Gazde u Beogradu su u prvih šest meseci ove godine najviše tražili radnike sa trogodišnjom i četvorogodišnjom srednjom školom, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje, dok su sa druge strane, među kadrovima za koje nije bilo posla najviše zanimanja za koja se traže visoka stručna sprema, odnosno diploma fakulteta.
Na listi od 23 profila za koje su poslodavci iskazali mnogo veće interesovanje od broja prijavljenih na birou, samo su četiri za koja se traži diploma fakulteta. Sudeći po ovim podacima, firme u Beogradu najčešće traže - programere, ekonomiste, čistače prostorija, šnajdere, putare, građevinske tehničare. Na spisku kadrova koji nedostaju su i prodavaci, tesari, magacioneri, zidari, kuvari, mašisnki inženjeri, armirači, vozači, bravari, gerontodomaćice, pekari, krojači, čuvari, kuriri, medicinske sestre, inženjeri elektrothenike za energetiku.
PROGRAMI OBUKE
Kako ističu u NSZ, nezaposleni u saradnji sa svojim savetnikom kroz individualni program planiraju različite mere i programe u okviru aktivne politike zapošljavanja, sa ciljem pronalaženja posla.
- Izuzetno je važno da se tražioci zaposlenja kontinuirano usavršavaju i obrazuju da bi ostali konkurentni na tržištu rada - navode iz NSZ. - Brz tehničko-tehnološki razvoj utiče da mnoga znanja i veštine brzo zastarevaju, ali s druge strane, stvara potrebu da se usvajaju nova. Koncept doživotnog učenja i obrazovanja je sve prisutniji kod nas i sve je češći zahtev poslodavaca u tom pravcu. Naša preporuka nezaposlenim je da ulažu u svoja znanja i veštine, jer je to najbolja investicija za izlazak na otvoreno tržište rada i konkurentnost.
Zanimanja za kojima su poslodavci iskazali mnogo manje potrebe u odnosu na broj nezaposlenih koja su na evidenciji beogradske filijale NSZ su - turizmolog, dizajner, bibliotekar, prevodilac, istoričar, reklamni agent, radiolog, filozof, arhitekta, filmski kritičar, frizer, logoped, socijalni radnik, komercijalista, vaspitač.
U prestonici je, prema podacima NSZ, bez posla bilo 49.733 građana, prosečne starosti oko 46 godina. Oni na radnu knjižicu čekaju, u proseku, 55 meseci ili 4,5 godine. Iako poslodavci traže srednjoškolce i među nezaposlenima je najviše onih sa srednjom školom, a najmanje je doktora nauka. Na evidenciji je znatno više pripadnica lepšeg pola - oko 31.000.
Među onima koji traže posao i nalaze se na listi biroa su ljudi sa srednjom stručnom spremom - 17.675. Na radno mesto čekaju nešto više od pet godina i imaju oko 48 godina. Najviše je maturanata gimnazija opšteg smera - 1.363, slede njihove kolege sa prirodno-matematičkog - 534 i jezičkog - 531. Na spisku je i 463 prodavaca, 359 knjigovođa, 371 komercijalni tehničar. Ima i nezaposlenih kuvara - 124, dok studentski i đački domovi, kao i predškolske ustanove, muku muče sa manjkom kuvara.
kurir.rs
NE PROPUSTITE
