ALEKSA PROHODAO U PLASTENIKU, A SAD OD NJEGA ŽIVI! Od 30 ari došao do 2 hektara, otkrio tajnu uspeha sa svojih 20 godina

Plastenici na više od dva hektara pripadaju parodici Batoćanin, koja se ovom proizvodnjom bavi skoro tri decenije. Postepeno su širili proizvodnju, a počeli su pre dve decenije sa prvim savremenim plastenikom površine 30 ari.

Studiranje mu dosta olakšava činjenica što je u proizvodnji od malih nogu i što je odrastao u plastenicima. Takođe je svestan činjenice da se tehnologija velikom brzinom menja i zato se opredelio za ratarko-povrtarski smer.

- Pre nepunih desetak dana, presadili smo paradajz u ova dva velika plastenika. Uvek ostavljamo malo veće rastojanje između redova, kako bi kolica tokom berbe mogla nesmetano da prođu kroz red. Proizvodnja je potpuno automatizovana, krovna konstrukcija se otvara po potrebi, u periodima kada su visoke letnje temeparutre. Ovaj savremeni plastenik je prvi podignut pre 20 godina. Ja sam se tad rodio pa se ne sećam toga, ali znam da su mi moji roditelji pričali da je koštao kao jedan manji stan u Beogradu. Odrastao sam u ovim plastenicima, u njima sam prohodao, prvi put se zaigrao, ali i nešto kasnije pošteno oznojio od rada. Cela porodica je uključena u ovaj posao, jer drugačije i nije moguće ispoštovati ovu vrlo zahtevnu proizvodnju - ističe Aleksa Batoćanin na početku razgovora.

Zimi salata, leti paradajz u plastenicima

Što se radnika tiče, tu je uigrani tim koji ne menjaju decenijama. Jer i njima je važno kada počne sezona da tu budu ljudi koji znaju ovaj posao. Domaćinstvo je opremljeno kompletnom mehanizacijom. Skoro su i nabavili voćarski traktor, koji su dobili uz pomoć IPARD programa, koji se, kako su nam rekli, odlično pokazao za sve agrotehničke zahvate u plastenicima. Kompletan sistem za navodnjavanje je automatizovan, što dodatno olakšava tretmane zaštite i prihrane. U ovim plastenicima nema improvizacije, tačno se znaju norme zalivanja, zaštitu i prihrane. Zimi je u plastenicima zastupljena salata, i oni se tada greju. Može se reći da u ovim plastenicima proizvodnja ne staje.

- Godinama unazad, u najvećoj meri, sadimo pink rock sortu paradajza. Nekako se najbolje pokazala, a ima i dobru prođu na tržištu. Uzgajamo i druge sorte crvenog paradajza. Godišnje proizvedemo oko 250 tona paradajza i sve količine za prodaju su unapred dogovorene. Imamo trgovinske lance sa kojima sarađujemo godinama i zadovoljni smo saradnjom. Godišnja proizvodnja salate se kreće od 300.000 do 400.000 komada. Najveća potražnja za salatom je tokom jeseni i zime i tada je najviše sadimo, dok prolećna proizvodnja se prodaje slabije. Papriku i krastavac više gajimo za naše potrebe, dok manje za tržište - ističe sagovornik.

O sorti pink rock

- Pink Rok je veoma rodan i otporan na bolesti. Plod je roze boje i na jednoj grani može da ima od 4 do 5 cvetova. Može se proizvoditi tokom cele godine kako u zatvorenom prostoru tako i na otvorenom polju. Uz pravilno i ravnomerno navodnjavanje, koje se u ovom plasteniku obavlja automatski, pucanje plodova je svedeno na minimum. Najviše ima potrebe za vlagom tokom cvetanja i zametanja ploda. Navodnjavanje je najbolje primeniti kroz sistem kap po kap, jer se na taj način ne povećava vlažnost vazduha i ne dolazi do kvašenja nadzemnog dela biljke i na taj način se smanjuje mogućnost razvoja bolesti. Ova sorta paradajza u kontrolisanim uslovima ostvaruje visoke prinose, odličnog je ukusa i kvaliteta i zato je veoma i tražen na tržištu - kaže savetodavac u PSSS Kruševac Snježana Vujinović.

Tržištu je potrebno zdravo i ukusno povrće

Aleksa kaže da od ove proizvodnje cela porodica jako lepo živi. Tačno je da zahteva veliki rad ali računice ima. Takođe i tržište je zagarantovano, jer je njemu uvek potrebno zdravo i ukusno povrće. Nakon studija, njegovi planovi su da se vrati na imanje i dodatno unapredi i automatizuje proizvodnju. Nema dodatnih ambicija kada je u pitanju proširenje proizvodnje, jer kako nam je rekao na žalost u skorijoj budućnosti biće sve veći problem da se nađu radnici, imajući na umu da sve veći broj ljudi ide sa sela, a zemlja urasta u parlog.

- Ove godine smo malo kasnili sa rasađivanjem, jer nam je početak proleća bio vrlo promenljiv kada su vremenske prilike u pitanju. I to nas prati godinama unazad, sto se tiče samog razmaka sadnje, mi smo ustanovil da je najbolji razmak nekih 30 cm struk od struka i nekih 60 cm između reda. To je dovoljno prostora da može da se prođe tokom berbe sa ručnim kolicima. Osim ova tri velika savrmena plastenika, imamo još desetak tunela u kojima uglavnom sadimo papriku i krastavce za naše potrebe i nešto malo za tržište. Trudimo se da maksimalno iskoristimo i subvencije koje daje lokalna samouprava, ali i država. To nam dosta pomaže. Kod ove proizvodnje veoma je važno da se povede računa o blagovremenoj zaštiti, provetravanju, ali i prihrani. Od momenta rasađivanja, neophodno je da budete konstantno prisutni u plastenicima, jer su nam vremenske prilike veoma promenljive iz godine u godinu, i vrlo lako se može desiti da ukoliko ne uočite određene simptome na vreme, štete budu velike - istakao je Aleksa.

Programi za poljoprivrednike Opštine Trstenik

Opština Trstenik podržava mlade poljoprivrednike, a ove godine su za poljoprivredu izdvojili oko 47.800.000,00 dinara. Neki od programa za koje poljoprivrednici mogu da apliciraju su osemenjavanje krava, gde opština sufansira kamate za kredite do 200.000 dinara.

- U poslednje vreme svedoci smo sve češćih klimatskih promena, pa se poljoprivrednici odlučuju da više nego ranije osiguravaju svoje useve. Takođe subvencionišemo i osiguranja sa 30% povraćaja do 75.000 dinara. Subvencionišemo analizu zemlje, ali i organsku proizvodnju, za koju svaki poljoprivrednik dobije do 100.000 dinara. Trudimo se da poljoprivrednike iz naše opštine edukujemo tako što ćemo ih odvesti na neki od sajmova kako u našoj zemlji tako i u inostranstvu, i za te aktivnsoti godišnje planiramo ne tako mala novčana sredstva - kaže Zoran Jakovljević, član opštinskog veća za poljoprivredu u Opštini Trstenik.

BiznisKurir/Plodna zemlja