Cvet šafrana poznat je kao najskuplji začin na svetu – jedan kilogram osušenog tučka ove biljke košta najmanje 2.000 dolara, što i ne čudi jer je za kilogram potrebno ubrati između 150.000 i 200.000 cvetova. Uzgajanjem 'začina nad začinima' već sedam godina bave se Neda i Saša Nikolić, prosvetni radnici iz Negotina. Nikolići su prvi u Srbiji, 2017. godine, počeli da se bave uzgajanjem šafrana. Sada ga u ataru sela Tamnič imaju na 40 ari i jedini u Srbiji prodaju suv začin.
Saša Nikolić, po obrazovanju diplomirani inženjer elektrotehnike, kaže da su njegova supruga, koja je završila master studije matematike, i on došli na ideju da uzgajaju šafran gledajući emisiju na televiziji o proizvodnji skupih začina.
- U tom trenutku, kada smo odlučili da uzgajamo šafran ništa nismo znali o toj biljci. Supruga radi kao nastavnik u osnovnoj, a ja u srednjoj školi. Naši roditelji se jesu bavili poljoprivredom, ali sadnjom kukuruza, pšenice, vinove loze i drugih biljnih kultura koja se gaje na području između Zaječara i Negotina. Naš kraj je posebno poznat po uzgajanju vinove loze i Rajačkim pimnicama. Međutim, mi smo odlučili da se oprobamo u nečem sasvim nesvakidašnjem. Krenuli smo da pronalazimo tekstove o šafranu, istraživali smo gde možemo da kupimo lukavice i kako da ih zasadimo i uzgajamo - objašnjava Nikolić.
Opredelili su se da lukovice nabave u Francuskoj, jer su procenili da bi one koje bi naručili iz Avganistana mogle da se oštete u transportu, pošto ih pakuju u velike džakove. Za sadnju prve parcele kupili su 24.000 lukovica.
- Nabavka lukovica je najveće ulaganje koje imate kod šafrana, jer jedna lukovica košta 25 centi, odnosno četiri se dobijaju za jedan evro. Dodatni trošak je prevoz, ali imate i prateće troškove koji cenu nabavke lukovica dodatno uvećavaju. Naravno, cena varira od veličine lukovica, a ona je bitna jer veće lukovice daju i više cvetova. Mi smo za početak zasadili 10 ari. Već dva meseca nakon sadnje šafran cveta, ali ima vrlo malo cvetova. Imali smo te jeseni 2017. godine svega oko 30 grama suvog začina. Već druge godine prinos je bio šest do sedam puta veći, a treće i do 15 puta veći nego prve godine - priča Nikolić.
Šafranu ne smeta sneg
Šafran se presađuje svake pete godine da bi se postigla maksimalna proizvodnja, ali su oni posle treće godine krenuli da ga presađuju da bi proredili broj lukovica koji se značajno uvećao. Zasade su proširili najvećim delom tokom 2020. godine i 2021. godine.
- Šafran može da se sadi tokom jula, ali naše iskustvo sada govori da je lukovice najbolje saditi krajem avgusta, jer se time preskače jedno košenje trave koja nikne između redova. Kada ih posadite u julu one će biti u zemlji i ništa se sa njima neće dešavati, dok će trava odmah krenuti da buja i dok stigne vreme da se beru cvetovi zasađena površina biće travnata. Lukovice se ’bude’ od sredine septembra, a prve klice i prvi listovi pojavljuju se početkom oktobra. Šafran cveta tokom oktobra i berba traje dve do tri nedelje - navodi Nikolić.
Ono što je zanimljivo kod šafrana je to što ima obrnutu vegetaciju od ostalih biljaka u Srbiji, tako da aktivno raste tokom zime. U februaru je u 'punoj snazi' i zeleni se do proleća. Ne smeta mu sneg, čak je poželjno i da ga ima, kako se ne bi razvijale bolesti.
On ističe da se područje naše zemlje pokazalo kao odlično tlo za uzgajanje šafrana, o čemu svedoči i analiza kvaliteta suvog tučka koju su prošle jeseni uradili u Francuskoj. Analiza je obuhvatila miris, ukus i boju i sva ta tri kriterijuma dobila su najviše ocene, a šafran iz sela Tamnič svrstan je u prvu kategoriju.
- Trenutno, osim nas, niko drugi u Srbiji se ne bavi uzgajanjem šafrana na većoj površini. Imali smo nekoliko kupaca lukovica, ali su to bile male količine, od 1.000 do 3.000 komada. Da postoje mogućnosti za prodaju većih količina sigurno bi bilo još domaćinstava koji bi sadila veće površine - smatra Nikolić.
biznis.kurir.rs/B&F
NE PROPUSTITE
