljivost u toj proizvodnji", rekla je.
Kako prenosi RTS, iako postoje propisi koji predviđaju ugovaranje otkupa sa primarnim proizvođačima, takva praksa, kako navodi Čelebićanin, još nije zaživela. Udruženje je nadležnim institucijama slalo predloge ugovora i tražilo sastanke sa predstavnicima klanične industrije i nadležnih ministarstava.
Čelebićanin smatra da je za rešavanje problema neophodno uključivanje Vlade Srbije i više ministarstava, uz mere koje bi pomogle primarnim proizvođačima kroz povoljnije kreditne linije, subvencije i podršku za troškove energenata.
Afrička kuga svinja dodatno ugrožava proizvodnju
Domaće svinjarstvo suočava se i sa ozbiljnim zdravstvenim rizicima. Afrička kuga svinja prisutna je u divljoj populaciji, a mogućnost njenog prenosa na domaće životinje zahteva stroge biosigurnosne mere.
Na farmama je potrebno kontrolisati ulazak ljudi i vozila, sprovoditi dezinfekciju i sprečavati kontakt sa drugim životinjama. Poseban problem predstavlja ilegalan promet svinja.
"Vakcine nema. Dakle, vi morate da radite edukaciju farmera, da zatvorite apsolutno svako područje gde imate i gde je opasnost", rekla je Čelebićanin.
Čelebićanin navodi da je delegacija udruženja nedavno posetila Španiju, gde je razgovarala sa predstavnicima tamošnjeg udruženja proizvođača, farmerima i nadležnim organima o načinima zaštite proizvodnje.
Prema njenim rečima, Španija ima oko 60 miliona tovljenika, a iskustva te zemlje pokazuju koliko su biosigurnost i organizovan sistem zaštite važni za očuvanje proizvodnje.
Ipak, upozorava da su i veliki domaći sistemi, kao i mali proizvođači, trpeli velike gubitke zbog visokih cena prasadi, hrane i energenata. Neki od najvećih proizvođača odustali su od proizvodnje.
Odgajivači traže kvote za uvoz mesa
Kako prenosi RTS, dodatni pritisak na domaće proizvođače predstavlja uvoz svinjskog mesa, posebno iz Evropske unije. Čelebićanin smatra da bi država trebalo da utvrdi stvarne potrebe domaćeg tržišta i na osnovu toga odredi uvozne kvote.
Kako ističe, nedostaju pouzdani podaci o ukupnom broju svinja u Srbiji, potrebama maloprodaje i količinama mesa koje su neophodne prerađivačkoj industriji.
"Međutim, ono što nama treba, to su kvote. Dakle, da prvo vidimo koliko mi to imamo svinja", kaže Čelebićanin.
Prema njenim rečima, uvoz bi trebalo usmeriti na potrebe prerađivačke industrije, dok bi domaća proizvodnja trebalo prvenstveno da snabdeva maloprodaju.
Posebno ukazuje na značaj označavanja porekla mesa, kako bi potrošači mogli da razlikuju domaće proizvode od uvoznih.
Smatra da bi domaća proizvodnja trebalo da bude prepoznatljivija kroz robne marke i posebne oznake, uz edukaciju potrošača o načinu proizvodnje.
Čelebićanin navodi i da domaći proizvođači imaju dodatne troškove jer ne koriste genetski modifikovanu hranu za životinje, što ih čini manje konkurentnim u odnosu na velike evropske proizvođače.
Prehrambeni suverenitet kao dugoročni cilj
Za oporavak svinjarstva, prema oceni predsednice Udruženja odgajivača svinja Srbije, nije dovoljna samo strategija, već je neophodan konkretan akcioni plan sa jasno određenim prioritetima.
Prvi zadatak trebalo bi da bude povećanje broja krmača i unapređenje reprodukcije, kako bi Srbija obezbedila dovoljno sopstvene prasadi za tov.
Čelebićanin smatra da klanična industrija treba prvenstveno da koristi domaću sirovinsku bazu, dok bi država trebalo da pomogne proizvođačima da prevaziđu razlike u troškovima proizvodnje.
"Da prvenstveno zaštitimo domaću proizvodnju, da klanična industrija ima sirovinsku bazu prvenstveno u Srbiji, da kupuje našeg tovljenika", kaže Čelebićanin.
Kako je preneto u prilogu RTS-a, kao primere mera koje bi mogle da doprinesu oporavku sektora navodi brendiranje domaćeg mesa, jasne oznake porekla, subvencije usmerene u stočarstvo i ulaganja u kvalitetan genetski materijal.
"Pa, brendiranje, prvenstveno brend, je li, kupujmo domaće, i to na način da imamo oznake koje će potrošač da prepozna da je to naše meso, i da edukujemo, da je jako važno zaštititi domaću proizvodnju", kaže Čelebićanin.
Cilj bi, zaključuje, trebalo da bude veći broj domaćih farmi koje se bave reprodukcijom i obezbeđuju dovoljno prasadi za dalji tov, kako Srbija dugoročno ne bi zavisila od uvoza mesa i živih životinja.
(Izvor: RTS)
